ИНТЕРВЈУ Весна Чипчић: Мало мало, па ми "Врућ ветар" донесе радост

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

31. 10. 2021. у 15:46

ПРИЧА о човеку који се не сналази у животу и не проналази у послу, о нерешеном стамбеном питању, о породичним несугласицама, о провинцији и одласку у иностранство, и данас је актуелна. Милиони људи који одушевљено изнова гледају серију показују да и после више од четрдесет година "Врућ ветар" још није одувало време.

ИНТЕРВЈУ Весна Чипчић: Мало мало, па ми Врућ ветар донесе радост

Фото Никола Скендерија

Толико је прошло откако су се Шурда, Весна, Фирга и Соћа уселили у домове Југословена, али и Мађара, Румуна и Пољака. Сценариста Синиша Павић је десет епизода писао чак две и по године, а снимање под редитељском палицом Александра Ђорђевића трајало је осам месеци. Упоредо са серијом снимљен је и филм "Авантуре Боривоја Шурдиловића". У екипи на челу са Љубишом Самарџићем, и тада највећом звездом Миодрагом Петровићем Чкаљом, били су и Бора Тодоровић, Радмила Савићевић, Жика Миленковић, Драгомир Бојанић Гидра, Никола Симић...

Најмлађа у постави била је Весна Чипчић, која се сећа да јој је кастинг за ову серију био први. Улога Весне у "Врућем ветру" дала јој је ветар у леђа. Њена Елза у филмском серијалу "Жикина династија" постала је незаборавна, а недавно смо је гледали у филму "Ајвар" и серијама "Камионџије д.о.о.", "Краљ" и "Калкански кругови".

- Мислим да је све било на завидном нивоу. Александр Ђорђевић и старије колеге према мени су се понашали као према свом детету. Свесрдно су ми помагали јер су знали да готово немам искуства. Снимала сам до тада и појављивала се помало, али "Врућ ветар" ме је избацио у орбиту. Све што сам доживела од публике, што доживљавам и данас, само је лепо - каже за "ТВ новости" Весна Чипчић.

* Како памтите тадашња, неко каже, лепша времена?

- То је било нешто посве различито од овога што данас живимо. Када сам почела да снимам нове серије, мислила сам да то нити хоћу нити могу. Све ми је у почетку било веома страно, схватила сам да се све ради вратоломно брзо... Можете мислити на шта личи нашминкано лице када се снима дванаест сати. Искрено ми је жао што је све то попут присиле. Раније је било далеко озбиљније, није било толико серија, али добијали смо квалитет на рачун квантитета. Сећам се да се тада није снимало непрекидно него смо морали да имамо одмор. Скоро два месеца смо паузирали. Када смо пред лето завршили, Аца Ђорђевић ми је рекао "Знаш шта, мала. Пази сад, иде лето, немој да ми се угојиш". Рекла сам "Ацо, таман посла. Имам свој режим и држим се тог курса" и отишла сам на летовање. И стварно сам водила рачуна, али један дан смо из Порторожа сви отишли у Трст. Била је недеља, породични ручак у дивном ресторану. Како смо сели, лепо се раскомотили и наручили пун сто хране, ето на вратима Љубише и Мире. Кад сам их видела, настала је вриска. Кажем им "Па, где сте ме овде нашли?", а Љубиша ми одговара "Дошао сам у извидницу. Послао ме Аца да видим шта радиш док се одмараш". (смех) Дивно је било све. Има и данас, част изузецима, серија које се раде озбиљно, темељно и до краја посвећено. Али мислим да квантитет утиче на квалитет, који није баш задивљујућ.

Фото Архива

* Рекли сте једном приликом да се "Врућег ветра" сећате као бајке.

- Јесте, не зато што се заборави ружно, него заиста не могу да се сетим неке непријатности, нечега што ме је заболело, а покушавам већ годинама, сваки пут када се репризира та серија. Нема ничега, не зато што сам заборавила, него је снимање било такво. Није ни чудо што "Врућ ветар" толико траје, што је публика ту серију толико заволела. И данас када је погледате, немате утисак да је време много другачије. Тема се лако може пренети у данашњицу. Ипак, има и нечега о чему ретко говорим. Вазда причамо о лепоме, али било је и неправде. Да сам у то време наставила да снимам, да се нисам окренула позоришту, појео би ме мрак. Не знам да ли бих добила неку награду у позоришту јер вас одмах етикетирају - то је телевизијска глумица. Када се серија завршила, требало је, сећам се, да снимамо рекламу за параћинску фабрику стакла. Услов је био да снимамо сви ми главни глумци. И ја сам се извинила колегама и Аци Ђорђевићу и рекла да као млада глумица не смем себи да дозволим да снимам рекламу. Појешће ме мрак. Да сам иза себе већ имала 20 или 30 година стажа, ни по јада. Али као младој глумици у то време ми је малтене сметало што сам музикална и што певам. Одмах је било "нека се определи хоће ли у глумце или музичаре". Такво је време било, и ми смо се у њему сналазили како смо умели, али изгурасмо некако.

 

Фото Архива

* Током снимања серије сарађивали сте са значајним именима домаћег глумишта, као што су Чкаља, Радмила Савићевић, Љубиша Самарџић... Какав је био ваш однос? Да ли сте из поштовања држали дистанцу?

- О поштовању и лепом васпитању да не причам. Када један глумац зрелих година уђе у позоришни бифе, устајали су сви млади да би он изабрао једну од пет столица на којој жели да седи. Више није то време, данас нема те врсте поштовања. Има нечег другог, али боже мој, свако време носи своје. Током самог снимања са предивним глумцима и маестралним Ацом Ђорђевићем све је ишло као по лоју. Са Чкаљом сам склопила тако диван однос да смо се лепо дружили и ван тог снимања. Он је био бескрајно забаван, духовит, сладак и пун животне радости. Причале су старије колеге да уме да буде строг и намћораст, али једино што ми је замерао јесте што пушим. Умео је да каже "Све ми се свиђа код тебе, сем што пушиш. Када ти видим цигару у рукама, ја бих ти је бацио". Почела сам већ, као од маме и тате, да се плашим и кријем од њега. Кад Чкаља наиђе, ја - цигару иза леђа. Једном је отишао на тродневно гостовање у Шведску. Када се вратио, као мало дете је дошао и уз речи "Ево ти ово" бацио ми мали замотуљак. Унутра је био комплетан прибор за пушача - табакера, кутије иностраних цигарета, упаљач и мала дамска путна пепељара. То је значило да је попустио. Била сам веома срећна што ми више ништа није замерао.

* Која сцена из "Врућег ветра" вам је остала урезана у памћење?

- Сећам се када је Чкаља отишао да ми купи "Slow motion"... (смех) Заправо, ишао је да ми купи неке креме и гелове.

* Завршна тема серије, песма "А сад, адио", коју је компоновао Војкан Борисављевћ, а отпевао Оливер Драгојевић, постала је евергрин. Баш као и сама серија.

- Интересантно је да је летос, док сам била у Ровињу, поново нека приватна хрватска телевизија емитовала "Врућ ветар". Ове године је у Сиску био организован омаж Дамиру Кукурузовићу, мом великом пријатељу, ванредном џипси џез гитаристи, кога нажалост више нема. Завршили смо вече уз песму "А сад, адио" у џез маниру, а певали смо Зоран Предин, Миро Унгар и ја. Како је публика заједно са нама певала тада у Сиску... Исто смо поновили и у Ровињу. Мало мало, па ми та серија донесе радост.

Фото Архива

БОЖАНСТВЕНА НОЋ У НИШУ

ЗАЈЕДНО са Љубишом Самарџићем добили сте 1980. награду за Глумачки пар године "Она и он", а изабрала вас је публика купонима у "ТВ новостима".

- Сећам се тога, како да не. Целе ноћи је у Нишу на Филмском фестивалу било славље какво не памтим. Све је било организовано у великом стилу, богами. Божанствена ноћ. Били смо лепи и веома срећни.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

"ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ" Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

ИСТАКНУТИ глумац Бане Видаковић, који је пре три године осуђен због недозвољеног држања хероина за личну употребу, говорио је о породици и деци коју је, каже, управо због наркотика склонио из Србије.

29. 03. 2024. у 08:36

Коментари (1)

ЗБОГ ОВОГА ЈЕ ЂОКОВИЋ ОТПУСТИО ИВАНИШЕВИЋА? Да ли је ово кап која је прелила чашу... (ВИДЕО)