КАКВО ВОЋЕ И ПОВРЋЕ ЈЕДЕМО? Просечан конзумент у својој борби за здраву храну има само једно оружје – информације

ПРОСЕЧАН потрошач свакодневно је засипан саветима стручњака да би воће и поврће, посебно свеже, требало да заузима главно место у исхрани, науштрб меса, млека, брашна...

Фото: Free Images Pixabay

Питање безбедности хране, посебно воћа и поврћа, једно је од најважнијих у данашње време, а томе посебно доприноси велика количина намирница из далеких земаља недовољно познатих по примени строгих прописа у аграру. Пракса показује да су грађани Србије неповерљивији према страним произвођачима и да се радије окрећу домаћим ратарима и њиховој роби, без разлике да ли је изложена на пијацама или објектима великих трговинских ланаца.

Без обзира на порекло намирница, међу потрошачима влада највећи “страх од прскања”, иако агротехничари редовно објашњавају да примена заштитних средстава није опасна по здравље ако се правилно спроводи – исправним избором средства, добрим тајмингом и праћењем каренце. Нутрициониста др Милан Богдановић све дилеме око квалитета хране своди на полушалу да је сво воће и поврће здраво, док се другачије не докаже.

Фото: Катарина Михајловић

- Просечан конзумент у својој борби за здраву храну има само једно оружје – информације. Декларације и етикете крију велики број одговора на наша свакодневна питања. Воће и поврће које су у продаји ван сезоне свакако не би требало масовније куповати, делом и због ненаклоности организма да узима намирнице „кад им време није“. Дакле, треба тежити ка провереним производима, добијених традиционалним начинима, и уз све мере неопходне хигијенске мере – објашњава Богдановић.

Произвођачи и стручњаци за аграр немају дилеме да је Србија здрава средина за пољопривреду и да у њеној земљи могу да се узгајају производи врхунских нутритивних вредности уз минимум агротехничких мера, посебно примене средстава за заштиту биља. На путу воћа и поврћа од њиве до трпезе, без разлике да ли је реч о увозним или домаћим производима, више је нивоа контрола коју спроводи држава, али своје захтеве безбедности све чешће постављају и трговци.

Јована Јовановић из села Доња Лакошница код Лесковца на свом породичном газдинству површине два хектра гаји паприку „козји рог“, коју потом суши и пласира у малопродајне објекте Маxи, трговинског ланца „Делез“. Лабораторијска контрола исправности најпре је био услов пласмана робе, потом део произвођачке рутине, да би постала саставни део процеса. То је потребно, како каже, ради безбедности и мира свих – произвођача, трговца и купца у малопродаји.

Фото shutterstock

- У Завод за јавно здравље у Лесковцу носимо по стотину паприка на анализу. После узорковања, у периоду од пет до седам дана, стижу резултати исправности намиринице и препоручености за свакодневну употребу по низу параметара, укључујући и остатке пестицида. Радимо такође и тзв. нутритивну табелу, на основу које стичемо прецизан увид у количине масти, соли, киселина, воде и других материја. Нама иде у прилог да имамо што више објективних информација о роби коју производимо, јер ћемо тако лакше да је пласирамо – објашњава Јовановић.

ОШТРИЈИ СТАНДАРДИ

Стандарди безбедности хране у развијенијим земљама, како формални, тако и обичајни, непрекидно се пооштравају. Сведоци смо развоја органске производње и у нашој земљи, што је у Европи и САД одавно свакодневица. Последња тековина у европским државама јесте производња воћа и поврћа без остатка пестицида. Циљ је производ који ће у тренутку бербе и пласмана садржати занемарљиву количину хемијских материја или их неће уопште бити. Овај стандард је стигао у Србију, прати га строга контрола и мониторинг, а очекује се да ове године више производа понесе жиг „Без остатка пестицида“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације