РАЗОРНА МОЋ ЕКОНОМСКОГ ПАРЦЕЛИСАЊА ЗЕМЉЕ: Савезна Влада (СИВ) је својим потезима угрозила ауторитет државе

У ЈЕКУ преговора са ММФ, о југословенској и српској привредној реалности у условима унутрашње кризе, оптерећености спољним дугом и притисцима страних финансијера, Слободан Милошевић је говорио српском руководству 25. јануара 1984. на седници Председништва ЦК СКС.

Фото: Матија Коковић, Предраг Митић, Стеван Крагујевић, Архив Југославије, музеј Југославије, Танјуг, ЕПА, Архив Вечерњег листа, Архив породице Никезић, документација Новости и Борбе, Википедиа, РТС, Фејбук

Дуг Србије ван територије покрајина је тада износио три милијарде 337 милиона и 200 хиљада долара. Тај део Србије је и даље мање учествовао у југословенском дугу него у националном дохотку (17,4% према око 25%). У Србији је 1983. остварен мањи раст индустријске производње и већи пад пољопривредне производње, мањи доходак по запосленом, мањи укупан извоз и мањи извоз на конвертибилно подручје него у Југославији, али је у односу на државни просек смањен увоз, а нижи су били и раст цена и трошкова живота.

Милошевић је био веома критичан према резултатима државних интервенција у привреди 1983. и неспровођењу програма стабилизације. [...] Сматрао је да је ослобађањем цена у августу 1983. СИВ "разбуктао највећи талас инфлације забележен за последњих неколико година", а онда је замрзавањем цена 23. децембра 1983. створио услове за "такве шпекулације и политизације, такве компромитације одговорних органа и појединаца, да се поставља питање елементарног ауторитета власти". [...] Истицао је неопходност успостављања јединственог тржишта, јер је привредно парцелисање земље имало "разорну моћ". У условима галопирајуће инфлације и искиданих економских токова исказао је страх од распада економског система.

Фото: Матија Коковић, Предраг Митић, Стеван Крагујевић, Архив Југославије, музеј Југославије, Танјуг, ЕПА, Архив Вечерњег листа, Архив породице Никезић, документација Новости и Борбе, Википедиа, РТС, Фејбук

Када су са ММФ уговорени услови новог споразума, најважније његове одредбе је Председништву ЦК СК Србије 15. марта 1984. саопштио Борисав Јовић. Кључне тачке договора тицале су се цена, камата, курса динара, девизног система и финансијске дисциплине. Договорено је да 1. маја буде укинута одлука о замрзавању цена, с тим да се врши тромесечно прилагођавање цена нафте, нафтних деривата и гаса, сразмерно кретању курса динара у односу на долар, и да цене струје и железничких тарифа буду на реално вишем нивоу него што су биле 1983, са циљем прерасподеле у корист делатности чије су цене биле депресиране. Јовић је одмрзавање цена подржао политичком оценом да замрзавање на дужи рок није могуће без тешких последица по производњу.

КУРС ДИНАРА, који је претходне године усклађиван сваког месеца, у складу са разликом у расту домаћих цена у односу на светске, био би на сличан начин одређиван и по основу договора са ММФ. Тиме би "клизање" курса зависило од тога колико Југославија успе да своје цене "сузбије" у односу на светске. Јовић је подсетио да је реалан курс динара "фундаментални услов" за повећање извоза. Неслагања око девизног система су резултирала договором да се на јесен обнове разговори пошто се изврши анализа функционисања девизног система. Основно неслагање је било око динамике његове промене, којом би се одустало од везивања извоза за увоз и од постојећег начина расподеле девиза са циљем да се оствари динарски интерес за извоз, конвертибилност динара и преструктурирање привреде. Савезно извршно веће није прихватило да промене буду одмах изведене. Јовић је изнео процену српском врху да би инсистирање ММФ на променама система било повољно и у складу са програмом стабилизације. Тешки преговори око каматних стопа су окончани договором да се каматне стопе на штедњу грађана постепено повећају до реалне стопе, што је био компромис између захтева СИВ-а да се то уради касније и захтева ММФ-а да се то уради до краја године. У погледу камата на девизне улоге, став југословенске владе је био да се оне прилагоде каматама у земљама о чијим валутама је реч, а не да буду линеарне.

Фото: Матија Коковић, Предраг Митић, Стеван Крагујевић, Архив Југославије, музеј Југославије, Танјуг, ЕПА, Архив Вечерњег листа, Архив породице Никезић, документација Новости и Борбе, Википедиа, РТС, Фејбук

ПРЕКОМЕРНО ЗАДУЖИВАЊЕ ГРАЂАНА

САВЕЗНО ИЗВРШНО ВЕЋЕ је проценило да би се тиме задржала стимулативност девизне штедње, јер би услови били исти или нешто повољнији него у иностранству. Очекујући политичке дискусије око решења договорених за политику каматних стопа, Јовић је подсетио да је и програмом стабилизације истакнута неопходност обарања стопе инфлације и закључено да је "ефикасност друштвених средстава" у дужем периоду опадала и да је напредак привреде био успорен због недостатка економских критеријума у вези са друштвеним средствима, јер је одсуство реалне цене друштвеног капитала водило умањењу штедње и увећању задуживања грађана путем нерационалне потрошње, која је имала неповољну структуру ("од викендица до скупих аутомобила, путовања по иностранству"). Посебно је истакао заинтересованост државе за девизну штедњу грађана, јер би без тих средстава држава морала да се додатно задужује у иностранству "код светског финансијског капитала код кога су камате троструко веће". Јовић је био свестан да ће предложене мере повећати трошкове привреде, али је подржао то што ће тиме пословање бити засновано на реалној економској бази.

Међународни монетарни фонд је инсистирао на томе да се контрола успешности југословенске политике врши преко девизних резерви које Југославија мора да увећа, па је договорен ниво који је држава морала да има у одређеном периоду. Требало је да у току 1984. резерве порасту са 1,6 на 2,1 милијарду долара. Утврђено је да целокупне јавне финансије (сви буџети, СИЗ-ови) морају да расту спорије од раста инфлације. Задржан је принцип да се вишкови прихода јавног сектора издвајају на посебан рачун блокиран на неколико година, јер је ММФ на томе инсистирао.

ПОЛИТИКОМ реалног курса динара, Југославија је прихватила смањивање извозних субвенција којима је дуго компензовала нереалан курс своје валуте. Јовић је партијском врху Србије нагласио важност договора са ММФ у вези са финансијском дисциплином и последицама које ће она оставити. Радило се о рестрикцијама према организацијама удруженог рада које су остваривале губитке или су биле неликвидне. За њих је било предвиђено ограничење повећања личних доходака, са изузетком електропривреде, производње угља, црне металургије, прехрамбене индустрије, здравства, социјалне заштите, железара и железница. Јовић је ту меру образложио ставом да је "немогуће више дозволити експанзију потрошње на оним тачкама где се врши експанзија губитака".

Фото: Матија Коковић, Предраг Митић, Стеван Крагујевић, Архив Југославије, музеј Југославије, Танјуг, ЕПА, Архив Вечерњег листа, Архив породице Никезић, документација Новости и Борбе, Википедиа, РТС, Фејбук

Ове мере финансијске дисциплине Јовић је означио као услов за почетак преструктурирања југословенске привреде. Подвукао је да је споразум са ММФ био неминовност за државу која је имала седам милијарди долара извоза, а само за увоз репроматеријала и сировина трошила осам милијарди долара. Према Јовићевој анализи, без страних кредита Југославија би преполовила своју производњу, а повећање производње и преструктурирање привреде су били услови за смањење спољног дуга. Инсистирао је и на томе да је Југославија све што је договорила са ММФ требало да спроводи и без притиска споља, јер су те мере биле услов повећања ефикасности привреде.

Препоручујемо

Друштво

4 4

УСТАВ ИЗ 1974. ТРАСИРАО ПУТ У БАНКРОТ: Преговорима са ММФ и и дугорочни програм економске стабилизације

17. 11. 2022. у 22:10

Друштво

6 14

ЛАВИРИНТ ЛАЖИ И СИЛЕЏИЈСТВО СЛОВЕНАЧКОГ УЧИТЕЉА: Југославија у економском и политичком ћорсокаку

16. 11. 2022. у 22:30

Политика

0 11

БОЉШЕВИЦИ СУ ПРИМАЛИ НЕМАЧКЕ ПАРЕ: Откуд Радоје Јанковић у вихору Октобарске револуције

05. 11. 2022. у 18:11

Политика

1 5

СУРОВО НАСИЉЕ КАО СРЕДСТВО РЕВОЛУЦИЈЕ: Записи официра Јанковића о систему државног терора који је успостављен у совјетској Русији

04. 11. 2022. у 18:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације