ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЦИВИЛИЗАЦИЈСКО НАСИЉЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ: Лажни корени староседелаштва

Др Драган Симеуновић

05. 04. 2022. у 17:14

УНИШТАВАЊЕ и присвајање туђих културних добара појава је стара колико и култура. Као највећи и најопаснији од свих предатора, вођен неутаживом похлепом и мржњом према свему страном, која проистиче из страха колико и из осећања инфериорности, човек је одувек тежио и да разори оно што је било симбол туђе културе, јер се културним споменицима (и културом уопште) обележавала поседована територија, али и да присвоји оно што је мислио да се може присвојити, како би нека туђа вредност постала његова и део његове културе.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЦИВИЛИЗАЦИЈСКО НАСИЉЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ: Лажни корени староседелаштва

Манастир Девич у рушевинама, срушен од албанских екстремиста 1941. године / Фото: Из књиге "Уништавање и присвајање културног наслеђа од Лувра, до Косова и Метохије"

У томе има корен више исприка него изрека да није важно шта коме припада, јер је култура општа. Она јесте општа феноменолошки и као објект духовног коришћења, али није ни по пореклу стваралаштва, нити по праву поседовања.

Ипак, ту се до данас ништа није променило за све протекле десетине хиљада година људског бивствовања.

И данас, као и у већ просвећено античко доба, руше се туђи храмови и светиње и присваја туђе културно добро. У свим ратовима који су се икад и ма где водили, систематски и темељно уништавани су симболи културе противника, па макар он био исте вере и националности. Противник је, наиме, увек довољно туђ већ самим тим што је непријатељ.

На то се увек надограђује, поред колективног, и лични материјални интерес, на пример, као у случају с прометом античким вредностима из Грчке, које данас красе британске музеје. Као што је Наполеон имао специјалне јединице за прикупљање уметничких вредности, тачније, за њихову пљачку на освојеним подручјима, исте такве је наменски стварао и Хитлер, да би на крају Другог светског рата и совјетска армија узимала из немачких музеја шта је хтела, како би бар делимично надокнадила уметничко благо које су од совјетске државе опљачкали нацисти док су били у офанзиви. Из свега овога видимо да се и на овом пољу одржава старо правило да кад двоје чине исто, то се никад не оцењује као исто, јер оцењивач увек пореди, да би направио разлику.

ТАКВА СИТУАЦИЈА данас постоји на Косову и Метохији, као и на територијама које је окупирала терористичка организација Исламска држава на простору Ирака и Сирије. Најпре се разара оно што очигледно представља симбол вере и културе неког другог народа, а потом се јавља свест о корисности присвајања туђих културних добара, јер се тиме стиче право на староседелаштво и граде лажни корени полагања права на присвојену територију на којој се та добра налазе. Оно што се догађа на Косову и Метохији са српским и хришћанским културним наслеђем "међународна заједница" не осуђује, а оно што чини Исламска држава у Ираку и Сирији бар се декларативно осуђује.

Зачудо, или можда није ни чудо што "међународна заједница" не осуђује ову врсту цивилизацијског насиља, јер њено вођство чине најјаче земље света, а то су, по правилу, исте оне земље чије музеје красе туђа културна добра. У најбољем случају постоји осуда из света културе у тим земљама, која не подразумева никакву конкретну акцију да се ствари измене. Да ли зато што се, док се чују гласови осуде због разарања асирских храмова у Палмири, у исто време у најчувенијим галеријама и акционарским кућама најважнијих светских градова и држава потпуно мирно продају мањи антиквитети које су из туђих храмова и музеја опљачкали исламисти.

ТО ОТВАРА питање хоће ли заувек приватни материјални мотив и политички интересно заснована наклоност остати изнад правде и онога што зовемо bonum comune? Свакако да хоће ако се ништа не чини да се то промени и каже истина о људском роду и његовој стварној природи. А она је таква да мирно можемо рећи да је грешио Макијавели када је написао да је човек un mezzo uomo, un mezzo bestia, јер је човек и поред свих самопохвала, и даље много више звер него што је човек. О томе најбоље говори наш цивилизацијски ход, који сведочи да што више причамо о миру, то више чинимо насиља и водимо ратове, чији су прикривени смисао и обавезни саставни део уништавање и присвајање туђег.

Овај прилог у "Историјском додатку" "Новости" је скроман покушај да се дигне глас не само у корист правде већ и културе, те да се информацијом да импулс оном цивилизацијском које постоји у човеку и да се супротстави оном нагонском које упорно опстаје у њему и које га чини звери, а зверима није место у култури, нити би требало да га имају у историји.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!