ХРВАТИ "УТВРДИЛИ" ДА ЈЕ ЊИХОВ ЈЕЗИК СТАРИЈИ ОД СРПСКОГ: Професор има доказе да њихов језик може бити једино српски!
ХРВАТСКИ академици знаности и уметности приложили су још један услов Србима за пријем у ЕУ: да признају хрватски језик!
И на то их, најпре, "намотао" Гај (било је то некако у време Илирског покрета), а тај посао до краја довели "хрватски вуковци": Томислав Маретић, Фрањо Ивековић, Иван Броз, Милан Решетар, Перо Будмани, Армин Павић, Драгутин Боранић, Ватрослав Рожић и више других. Сви су они, крајем XIX века и малкице касније, уредили "хрватски језик" по Вуковим мерама (тј. на основу језика Вука и Даничића, а њима се убрзо прикључио и знаменити "немачки вуковац" Аугуст Лескин).
И са тим су "језиком" Хрвати, уз "НДХ-епизоду коју су накратко успели заборавити, стигли до седамдесетих година прошлог века, кад су утврдили да српски и "хрватски" језик нису "ни налик" један на други и да је "Маретић био свиња" кад је своју Граматику подметнуо и Лескину и свима другим "хрватским вуковцима".
Нова хрватска лингвистичка памет, наиме, "утврдила" је да је "хрватски језик" старији од српског, али се неки њени носиоци нису могли договорити о томе колико су старе крштенице и једном и другом: један је тврдио да је хрватски старији "полдруг стољећа", други - да је старији "седамнаест десетљећа", трећи - "пет стољећа", али нико од њих за своје тврдње не "доводи сведоке" и траже да им се верује "на брк" (тј. "на рјеч").
Ми ћемо им помоћи да се у некој хронологији оријентишу
Мостарска бискупија основана је 1624. године без иједне цркве, без иједног попа и без иједног верника. Надбискуп сарајевски Штадлер устоличен је 1882. (дакле - после више од два и по столећа) у некој брвнари, јер католичке цркве у Сарајеву - није било. Католичке цркве по Босни саграђене су - после Првога светског рата; кад је то ("на своје огромно изненађење") неопрезно открио шеф ХДЗ за Босну (иначе, изданак требињске свештеничке породице), био је одмах смењен са свих функција и једва спасао главу бекством у Немачку.
Хрвата по штокавштини није било нигде ни у првим деценијама прошлог века и о томе је сачувано више сведочанстава: Стјепан Ившић за Посавце (чији је говор испитивао) записује да "кажу, да се зовемо Рвати"; Јулије Бенешић вели 1911. да се "сријемски момци стиде, да за себе рекну, да су Хрвати"; у Суботици је 1912. пописано 26 (и словима: двадесетшест) Хрвата; у Дубровнику 1890. није било ниједног јединог Хрвата, а пре 50 година потписник ових редова по Црногорском приморју сретао је доста католика, али никад ниједног Хрвата (а онда је Бока, напрасно, постала "заљев хрватских светаца" - по истој памети по којој је основана и Мостарска бискупија); Хрвата није било ни по Далмацији и јасно је, рецимо, да Хрвати нису могли засновати ни "Сињску алку" јер су "серашћера" Мехмед пашу Челића могли потући једино Срби, звање алкарског војводе постојало је једино код Срба и то је могао бити само највештији и најхрабрији војник, а код Хрвата то је звање могао понети и онај мали генерал-кољач који је Медачки џеп ослободио од стотинак деце, жена и стараца.
Познато је, наиме, да је тек после Католичког конгреса 1900. наређено да сви католици морају бити Хрвати и као једина њихова права "цивилизацијска тековина" може им се признати Јасеновац (са свим његовим "филијалама"), при чему је по тој наредби и Броз касније у Хрвате "унапредио" и Шокце и Буњевце (и Шокци као своју тековину одмах уписали Јасеновац, а знатан део Буњеваца одбио да то учини).
Њихов језик може бити једино српски, ево и зашто
Све поменуте појединости сведоче нам да пре стотинак година по штокавштини Хрвата није било нигде и да по томе "њихов језик" може бити једино српски, а "хрватски" само под условом да се Хрватима допада да се самообмањују и да свакога уверавају у оно у шта нико осим њих не може [по]веровати.
Треба, међутим, признати да је то само "половина хрватске невоље", а она друга половина биће да је макар малкице неповољнија: Хрвати веле да је њихов језик заснован на "трима нарјечјима", али је занимљиво да ниједно од њих "није (само) њихово": у последњих стотинак година штокавштину су, видели смо, "поделили" са Србима, пре тога кајкавштину су кратко "делили" са Словенцима, а за "њихову чакавштину" показује се да припада истом дијалекатском масиву којем и штокавштина и по томе она не може бити "само хрватска", али (ето чуда!) може бити - српска.
И показаће се да је она то не самодијалектолошкинего иантрополошкии то се потврђује необичном појединошћу: Поморавље и Сусак припадају истом антрополошком типу и он се шири по свој чакавштини до линије додира са кајкавштином у бузетском крају; антрополози, даље, веле да је кајкавштина ближа Чесима и Словацима него Србима и Хрватима и то онда може значити само то да Хрвати не могу побећи од чињенице да се на њих може гледати једино као на -периферно српско племе.
Од те чињенице они се могу бранити колико им је воља, али њихов језик тешко се може измаћи од своје српске основе: Хрвати су за штокавштину чули први пут пре стотинак година, а Католичка црква трује их већ више од десет векова, али им она не може помоћи да у своју историју "укњиже" много векова старог Дубровника ако се зна да су тамопрва четири Хрватастигли тек 1896. године! (Нити да су у Сињу могли поломити "серашћера" Челића ако тамо није било Хрвата који би му могли припремити "дочек".)
Нити им Срби у томе било како могу помоћи.
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (12)