ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДОБАР ГЛАС СЕ ДАЛЕКО ЧУЈЕ: Од професора из руске заједнице у Краљевини Југославији, њих 12 су постали чланови САНУ

КОЛЕКТИВУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА прикључило се пет руских професора: Михаило В. Чубински, професор криминалистике, родоначелник европске криминологије, К. В. Смирнов, професор римског права, Александар В. Соловјев, професор средњовековног права, Евгеније В. Спектаторски, професор социологије и филозофије, и Теодор В. Тарановски, велики изучавалац српског средњовековног права.

Зграда САНУ из 1924. године

Посветио је том питању капитално дело "Историја српског права у немањићкој држави", дајући велики допринос изучавању Душановог законика, не зашавши у митолошка и наивна наклапања, тако пријемчива нама у скоријим деценијама 20. и 21. века. Тарановски и Спектаторски су бирани за чланове Српске краљевске академије.

Неопходно је споменути и групу руских професора којој су припадали Григорије Демченко, Петар Струве, Михаил Коршунов и Сергије Троицки, професор црквеног права, члан Српске академије наука и уметности.

Београдски универзитет је у своје професорске редове изабрао чак 35 руских колега, којима ће се 1933. године придружити и новопридошли емигрант Георгије Острогорски, доцније светском славом овенчан византолог, оснивач Византолошког института. Рођен је 1902. у Петрограду, а у Краљевину Југославију дошао је 1933. са већ одбрањеним докторатом и стеченом међународном репутацијом. Предавао је византијску историју на Филозофском факултету у Београду и основао Византолошки институт, на чијем челу је био све до смрти, 1976. и учинио да овај Институт буде уважена светска институција. Овде је, поред професионалних достигнућа, пронашао и личну срећу у Фанули Папазоглу, Гркињи рођеној у Македонији, која је била професор античке историје на БУ. Обоје су били и чланови САНУ.

На појединим факултетима, и до 50 одсто професора били су Руси. Почетком двадесетих година установљено је и Друштво руских инжењера и Друштво руских архитеката. Из Друштва инжењера чак три професора предавала су механику на Београдском универзитету, а генерал Константин Смирнов, који је био још и геолог и минералог, изабран је за члана САНУ.

ГОТОВО ДА НЕ ПОСТОЈИ сегмент науке и уметности у коме нису дали свој допринос. Неки су својим ангажманом изнели Београдски универзитет на светски добар глас, у областима које су им биле специјалност.

Све у свему, наставничке каријере на универзитетима у Краљевини Југославији наставило је више од 65 професора, припадника руске емигрантске заједнице. Њих дванаест су постали чланови САНУ, међу њима и Владимир Фармаковски, машински инжењер, конструктор локомотива и професор Техничког факултета, оснивач и управник Института техничких наука САНУ. Када говоримо о члановима САНУ из редова руске политичке емиграције, широј јавности је мање познато име великог слависте и филолога Степана Михаиловича Куљбакина, раније професора Харковског универзитета, а потом професора у Скопљу и Београду. Из низа радова које ће објавити на српском, издиже се као најзначајнија његова студија "Палеографска и језична испитивања у Миросалвљевом јеванђељу" коју је објавио 1928. године.

Професор Харковског, а доцније Београдског универзитета, Николај Салтиков, члан САНУ, био је математичар, аутор низа радова из теорије парцијалних једначина, диференцијалних и интегралних рачуна. Посебно поље његовог интересовања била је историја математике.

Један од првих, можда и први руски научник из редова "белих" емиграната, примљен у Српску краљевску академију почетком 1926. године, био је Антон Билимович, раније професор универзитета у Одеси. Његова специјалности била је примена више математике на механику и термодинамику. Писао је и уџбенике, а "Уџбеник рационалне механике" и "Геометрију" за средње школе, објавио је у коауторству са Татомиром Анђелићем 1939. године. Умро је у Београду 1970. године.

Професор Николај Пушин, стручњак за органску и примењену хемију, примљен је у редове САНУ неколико месеци пре него што је преминуо у Београду 1947. године.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АРИСТОКРАТЕ ПОСТАЈУ ТАКСИСТИ: Генерал Шкуро продавао је новине, а пуковник са метлом у рукама чистио је Нови Сад

02. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ ТАЛАС ИЗБЕГЛИЦА: У првој половини 1923. године укупан број руских избеглица у Краљевини СХС био је око 40.000

02. 06. 2021. у 10:19

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДБИНА ЦАРСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ: Руска политичка и војна заједница у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца

01. 06. 2021. у 20:16

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РУСИ КОJИ СУ МЕЊАЛИ СРБИJУ: Сто година од доласка белогардејаца у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца

01. 06. 2021. у 17:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације