Историја Србије
СРПСКИ ЈУРИШ ОДЛУЧИО ВЕЛИКИ РАТ: Пре 108 година наша војска бици пробила последњу и најснажнију линију окупатора на Солунском фронту
ПРОБОЈ Солунског фронта није један датум и једна битка иако га, после 108 година од 17. септембра 1918. када су српски војници у Добропољској бици пробили и последњу, најснажнију линију одбране бугарско-немачких окупатора - сурова историографија често своди на једну или две реченице.
17. 09. 2026. у 17:15
СВЕТОСАВСКИ ПУТОКАЗ КРОЗ ВЕКОВЕ: Како је на данашњи дан у Жичи проглашена аутокефалност СПЦ
НА данашњи дан, 14. септембра 1219. године, у престоном манастиру Жичи запечаћен је преломни догађај српске историје који је заувек изменио духовни, културни и државотворни код нашег народа.
14. 09. 2026. у 18:48
КРОЗ "ЗЕМЉУ МРТВИХ" ДО КАПИЈЕ ОТАЏБИНЕ: На данашњи дан пре 110 година српска војска почела је битку за Кајмакчалан
НАЈКРВАВИЈА битка на Солунском фронту, у којој су се 12 дана и ноћи водиле непрекидне борбе за освајање Кајмакчалана, врха планине Ниџе на тадашњој српско-грчкој граници, почела је на данашњи дан пре 110 година - 12. септембра 1916.
12. 09. 2026. у 10:00
35 ГОДИНА ОД УПОКОЈЕЊА: Патријарх Герман – Првојерарх који је Српску цркву провео кроз искушење комунизма
ДАНАС, са неопходне историјске дистанце, 43. поглавара Српске православне цркве памтимо као истинског чувара вере, вештог дипломату и градитеља чија је упорност надживела један безбожнички систем.
28. 08. 2026. у 19:42
ДРАМА И ЖРТВА НА ВРХУ АТОСА: Како се Свети Сава 1219. суочио са тешким избором између Свете Горе и Србије (ФОТО)
СРПСКИ поклоници који у данима око Преображења, највећег празника светогорских аскета, ходочасте на Атос најчешће не знају да се 1219. на тој уској кршевитој стазици која води ка врху свете планине одиграла највећа животна драма Светог Саве.
24. 08. 2026. у 17:00
СВЕДОК ПРАИСТОРИЈЕ, ПОСЛЕДЊА ПРЕСТОНИЦА СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ: Смедерево - град богатог културног наслеђа и чувар традиције
У ПРВОМ веку, према историчарима, Европа је знала за три важна града - Рим, Истанбул и Смедерево. Први писани помен Смедерева забележен је 1019. у повељи византијског цара Василија, а следећи у повељи кнеза Лазара из 1381. године.
22. 08. 2026. у 07:00
ПОБЕДА СРПСКЕ ТАКТИКЕ НАД ТУРСКОМ СИЛОМ: Државном церемонијом и поменом јунацима обележено 220 година од Боја на Мишару
ТИХ августовских дана 1806. године била је сушна година и земља је била тврда, али од те тврде мачванске земље, посавотамнавске, била је тврђа воља наших устаника.
13. 08. 2026. у 19:46
АЛПИНИ КОПИРАЛИ ТАКТИКУ СРПСКИХ ЈУНАКА СА ГУЧЕВА: Италијански војници у Великом рату на Доломитима применили "минску војну" из Подриња
НИСКУ шумовиту планину Гучево изнад Лознице са голим три пута вишим суровим Доломитима на северозападу Италије повезују дубоки кратери на местима где се очекују планински врхови.
12. 08. 2026. у 15:44
СНЕГ У АВГУСТУ ЗАУСТАВИО РАТНИ ПОХОД ОСМАНЛИЈА: Пре 310 година по мећави усред лета вођена Битка на Везирцу
У ВРЕМЕ када земља гори и асфалт се топи, снег у августу делује као научна фантастика који чак ни вештачка интелигенција не може да илуструје. Међутим, пре 310 година, почетком августа, легенда каже да је на Петроварадину била таква снежна мећава да је зауставила Турке у походу на Европу.
11. 08. 2026. у 18:52
БЕЧ ЗАБРАНИО ХУМАНИ ОДНОС ПРЕМА СРБИМА: Врхови Доломита чувају успомене на српске ратне заробљенике непокорног духа
СВАКИ човек мора знати да хуманост значи слабост пред таквим непријатељима, записано је у наређењу о поступању са српским заробљеницима у наредби број 66. из марта 1916. коју је врховна војна команда из Беча послала аустроугарским војницима на Доломитима.
10. 08. 2026. у 18:16
СРПСКИ СУЖЊИ НА ДОЛОМИТИМА КУЛУЧИЛИ ПОД КИШОМ КУРШУМА: Непозната прича о злој коби хиљада заробљеника војске Краљевине Србије
СЕДАМ планинских стаза у Доломитима, величанственом планинском венцу на северозападу Италије, званично носе назив Српски пут, Strada dei Serbi или Via dei Serbi.
03. 08. 2026. у 17:00
СРПСКА ДЕСПИНА МИЛИЦА РУМУНСКА СВЕТИТЕЉКА: Једна од пет кћери деспота Јована Бранковића, владара Срба у егизилу и Јелене Јакшић
СРПСКУ деспотицу Деспину Милицу Бранковић, праунуку деспота Ђурђа Смедеревца, почетком године је Румунска православна црква прогласила за своју светитељку, преподобну Платониду од Арђеша, под њеним монашким именом.
20. 07. 2026. у 16:29
СЕРВИЈУ НА БИСТРИЦИ БРАНИЛА И КЋИ КРАЉЕВИЋА МАРКА: "Новости" на остацима града Србица, на граници грчких покрајина Македоније и Тесалије
ГРАД Србица на реци Бистрици, почетна и крајња тачка, алфа и омега, српског успона у средњем веку на савременим грчким картама обележен је као општинско место Сервија. Цар Константин Порфирогенит је у 10. веку записао да је ово место још три столећа раније носило име по Србима који су ту живели.
03. 07. 2026. у 20:58
ШЕСТ ВЕКОВА СМЕДЕРЕВСКЕ ТВРЂАВЕ: Утврђени престони град на Дунаву, двор деспота Ђурђа Бранковића, чува многе тајне и мистерије (ФОТО)
ДВЕ године деле Смедерево од обележавања шест векова од градње Смедеревске тврђаве, највеће равничарске тврђаве у Европи.
03. 07. 2026. у 19:01
МИЛУНКА, И ВИТЕЗ И МАЈКА: У Јошаничкој Бањи чувају успомену на жену хероја која је задивила свет (ФОТО)
УШУШКАНА у самом центру Јошаничке Бање, налази се Меморијална соба Милунке Савић, српске хероине, најодликованије жене у историји ратовања, која је храброшћу у балканским и Првом светском рату задивила цео свет.
02. 07. 2026. у 07:00
СМЕДЕРЕВО КАО ХИРОШИМА, У ПАР СЕКУНДИ РАЗНЕТА ПОЛОВИНА ГРАДА: Данас је 85 година од највеће експлозије немачке муниције у окупираној Србији
ПРЕ равно 85 година, Смедерево је било српска Хирошима. Да није било зидина тврђаве, како тврде историчари, овај град на Дунаву више не би постојао.
05. 06. 2026. у 07:00
РУСИ И СРБИ СРУШИЛИ ОСМАНСКО ЦАРСТВО: Дипломате и историчари, на 150. годишњицу почетка Првог српско-турског рата
НАУЧНА конференција "Русија и српски ратови за ослобођење 1876-1878. године", у организацији Руског историјског друштва у Србији, окупила је данас врхунске руске и српске стручњаке и дипломате у свечаној сали седишта Црвеног крста Србије у Београду.
20. 05. 2026. у 21:36
НЕМЦИ И ЕНГЛЕЗИ ЛАЖИРАЛИ ИСТОРИЈУ И НА МЕТЕОРИМА: Сведочанство репортера "Новости" са "Стена које лебде у ваздуху", о Манастиру Преображења
САГА о Немањићима завршила се у Душановом царству, у данашњем грчком месту Стогови, у манастиру Преображења који је цар Јован Урош изградио на каменом стубу, на 300 метара изнад дна кањона на западним обронцима Велике Чиготе, наспрам планине Козјак са које тече река Лепеница.
15. 05. 2026. у 10:00
КОЛИКО ЛАЈКОВА ИМАЈУ НЕМАЊИЋИ? Наставница историје, Јелица Пендић, открива како су владари преживели до 21. века
У ВРЕМЕНУ у којем се пажња младих мери секундама, а свакодневница обликује кроз екран телефона, изазов приближавања школског градива ученицима постаје све већи.
12. 05. 2026. у 07:00
ЗАБРАНА СНИМАЊА У ГРАДУ НЕМАЊИЋА И МРЊАВЧЕВИЋА: "Вечерње новости" у Прилепу, где задужбине српских владара тону у присилни заборав (ФОТО)
МОНАХИЊА уз коју су стајала два неповерљива велика пса дочекала нас је пред улазом у прилепску Цркву Светих Арханђела, централни храм средовековног манастира уклесаног у стрми вулкански брег Маркове куле под остацима огромне тврђаве.
10. 05. 2026. у 14:14
ХИТЛЕРОВА ОСВЕТА ЗА 27. МАРТ: Како је „Казнена одмазда” покушала да убије душу српског народа (ФОТО)
Београд се данас, 6. априла 2026. године, са болом и пијететом сећа једног од најстрашнијих дана у својој модерној историји.
06. 04. 2026. у 17:31
АПАТИНЦИ ХОЋЕ ДА ПОДИГНУ СПОМЕНИК ДЕСПОТУ СТЕФАНУ: Иницијатива да град у Бачкој добије обележје достојно његовог првог српског владара
УДРУЖЕЊЕ "Локалитет" из Новог Сада поднело је крајем фебруара иницијативу Општини Апатин за подизање споменика деспоту Стефану Лазаревићу (1377-1427) високог укупно 3,6 метара, у апатинском парку код Трга ослобођења.
31. 03. 2026. у 09:00
"БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ, БОЉЕ ГРОБ НЕГО РОБ": Побуна од 27. марта 1941, слика је српског менталитета, упркос накнадним тумачењима
СРПСКЕ демонстрације 27. марта 1941. против уласка Краљевине Југославије у Тројни пакт су слика српског менталитета, упркос накнадним тумачењима и мистификацијама.
27. 03. 2026. у 14:33
УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене
ИАКО је Надеждина улога српске националне хероине добро позната, многи детаљи овог ангажовања никада нису дубље анализирани, а поједини су потпуно игнорисани.
21. 03. 2026. у 18:00
