ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДБИНА ЦАРСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ: Руска политичка и војна заједница у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца

Војислава Спасојевић Црњански

01. 06. 2021. у 20:16

ДОСЕЉАВАЊЕ РУСА у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославију после Октобарске револуције и грађанског рата у Совјетском Савезу, у протеклих тридесетак година привлачи велики пажњу јавности.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДБИНА ЦАРСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ: Руска политичка и војна заједница у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца

Врангелов штаб по доласку у Југославију / Архива

У штампи је објављен низ текстова и фељтона, појавиле су се књиге и монографије чији су аутори настојали да из различитих углова осветле ове недовољно познате странице руске и наше прошлости, при чему треба нагласити да је у Совјетском Савезу истраживање феномена царске политичке и војне емиграције деценијама било својеврсни табу. Све до средине 1990-их у Русији о овом питању готово да није било ни помена, да би потом, пошто су зидови ћутања оборени, била покренута нека врста бујице која је са собом донела прегршт важних сазнања.

Домаћи аутори су о руској белој емиграцији писали из различитих углова, описивали унутрашњу организацију те заједнице, различиту идеолошку и политичку опредељеност њених припадника, њено место у српском и југословенском друштву, однос југословенских власти и краљевског двора према белима и обрнуто, улогу припадника ове заједнице у различитим доменима стваралаштва, у уметничком, културном, научном и образованом животу посебно Србије, зато што се на њеној територији нашао највећи број руских - генерално названих белогардејских избеглица.

Пре четири године, телевизијска серија "Сенке над Балканом" недељама је привлачила велику пажњу јавности, чему је допринела и чињеница да се у том серијалу на експресиван начин говори и о једној од линија историје руске емиграције у Србији између два светска рата

Телевизијска, али и шира јавност, била је на неки начин затечена, дебатовало се у кафићима, у новинским редакцијама, у канцеларијама државних надлештава и приватних фирми, гледаоци су се опредељивали за и против јунака ове серије, укључујући и тог њеног "колективног" јунака - руске "беле" емигранте, како су именовани у нашој традицији.

Историјат ове милионске избегличке политичке и војне заједнице, вероватно најбројније у 20. веку, а распршене у многим земљама Европе и света, започео је Фебруарском револуцијом, а онда Октобарском револуцијом 1917. године у Русији.

Пошто су бољшевици освојили власт, грађански рат који је уследио дубоко ће засећи у ткиво руског друштва, поделивши га на две оштро сукобљена блока: с једне стране су бољшевици, с друге стране приврженици руског царизма и широка коалиција конзервативаца, либерала, социјалиста и других политичких струја супротстављених бољшевицима. Оба блока су располагала снажним оружаним формацијама а њихови међусобни оружани сукоби, којима су била захваћена огромна руска пространства, окончани су тек 1923. године. Трајању рата је несумњиво допринела и интервенција страних трупа против бољшевика, започета убрзо после њихове победе 1917. године.

Црвена армија је сломила моћ противничких формација, којима су командовали генерали Антон Иванович Дењикин, Александар Васиљевич Колчак и Николај Николајевич Јуденич. Отпор су наставиле јединице барона, генерала Петра Николајевича Врангела, који је преузео команду над војним формацијама генерала Дењикина током 1919. године.

У току самог рата, из Русије се у земље Европе иселио огроман број људи, неке процене кажу да их је било више од два милиона. Војници којима је командовао Врангел и велика маса цивила, са Крима, преко Турске, кренула је у избегличку неизвесност ка Балкану.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024