ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РУСИ ШИРЕ СЛАВУ УНИВЕРЗИТЕТА: Не постоји сегмент науке и уметности у чијем развоју нису учествовали "бели"

Слободан Кљакић

05. 06. 2021. у 10:19

У ОВО ВРЕМЕ свакојаких сензација, које се смењују муњевитом брзином, готово у ритму трептаја ока, у окружењу испуњеном свакојаким помно простудираним а онда у јавност лансираним полуистинама, неистинама и лажима, искривљеним, деформисаним сликама и представама не само о прошлости него и о свакидашњици којом смо окружени, данашњим, поготово младим читаоцима, заиста је тешко представити како је изгледала Србија у коју су у таласима почели да пристижу војне и цивилне избеглице из Русије.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РУСИ ШИРЕ СЛАВУ УНИВЕРЗИТЕТА: Не постоји сегмент науке и уметности у чијем развоју нису учествовали бели

Георгије Острогорски - Александар Игњатовски - Александар Билимович

Осим оних највећих, људских жртава у Првом светском рату, Србија је, за разлику од покрајина западно од реке Дрине, била опустошена, ојађена и опљачкана земља, из које су аустро-немачки и мађарски окупатори до последњег дана харали и носили за собом у поразу све што су могли понети.

У тако брутално опљачкан, опустошен и разорен престони Београд, као и у друге градове Србије, почели су да пристижу "бели" Руси. Нашли су уточиште у народу који им је, иако тешко притиснут јадом и бедом рата, безрезервно пружио руку солидарности, разумевања и несебичне помоћи, говорећи срцем, осовљен на поруке из народне традиције, много снажније него на књиге, пошто је тада у Србији било више од 50% неписменог становништва.

С "белим" Русима улила се у Србију маса школованих, високообразованих појединаца, професора, лекара, инжењера, научника и стручњака различитих профила, писаца и уметника, који су засукали рукаве и, свако у својој области, ставио своја знања и умећа на девастирано, а у људском погледу десетковано поље српске науке, образовања, културе и уметности. Међу придошлицама је било више од сто научника, већином професора високих школа јужне Русије, Одеског, Новоросијског, Кијевског, Харковског, Ростовског и Симферо-пољског универзитета.

Више од 400 средњошколских наставника, расутих по школама не само у Србији, него и у многим местима Краљевине СХС, као и готово 1.200 руских учитеља, дали су свој тешко процењиви допринос образовању небројених генерација ђака који се и данас с радошћу сећају својих "белих" професора.

НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ стање је било врло тешко, пошто је од балканских и Првог светског рата страдало око 1.700 Срба, факултетски образованих људи, међу њима и они за које се веровало да ће бити укључени у живот универзитета. Зато је већ 1920. године чак петина професора ове високе школе била из састава руске емиграције, а том броју треба придодати и непознати број ангажованих, изабраних доцената. Тек основани Пољопривредни, Медицински и Богословски факултет, захваљујући томе успешно су решили главне проблеме у саставу професорског кадра.

Шта је то значило за Медицински факултет постаје јасно када се зна да је чак 16 руских професора дало свој допринос у његовом оснивању, при чему се свакако издваја др Александар Игњатовски, који је изабран за професора интерне медицине. Интерна и Хируршка клиника су руски допринос престоничкој медицини. На Пољопривредни факултет је примљено шест руских професора, а тројица придошлих наставника почело је да предаје и на Богословском факултету.

Пошто су се тринаесторица руских професора запослила на Техничком факултету знатно је проширена и продубљена научна и педагошка база ове школе, у наставу су укључени стручњаци за термодинамику, нацртну геометрију, за отпорност материјала, железнице, хидротехнику, математику и друге области. На најстарији, Филозофски факултет, примљено је седам руских професора, на предметима математика, упоредна европска књижевности руска историја 19. века, геологија, руска и пољска књижевност и експериментална психологија

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: Доделити му статус савезне државе САД

ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"

АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.

12. 01. 2026. у 21:16

БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина

БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина

МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.

13. 01. 2026. у 10:22

Коментари (0)

ТУЖАН ДАН ЗА ТЕНИС: Изненадно се пензионисао великан, баш пред Аустралијан опен!