ПАТРИОТИЗАМ СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ: Међу 150 ухапшених интелектуалаца у новембру 1941, било је око 30 професора Универзитета у Београду

Б. РАДИВОЈЕВИЋ

28. 12. 2020. у 18:00

У MAСИ демонстраната против приступања Југославије Тројном пакту, од којих се тог мартовског дана, уочи немачког напада на Југославију, и само неколико дана пре него што ће стићи обавештење са Универзитета да се обустављају предавања, нису виделе улице Београда, били су и студенти медицине, узвикујући "Боље рат, него пакт" и "Боље гроб, него роб".

ПАТРИОТИЗАМ СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ: Међу 150 ухапшених интелектуалаца у новембру 1941, било је око 30 професора Универзитета у Београду

Рушевина Физиолошко-хистолошког института

Дневничке белешке Милића Бугарчића, који је тада био студент друге године медицине, пронашла је и објавила у "Хроници Медицинског факултета у Београду 1920-2010", професор др Снежана Вељковић, дугогодишњи шеф катедре за судску медицину, која је почетком маја 2020. преминула од последица вируса ковида 19.

- Било је то 26. марта увече. Ми медицинари окупили смо се у кругу клиничких болница. У мањим групама одлазили смо Делиградском улицом на заказано место на Цветни трг, испред Мањежа... Демонстрације су заказане тачно у 7 часова и требало је да отпочну кратким говором који је требало да одржи један од другова... Простор око Цветног трга, између Славије и Официрског дома, био је препун. Тротоари су били тесни... У густо збијеним редовима кренули смо Његошевом улицом. Једна група жандарма покушала је да нас кундацима заустави...Пред густим редовима демонстраната они су се повукли...

БОМБЕ које су који дан касније, у недељеу 6. априла бачене на Београд, пале су и на болнички круг на Врачару, где се налазила већина зграда Медицинског факултета, који је до тада, за 12 година његовог рада, завршило 1.635 студената. Срушен је амфитеатар Патолошког института, вежбаоница, лабораторије, музеј са око 1.500 макроскопских препарата... Готово потпуно разорен је и Хистолошко-физиолошки институт, оштећена зграда Дечје клинике у Тиршовој...

Опет је дошло време подела, само што се лекари сад нису као деценијама раније изјашњавали за Медицински факултет или против њега. Када је 13. августа 1941. штампан Апел српском народу, Министар просвете Велибор Јонић захтевао је да га потпишу сви значајнији интелектуалци. Деценијама касније испоставиће се да су од укупно 408 угледних Београђана, који су потписали апел, 71. професор Универзитета, међу којима су и имена 12 професора Медицинског факултета.

У зимском семестру 1940/1941. школске године на Медицинском факултету радило је 147 наставника и сарадника, а било је уписано укупно 2.025 студената, међу којима и 150 странаца. Факултет чији је декан у то време био др Миливоје Костић, а продекан др Коста Тодоровић, организовао је наставу у 15 клиника и 12 института.

МЕЂУ 150 београдских интелектуалаца које је у новембру 1941. ухапсила Специјална полиција, било је око 30 професора Универзитета у Београду. У својој хроници докторка Вељковић наводи да су међу њима са Медицинског факултета били: др Матија Амброжиђ, др Димитрије Антић, др Илија Димитријевић, др Петар Матавуљ, др Милутин Нешковић, др Урош Ружичић, др Милан Фотић и Ксенофон Шаховић, и да су доживели различите судбине у заточеништву. Оставила је и запис о још неколико "политички трагичних судбина" - проф. др Раденка Станковића интернисте, противника Тројног пакта, који је после капитулације одведен у интернацију у Беч, а после рата обележен као издајник и сарадник окупатора, осуђен на 17 година робије уз губитак грађанских права. Затим, о судбини проф. др Јеврема Недељковића, управника Физиолошке клинике, који је одбио да потпише апел владе о лојалности окупатору и због тога отпуштен из службе 1942. године, а после ослобођења враћен и на клинику, и на факултет. У исто време, и из истог разлога, са факултета је удаљен и проф. др Александар Костић, вишегодишњи декан, а са Дечје клинике и факултета и његова супруга др Смиљка Костић Јоксић и доцент др Миливој Сваран...

НОВА ПРОФЕСИЈА - МЕДИЦИНАР

ЗАХВАЉУЈУЋИ новинару Милошу Јефтићу остала су забележена сведочења о ратним годинама Медицинског факултета. Академик Борислав Божовић, интерниста, редовни професор, у три мандата и декан, уписао је студије 1932, а дипломирао 1938:

"Мене је рат затекао на Трећој интерној клиници. Био сам дежуран у ноћи бомбардовања...После бомбардовања отворили смо насилно апотеку и формирали пункт за превијање, снабдели се завојима и другим материјалом. И група тешких рањеника из Карађорђевог парка и околине прошла је кроз мој пункт-превијалиште, који сам спонтано сам формирао..."

Професор др Боривоје Радојичић, неуропсихијатар, уписао је студије медицине 1938, а дипломирао 1948:

"Окупатор је затворио Универзитет...Ми смо остали без свог рада - студирања. И били смо принуђени да радимо у болницама где по струци припадамо. Није се смело бити незапослен, пошто је такве окупатор водио на присилан рад у Немачку. Тако је настала нова професија - медицинар: Ни лекар нити болничар, али користан за болеснике. Плата није била довољна ни за један или два килограма проје, или за неколико паклица цигарета. У болници се могла добити нека храна, ретка чорба и проја. Ипак, и то је било нешто...

Тешко је и замислити да су ратне године прошле без српских подела, које као да су нам генетски усађене. Пребројани су, ипак, само победници, па се у неким извештајима наводи да је у Народноослободилачком рату учествовало 158 лекара и 103 студента Медицинског факултета, који је дао 28 народних хероја: пет лекара и 23 студента медицине...

ХРОНИКА докторке Вељковић многима на Медицинском факултету ни данас није баш омиљено штиво, можда и због њеног оспоравања послератне победничке реторике да су, упркос настојањима окупатора да створи привид нормалног живота, и покрене наставу, која је после војног пуча 27. марта 1941. званично обустављена на Универзитету, "родољубиве и напредне традиције Универзитета у Београду надјачале силе мрака".

У тим пригодним говорима, углавном поводом важних годишњица, истицало се да током окупације - ниједан наставник није сео за катедру да држи предавање, ниједан студент није уписан, само су с времена на време студенти полагали заостале испите да би се задовољили законски захтеви за завршетак студија.

Докторка Вељковић је, међутим, позивајући се на интерне акте факултета, забележила да је Медицински факултет за време окупације имао студенте, наставнике, Савет факултета, да је за постојеће студенте организована скраћена настава у виду течајева, али по свему судећи и вежбе, надокнаде вежби, семинаре и консултације. Као и да је Медицински факултет, иако на мермерној плочи у Деканату, на списку декана постоји пауза између школске 1939/1940. и 1945/1946. године, и током окупације имао декане: проф. др Миливоје Костић (1940/1941. и 1941/1942., проф. др Милован Миловановић (1942/1943.) и проф. др Војислав Арновљевић (1943/1944.), наводећи да су они потписали 314 диплома Медицинског факултета стечених у периоду окупације.

После ослобођења, школске 1945/1946. уписано је укупно 11.440 студената на Универзитет: 4.259 старих и 7.181 нових, од којих на медицину више од 1.000.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (2)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!