Фељтон
„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Миладин Шакић - Нова велика љубав пуна бурних осећања
ЉУБАВ између Миладина Шакића и мене је букнула великим жаром и ми уопште нисмо размишљали шта је све режим са полицијом и Удбом у стању да уради. Ми смо се волели.
11. 08. 2026. у 20:24
„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Холивудске игре на додели Оскара
ФИЛМ „Скупљачи перја” заиста је велики филм који је обележио српску кинематографију, али и мој живот. Улога у том филму за мене је била судбоносна. Она ми је отворила врата светске уметничке сцене, одредила моју музику, моју глуму, и уопште цео мој живот.
09. 08. 2026. у 23:59
„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Ватрени концерти у париској "Олимпији"
У ВРЕМЕ Ратка Дражевића снимљен је сада већ легендарни филм Саше Петровића „Скупљачи перја”, са којим смо добили прву награду у Кану, што је био први велики успех југословенског филма у свету.
08. 08. 2026. у 18:00
„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Николас Реј, редитељ који је открио Џејмса Дина, специјално дошао у Кан због мене
У ВРЕМЕ када сам била са Ратком Дражевићем моја каријера се нагло успињала. Познати агент Брижит Бардо и Катрин Данев, госпођа Олга Хорстик, постала је и мој заступник, а њена сарадница Штефанија Јовановић била је у Минхену задужена за немачко говорно подручје.
07. 08. 2026. у 18:00
„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Изазивање судбине у Клубу књижевника
ДОК се Ратко Дражевић на светском нивоу бавио филмском продукцијом, ја сам као студент Академије упорно покушавала да дођем до неке улоге у „Авала филму”.
06. 08. 2026. у 18:00
„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Нови Самјуел Голдвин хара целом Европом
РАТКО Дражевић је био једини човек који баш никад ни најмање на мене није повисио тон. Моју повремену плаховитост или нервозу растварао је осмехом и благошћу као со у води. Све оне страшне приче из његове младости, из рата, које су тешко допирале до мене, нисам никако могла да повежем са Ратком.
05. 08. 2026. у 18:00
„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Брак са Вуком Вучом - Глумица и критичар главна атракција града
ВУК и ја смо се полако упознавали, покушавајући да се прилагодимо. Ја сам играла у својим представама у Народном позоришту, он је писао своје романе, а у вечерњим листовима је писао позоришне критике, које су по угледу на француске критичаре биле кратке, духовите и оштре, а понекад су знале да пецну као убод осе. Говорио је да критика треба да буде духовита и да се памти. У вечерњем листу нема места за дужу анализу.
03. 08. 2026. у 18:00
„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Луцкаста игра у бифеу Народног позоришта
ДА НЕМА глумаца свет би био много тужнији. Глумци живот ките својом маштом у коју као кроз фино ткање провлаче златне драгоцене нити свога дара на радост људима. Понекад се разиграју до те мере да њихова игра ван сцене почиње да личи на представу коју они ту у бифеу спонтано стварају.
01. 08. 2026. у 23:45
„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Крај љубави са Галетом Мушкатировићем и упознавање Мире Ступице - позоришне мајке
ОДЛУКА да ћу ипак отићи на Академију Галету није давала мира. „Онај” коме не желим да изговорим име шапутао му је на уво како ће ме туђе усне целивати и туђа снага ломити.
31. 07. 2026. у 20:10
„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Гале и ја смо били двоје младих створених да љубе и да се заљубе
ТОЛИКО сам била очарана љубављу према Милану Мушкатировићу Галету да ме школа уопште није интересовала. Све је морало да се учи по републичком кључу. Школство је био оптерећено комунистичком идеологијом, а ја сам волела филозофију без марксизма и историју без седам офанзива.
29. 07. 2026. у 19:05
НОВИ ФЕЉТОН “НОВОСТИ” ОД НЕДЕЉЕ, 26. ЈУЛА - “АРИСТРОКРАТСКО СТОПАЛО“
ОД недеље, 26. јула, у „Вечерњим новостима“ читајте све о каријери, љубави и животу ван позорнице Оливере Катарине.
24. 07. 2026. у 16:20
Грофови и барони: У аустријској војсци знатно се повећава број Срба официра који су носиоци племићких титула
КРАЈЕМ XVIII века, у аустријској војсци знатно се повећава број Срба официра који су носиоци племићких титула, те тако, рецимо, знамо да је године 1797. један од њих био и Јован Јосиф Букарица фон Зворник и Зубретић, син натпоручника, који је добио племство.
03. 05. 2026. у 21:19
Срби официри чували народ од унијаћења: Политички положај у Аустријској монархији учвршћен и потврђен и преко неспорних војничких заслуга
САВА Продановић у свом спису о Србима у аустријској војсци даје описе пуковника, узимајући раздобље од 1744. до 1810. године.
02. 05. 2026. у 23:52
Шеснаест генерала Срба у бечкој војсци у XVIII веку: Генерал Сава Продановић је вештине демонстрирао пред царицом Маријом Терезијом
ЗА одређивање судбине српског народа у Хабзбуршкој монархији без сумње је од изузетне важности удео Срба у одбрани ове државе од њених бројних спољашних па и унутрашњих непријатеља.
01. 05. 2026. у 23:59
Српски рјечник најава нове ере у култури Срба: Штампарија Јерменског манастира одиграла је у XIX веку велику улогу за словенске народе
БИЛЕ су то бурне године XIX века у Европи, у којој је створена коалиција великих сила - Аустрије, Русије, Енглеске и Пруске - са искључивим циљем да удруженим снагама скрши Наполеонову моћ.
30. 04. 2026. у 23:59
Срби некад, као ни данас, нису марили за новине: "Новине Сербске" биле први лист који је међу Србима ширио вести о осталом словенству
О ВАЖНОСТИ Беча за развој српског штампарства свакако сведочи и то што су се из овог града огласиле и прве српске новине.
28. 04. 2026. у 23:59
Сеоба на пештански Универзитет: Цар Леополд је 13. септембра 1795. године дао дозволу за продају Новаковићеве српске штампарије
УПРКОС несумњивој подршци коју је за свој рад око штампања књига имао у митрополиту Стефану Стратимировићу, Стефан Новаковић је и даље наилазио на разне тешкоће, па и интриге чије основе нису увек довољно јасне.
26. 04. 2026. у 23:59
Србин коначно постаје власник штампарије: После дугих векова, 18. априла 1793. у Бечу, први пут је штампарија дошла у српске руке
УПРКОС чињеници да се Јозеф Курцбек није посебно замерио српској читалачкој публици, тешко се ипак отети утиску да су га Срби сматрали странцем и човеком који искључиво мисли на своју личну корист, а не и на захтеве народа за чије је потребе штампао књиге.
25. 04. 2026. у 23:59
Смењивање цензора у српској штампарији: Око цркве у Бечу и богослужења избили српско- -грчки сукоби, са несумњивом политичком позадином
ПИТАЊЕ цензора у Курцбековој српској штампарији решавале су највише државне власти.
24. 04. 2026. у 20:33
Царица лично одобрава штампарију на ћирилици: Марија Терезија тражила да се смање интензивне руско-српске духовне и политичке везе
КАКО су пред аустријским државним властима лежале нерешене молбе српских црквених великодостојника да им се одобри отварање једне ћирилске и српске штампарије, велика потреба за књигама и школама упућивала је српске великодостојнике да се за помоћ обрате и царској Русији, чија се заштитничка политика већ испољила према свим православним хришћанима.
23. 04. 2026. у 23:45
Католичка црква надзире штампање српских књига: На молбе српских митрополита за оснивање штампарије, из Беча стизао негативан одговор
ПОСЛЕДЊА књига која је изашла из штампе на српском језику - изашла је у Венецији, из штампарије Бартоломеја Гинамија 1637. године.
22. 04. 2026. у 23:55
Самозвани деспот први Србин становник Беча: За време опсаде 1683. посебно се истакао Ђорђе Михајловић, који је показао велику храброст
О ДОЛАСКУ Срба у Беч и њиховом поновном насељавању током XVI и све до краја XVII века мало се зна. Из архивских докумената знају се имена српских трговаца, на челу са Јованом Деодатом, које је цар Леополд 14. јуна 1670. ослободио плаћања тридесетнице, царине и земаљског намета на новац који његови лиферанти носе у Беч.
21. 04. 2026. у 18:00
Слика старе отаџбине спас од асимилације: Средином 18. века масовна сеоба Срба у Русију - Царица Јелисавета I поверила им је чување границе
СЛОЖЕНЕ прилике у којима се обрео српски народ у аустријској империји током XVIII века недвосмислено упућују на више културних слојева, на њихово преплитање и понекад остварене симбиозе.
20. 04. 2026. у 23:50
Суочавање српског народа са новим противницима: Због војничких заслуга, Срби су постали прворазредан чинилац аустријске државне политике
У СВОМ знаменитом делу „Доситеј Обрадовићу историјској перспективи XVIII и XIX века” Мита Костић је с правом написао: „Терезијански Беч био је права етнографска минијатурна слика многонародне Хабзбуршке монархије”.
19. 04. 2026. у 23:59
