ОСПОРАВАЊА НОВЕ УСТАНОВЕ: Стјепан Радић хтео да затвори Медицински факултет у Београду

Б. РАДИВОЈЕВИЋ

24. 12. 2020. у 18:00

КАДА је др Драго Петровић, правдајући се здравственим разлозима 9. априла 1920. године поднео оставку на место професора систематске и топографске анатомије, и вратио се у Загреб, велики упитник стављен је на планирани почетак наставе те јесени на Медицинском факултету у Београду. Јер, остало се без предавача на предмету где се учи азбука медицине.

ОСПОРАВАЊА НОВЕ УСТАНОВЕ: Стјепан Радић хтео да затвори Медицински факултет у Београду

Диплома Медицинског факултета из 1927. године

Неизвесност је трајала до јуна. Током боравка у Паризу, на конгресу хирурга, продекан проф. Војислав Ј. Суботић, срео је Ника Миљанића, специјализанта хирургије, који је већ неколико година радио на Институту за Анатомију у Паризу. Доктор Суботић позвао га је да дође у Београд и оснује Анатомски институт. Миљанић је то прихватио и већ 13. августа га је Савет факултета изабрао за хонорарног професора дескриптивне и топографске анатомије.

То је био почетак формирања наставног кадра, а предавачи су се морали позајмљивати и са других факултета. Тако су за наставу из биологије, хемије и физике, по одлуци Колегијума, постављени професори Филозофског факултета: Живојин Ђорђевић, Сима Лозанић и Ђорђе Станојевић. У октобру је за редовног професора физиологије изабран др Рихард Буријан. Он је био професор физиологије на Медицинском факултету у Лајпцигу. За хонорарног професора хистологије и ембриологије Колегијум је изабрао др Александра Ђ. Костића.

ПРВО предавање, у згради Ректората, у Капетан Мишином здању одржао је после уводне речи декана, др Нико Миљанић 9. децембра 1920. и тај датум се од 1970. слави као дан Медицинског факултета. Важан датум у историји овог Факултета је и 6. фебруар 1920. године, када је одржана прва седница колегијума, па је и он једно време узиман као дан почетка рада факултета.

СРБИЈА ВАПИ ЗА ЛЕКАРИМА

У СЕПТЕМБРУ 1920. године, одмах по избору наставника на првој години студија, уписана је прва генерација студената медицине у Београду. У тој генерацији било је 286 младих, будућих лекара. За њима је Србија одавно вапила, јер болести и болесних било је много, а лекара - премало. У Београду је на почетку 20. века свака четврта смрт била последица туберкулозе, и тако ће бити све до тридесетих година. Сваки пети болесник који је преминуо од туберкулозе био је млађи од 14 година. Готово свако пето новорођенче је већ у првим данима живота било заражено туберкулозом...!

Уз много довијања и импровизација држане су прве лекције из медицине. Часови анатомије, теоријски, одвијали су се у свечаној сали старе зграде Универзитета, а практична настава на Заразном одељењу Војне болнице Прве армијске области у Београду, и када су за Институт обезбеђени лешеви на којима су студенти учили анатомију.

Практично, док је Факултет још био у повоју, тражио наставни кадар и учила, његово постојање стављено је "под лупу", и покренуте су иницијативе да се он - укине. И то непуну годину од почетка наставе. Оспоравала се уопште и сама потреба за таквим факултетом у Београду, кад већ постоји Медицински у Загребу, који је проглашаван "довољним" за потребе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Критиковани су услови за рад Факултета у Београду... То питање је постајало све гласније, па је Скупштина Краљевине 1921. године оформила комисију да испита рад Факултета.

СА ТИМ задатком чланови комисије изненада су се појавили у једином Институту - анатомском. Оно што су тамо затекли одредило је даљу судбину Факултета:

- Преко 200 младих људи радили су као пчеле, пуни одушевљења за свој будићи позив... Институт је учинио тако повољан утисак на комисију, да је њен извештај испао најповољнији за наш млади факултет - забележено је на страницама историје ове високошколске установе.

У то време на Медицинском факултету било је 22 обавезна и 12 необавезних предмета. Испити су били јавни, и полагали су се пред комисијом, а оцене су биле од један до 10.

Таман кад се чинило да су сви други разлози пали у воду, испливали су проблеми са финансијама као нови повод за затварање новооснованог факултета. Наиме, тадашњи министар просвете Стјепан Радић затражио је 1925. да се, из финансијских разлога, затворе неки факултети, међу њима и Медицински. Јавност је тиме била огорчена, а посебно Српско лекарско друштво, које је у протестној изјави навело и следеће:

- Господин министар просвете не сме заборавити да су културне тековине српског народа неприкосновена својина Срба, до које се дошло не само тешким материјалним жртвама у борбама за ослобођење свих српских земаља, у којима је положило животе 50 одсто српских лекара, те да ће те културне тековине бранити не само српски лекари, него и сав српски народ.

И ФАКУЛТЕТ је преживео и наставио да се развија. У априлу 1926. године промовисани су први доктори медицине. Завршене су зграде Анатомског, Патолошког института, прве и друге Интерне клинике.

Започете су и друге зграде института и клиника, али свет је захватила економска криза, која није мимоишла ни Југославију. И опет су се над катедре медицине надвила злослутна размишљања о затварању, до чега срећом није дошло.

Ипак, током Другог светског рата, настава је - прекинута. И Факултет је, као и цела земља, разорен. Нестала су учила за наставу. Зграда клинике Опште државне болнице је потпуно уништена. Најтежа оштећења претрпео је један од најлепших објеката - Институт за хистологију и физиологију. Он је био готово до темеља срушен. После рата је обновљен, али је у монографијама медицине забележено да првобитни изглед ове зграде није у потпуности враћен.

После рата зграда гинеколошко-акушерске клинике у изградњи, у Улици доктора Суботића број 10, постала је Управна зграда Медицинског факултета. Ту је и сада деканат Факултета.

НОВИНАР Другог програма Радио Београда Милош Јефтић забележио је сведочења многих професора Медицинског факултета, о њиховим студентским данима. Један од њих, професор др Милета Магарашевић, који је уписао студије 1924, са петом генерацијом студената, сведочио је:

- Тешкоћа нам је била у томе што није било уџбеника, него је Удружење студената издавало скрипта на основу бележака, које су поједини студенти на предавањима хватали и умножавали. Они који су знали стране језике, могли су наручивати књиге из иностранства, и поред скрипта, учити из њих. Увидевши тај недостатак... помогао сам издавање првог дела уџбеника хистологије од проф. Костића.

Магарашевић је тако средио и предавања професора фармакологије Арнолда Хостеа, уз које је уз сваки лек дао и рецептуру, индикације и контраиндикације. Сам је сведочио да су то била дотад најлепша скрипта на факултету - умножена на шапирографу, плавим словима и повезана у зелене платнене корице. Али када је професор видео скрипту, наредио је да се поништи читаво издање. После реакције студената професор је, ипак, мало спустио лопту и тражио да Магарашевић направи штамбиљ са исписом да је скрипта урађена без његове сагласности.

СУТРА: БЕЧКИ ЂАЦИ ПРОТИВ ПАРИСКЕ ШКОЛЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!