ПРОМОТЕРИ ЧАЧАНСКОГ БИЗНИСА: Фердинанд и Стеван Крен били су пионири српског пиварства

Драго Делић

09. 08. 2020. у 20:18

НИЈЕ само Београд био обећано место за многе предузимљиве људе из иностранства у време после бурних револуционарних дешавања у Европи 1848. године.

ПРОМОТЕРИ ЧАЧАНСКОГ БИЗНИСА: Фердинанд и Стеван Крен били су пионири српског пиварства

Етикета за Креново пиво / Фото - документација "Новости"

Странци су долазили у Пожаревац, Мајданпек, Алексинац, Јагодину, Чачак. Србија је важила за сиромашну младу кнежевину, са добрим перспективама развоја и мањком стручних кадрова. Трговина стоком, житом, сувим шљивама, била је главно занимање имућнијих људи, док је становништво углавном живело од земљорадње и сточарства. Развој предузетништва посебно долази до изражаја када су Турци после Чукур-чесме и прве модерне српске дипломатске победе, били приморани да се повуку из већих градова, који се, из турских касаба ужурбано претварају у уређене европске вароши.

После убиства дечака Саве Петковића, док је точио воду на Чукур - чесми јуна 1862. године дошло је до жестоких окршаја турских и српских војника у којима је живот изгубило више лица на обе стране. Срби су заузели Варош капију и Стамбол капију, а Турци су наредних дана бомбардовали град топовима са Београдске тврђаве. Порушен је велики број кућа и убијено доста цивила и војника. Сукоб је ескалирао па су почели мировни преговори у које су се укључиле велике силе. Донета је одлука да Турци напусте Београд и друге веће градове, што се десило у наредних пет година.

БИЛА је то прва велика дипломатска победа Србије у новијој историји. Кнез Михаило је 1867. године примио кључеве Београда, а ослобођени су и други већи градови: Смедерево, Кладово, Соко, Ужице, Шабац. У тој арбитражи важну улогу одиграо је познати трговац колонијалном робом Карло Пероло, пореклом Италијан, који је био очевидац тих догађаја. Тадашњи познати трговац дуваном Ванђел Тома, заложио је новац за подизање споменика на Чукур-чесми, који је подигнут тек 1931. године са скулптуром чувеног вајара Симеона Росандића. Он се налази на месту окршаја у Добрачиној улици на Дорћолу, а суседна Симина улица носи име по Сими Нешићу, градском преводиоцу који је међу првима настрадао у том сукобу.

Ванђел Тома (1834-1906) био је трговац дуваном са радњом на Великој пијаци (данас Студентски трг). Пореклом је из северне Грчке. Пред смрт је сву своју имовину, хотел "Булевар" (касније "Опера") поклонио Српском трговачком удружењу ради школовања омладине српске и грчке националности. Основао је Фонд "Ванђел Тома" из којег се школовао велики број трговачких студената.

У ТАЛАСУ првих странаца, у Чачак је из Руме у тадашњој Аустроугарској, с торбом у рукама, дошао Фердинанд Крен (1826-1894), један од највећих српских индустријалаца. Према казивању Марије Бокарев, Фердинандове праунуке која је објавила вредну монографију о породици Крен, они су у Руму дошли из Улма у Баварској, средином 18. века, када је Марија Терезија насељавала тада мање питома подручја Аустроугарске у Војводини. Фердинанд је четврто колено у породици Крен у Руми. Није познато шта је Фердинанда определило да из Руме пређе у Србију и да се, после Београда и плодног Стига, настани баш у Чачку, али се зна да је дошао непосредно пре револуционарних превирања у Европи 1848. године.

Био је пинтер и грађевинац и вероватно је баш то утицало на његову одлуку да се задржи у Чачку који је и тада био познати воћарски крај са развијеном производњом вина и ракије. За њега је то било више него довољно да осети могућност не само да ради, него и да напредује и примени своја пинтерска знања. Кренуо је правећи бурад за ракију али траг ће оставити у једној другој грани са традицијом у његовој претходној домовини, пиварству.

У ПОЧЕТКУ се бавио својим занатом, прављењем буради и грађевинарством, али и трговином. Успоставио је добре везе са локалним и трговцима из Турске и Аустроугарске, трговао је ракијом, сувим воћем, кромпиром, а новац је улагао у куповину земљишта које су често плавиле Морава и локални потоци, а за собом остављале муљ и песак. Поред другог плодног земљишта, то плавно није хтео нико да купује па је било прилично јефтино. Фердинанд је знао да ће оно када га исуши имати далеко већу вредност.

Тако је створио велико имање, на коме је изградио више објеката. Марија Бокарев прича о времену када је прва касарна и војна болница у Чачку била смештена у Креновим објектима, пошто је Чачак тада имао мали избор нових зграда, које је држава привремено користила за потребе војске. Осим тога, војска тада није била стајаћа него је у већој мери регрутована из народа по потреби и у различитим местима. Фердинанду Крену је та рента доносила одређени приход који је даље улагао.

ОДЛИКОВАЊА ОД КРАЉА МИЛАНА

ПИВАРА је била центар око којег се развијала локална инфраструктура уз живу привредну активност из које је касније настао чувени хотел "Крен", данашњи "Београд", зграда среског начелства, данас Музеј. Финансирао је подизање споменика Танаску Рајићу на Љубићу, помагао сиромашне. Као истакнути учесник српско-турског рата 1876-1878. од краља Милана добио је орден Таковски крст петог степена и Таковски крст четвртог степена.

СТАЛНО је улагао, па је морао и да позајмљује новац, највише од Михајла Георгијевића, познатог чачанског и касније београдског судије. Изградио је и друге важне објекте као што су зграда Окружног начелства (данас Архив), Окружног суда, Реалне гимназије, основне школе.

Ипак, оно по чему ће остати упамћен је покретање пиваре која представља почетак индустријалицације Чачка и његовог урбанистичког развоја. То је,поред пиваре кнеза Александра Карађорђевића у Београду, била прва пивара у Србији. Захваљујући Крену, Чачак се развијао крупним корацима и још у то време се издвајао као централна варош овог дела Шумадије, што је и данас. Било је то време када су ханови и трошне механе уступале место урбаним кафанама и ресторанима.

Пиво је брзо постало прва Фердинандова пословна оријентација, иако су му грађевински послови доносили главни приход. Најпре почиње да га прави у веома малим количинама за своје потребе већ 1850. по рецептури из Аустроугарске.

НОВО пиће се брзо прочуло, свидело се пријатељима и пословним партнерима, па су почели да га купују локалне кафеџије и трговци. Производња је расла, а пиво поред традиционалних српских пића, ракије и вина, све више постаје свакодневна навика многих Чачана.

Већ 1885, само годину дана након Бајлонија и Вајферта у Београду, Крен покреће парну пивару. Крен је почео да производи пиво скоро три деценије пре Ђорђа Вајферта и 34 године пре Игњата Бајлонија. Било је то ручно пиво, претеча данашњег занатског пива, које и код нас добија све већу популарност. Пивара се најпре звала "Пивара Фердинанд Крен" а од 1887. године "Пивара Фердинанд Крен и син". Те године саграђени су нови објекти и парна пивара постаје једна од најмодернијих у Србији. Исте године Фердинанд је саградио и породичну кућу у кругу пиваре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (2)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!