Таг Оснивачи српске индустрије

КУЛТНА КЊИЖАРА НА ШТРАФТИ: Геца је први увео аквизитере, путујуће продавце, затим продају књига на рате и каталошку продају

КУЛТНА КЊИЖАРА НА ШТРАФТИ: Геца је први увео аквизитере, путујуће продавце, затим продају књига на рате и каталошку продају

ГЕЦА Кон је постао синоним за издавача, а његова књижара место сусретања тадашње српске и југословенске интелектуалне и просветне елите.

14. 08. 2020. у 20:20

ГЕЦА КОН - Отац модерног издаваштва

ГЕЦА КОН - Отац модерног издаваштва

ОНО шо су Вајферт, Бајлони или Влада Илић били у индустрији, то је Геца Кон био у издаваштву и култури. Како је сам рекао, књиге које је издавао није радо читао, али је био непогрешив у избору шта ће да штампа.

13. 08. 2020. у 20:07

ЦЕНИЛИ СУ НОВАЦ И ПЛАЋАЛИ УРЕДНО: Јован Апел млађи реорганизује пивару која 1940. улази у ред стабилних фирми у Моравској бановини

ЦЕНИЛИ СУ НОВАЦ И ПЛАЋАЛИ УРЕДНО: Јован Апел млађи реорганизује пивару која 1940. улази у ред стабилних фирми у Моравској бановини

ТОКОМ окупације, Алексиначка пивара није оштећена јер ју је окупатор користио за смештај војске, коња и оружја, док је нишка знатно оштећена и такође стављена у функцију окупатора.

12. 08. 2020. у 19:46

ЈОВАН АПЕЛ - ПРВИ НИШКИ ИНДУСТРИЈАЛАЦ: Оснивач пиваре и Алексиначких рудника

ЈОВАН АПЕЛ - ПРВИ НИШКИ ИНДУСТРИЈАЛАЦ: Оснивач пиваре и Алексиначких рудника

0НЕМА прецизних података како је Јохан Апел, родом из Алзаса у Немачкој, дошао у Алексинац, тада погранични српски градић, али се зна да је дошао 1863. године из Аустроугарске са одређеном сумом новца и отворио ручну пивару, пошто је по струци био пивар с извесним искуством у том послу.

11. 08. 2020. у 19:30

ОСНИВАЧ ФОНДА ЗА СИРОМАШНЕ: На породицу Крен, која је помагала децу, основала Друштво читалаца, данас подсећа само једна мала улица

ОСНИВАЧ ФОНДА ЗА СИРОМАШНЕ: На породицу Крен, која је помагала децу, основала Друштво читалаца, данас подсећа само једна мала улица

МАРИЈА Бокарев, Фердинандова праунука и унука Стевана Крена, каже да се у делу куће према дворишту, на површини око 130 квадратних метара налазио локал звани "Пивара" са баштом, дуго времена омиљено стециште многих Чачана.

10. 08. 2020. у 20:59

РАСАДНИК ЈЕЗИКА И КУЛТУРЕ: Призренска богословија је у најтежим временима била светионик, народу је уливала сигурност и веру у опстанак

РАСАДНИК ЈЕЗИКА И КУЛТУРЕ: Призренска богословија је у најтежим временима била светионик, народу је уливала сигурност и веру у опстанак

ЗАПИСЕ о тим тешким временима Сима Игуманов је оставио у књизи "Садање несретно стање у Старој Србији и Македонији".

08. 08. 2020. у 21:25

Срби у Призрену живе као сужњи

Срби у Призрену живе као сужњи

КАДА се вратио у Призрен, пред крај 1870. године, Сима Игуманов се још више уверио колико је корисна његова одлука да своје даље ангажовање усмери на остваривање елементарних просветних и образовних циљева и права српског народа.

08. 08. 2020. у 10:01

Школа на српском језику

Школа на српском језику

СИМА је из Цариграда у Одесу прешао око 1850. године. Одеса је тада била регионални трговачки центар са јаком колонијом српских трговаца и чиновника.

07. 08. 2020. у 07:00

СИМА АНДРЕЈЕВИЋ ИГУМАНОВ: Оснивач Призренске богословије

СИМА АНДРЕЈЕВИЋ ИГУМАНОВ: Оснивач Призренске богословије

СИМА Андрејевић Игуманов (1804-1882) припада првој генерацији великих српских трговаца и добротвора, родоначелник је модерног српског задужбинарства, ктитор цркава, манастира, школа, још у време када подизање важних духовних и просветних објеката није постало тако честа појава код имућнијих Срба.

05. 08. 2020. у 19:44

БАРЛОВЦИ ОСВАЈАЈУ БЕОГРАД: Михаило је био управник двора и управитељ Вароши, а Јован је подигао прву фабрику коже и обуће

БАРЛОВЦИ ОСВАЈАЈУ БЕОГРАД: Михаило је био управник двора и управитељ Вароши, а Јован је подигао прву фабрику коже и обуће

БАРЛОВЦИ су пореклом са Косова и Метохије, одакле су се преселили у село Барлово код Куршумлије, по којем су добили презиме. Три брата, Коста, Јован и Михаило Барловац, оставили су велики траг у привредном и политичком животу Србије у другој половини 19. века. Били су трговци колонијалном робом, у чему је Јован био много успешнији од друге двојице.

04. 08. 2020. у 19:23

ЗАБОРАВЉЕН ВЕЛИКИ ДОБРОТВОР: Разочарани Анастасијевић повукао се из политичког живота и отишао у Румунију

ЗАБОРАВЉЕН ВЕЛИКИ ДОБРОТВОР: Разочарани Анастасијевић повукао се из политичког живота и отишао у Румунију

КAДА већ није успео да оствари свој животни сан, дa његов зет заседне на престо Србије, основао је задужбину и несуђену резиденцију писмом министру просвете Кости Цукићу, 1863. године, "завештао отечеству", да служи за образовне и просветне сврхе.

03. 08. 2020. у 19:11