МИШИЋИ АТРОФИРАЈУ ЗА СЕДАМ ДАНА ЛЕЖАЊА: Доктор Мирјана Лукић о последицама некретања услед везаности за постељу због повреда и болести

САМО седам дана везаности за кревет доводи до изразите слабости, односно "топљења" мишића. Најпре атрофирају мишићи натколенице, затим задњице и трупа, и на крају сви остали. Опоравак је спор, постепен и зависи колико дуго је пацијент мировао.

Др Мирјана Лукић / Фото И. Маринковић

У интервјуу за "Новости" др Мирјана Лукић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације Клиничко-болничког центра "Др Драгиша Мишовић" каже да већина људи док је здрава није свесна колико сваки покрет у дневним активностима, а нарочито при вежбању, доприноси нормалној циркулацији и исхрани мишића, што им даје и форму, и снагу:

- Дуготрајно лежање у постељи услед повреде, болести било које природе доводи до низа компликација, а атрофија мишића је увек неизбежна последица дуготрајне неактивности. То најбоље знају они који су искусили како изгледају потколеница, подлактица, шака, након скидања гипсане имобилизације.

* Зашто мускулатура тако брзо слаби услед неактивности?

- Зато што је успорена циркулација, а истовремено недостаје контракција мишића и не могу да се одрже њихова форма и обим. Што мировање дуже траје, из дана у дан можемо да приметимо све нижи тонус и обим мишића. При томе, не постоји разлика између мушкараца и жена у брзини слабљења и губитка мишићне масе.

* Да ли су особе које су пре него што су морале на дуже време у постељу биле у доброј кондицији, заштићеније од губитка функције и масе мишића?

- Јесу, дефинитивно. Људи који су пре мировања били у доброј кондицији, имају бољи тонус и дефиницију мускулатуре. Они који се нису бавили спортом и пре мировања имају мускулатуру која испуњава само основне дневне физичке активности. Њихови мишићи су опуштени и немају масу и дефиницију какву имају људи у доброј физичкој кондицији. Код ове друге групе пре ће се видети губитак мишићне масе. Исти случај је и са гојазним људима, који се обично не баве спортом и вежбањем.

* Разликује ли се тај заштитни ефекат према томе како су мишићи затегнути?

- Људи који брзо стичу мишићну масу у теретани уз помоћ разних протеинских и стероидних препарата, брзо губе ту масу услед неактивности.

* Може ли радикално "топљење" мишића у току мировања некако ипак да се спречи?

- Веома је важно да се у току мировања, када стање пацијента то дозвољава, уведе вежбање. Вежбе увек усклађујемо са могућностима, стањем и виталним параметрима пацијента. Међутим, постоје стања када су контраиндиковане било какве вежбе. Тако је у случају тромбозе дубоких вена, плућне емболије, крварења, акутнох можданог удара, високог крвног притиска, убрзаног пулса... Али, и у овим стањима, чим се постигну задовољавајући параметри, отпочињемо са вежбањем.

* Какви су протоколи за пацијенте у стању коме?

- Физикална терапија се примењује и код пацијената у коми и на респиратору. И када су вежбе пасивне, дакле пацијент не учествује у њима, него их изводи терапеут, важне су јер на тај начин подстичемо циркулацију, одржавамо обим покрета и еластичност зглобова, истежемо мишиће и на тај начин превенирамо компликације у виду тромбоза, декубиталних рана, упалу плућа, укоченост зглобова.

* Које вежбе могу да се изводе у болничком кревету и шта је њихов циљ?

- Почињемо са статичким вежбама, значи са самовољним стезањем мишића, а потом уводимо динамичке вежбе, па и вежбе са отпором и оптерећењем. Све нам ово омогућама да спречимо рапидно губљење тонуса и обима мишића, док траје паралелно лечење неке друге болести или повреде. Очувана мускулатура нам омогућава да се пацијенти подижу у седећи, нарочито у стојећи став. Ако су слаби и атрофични мишићи оболели, не може да стане на ноге. Дакле ако се с пацијентом не отпочне вежбање на време, дешавају се парадоксалне ситуације, а то је да је пацијент дошао у болницу на ногама, а да излази у колицима после дужег лежања у болници.

* Када мишићи атрофирају, колико траје опоравак?

- Потпун опоравак и враћање снаге мишића је могуће уз упорно вежбање, постепено повећавање физичких захтева за тело, шетње, боравак у природи и повратак послу и свакодневним активностима. Постоји и даље у нашем народу предрасуда ако су оперисани, имали инфаркт, прелом или имају хроничне здравствене проблеме да морају стално да леже и да се штеде физички што иде на штету таквом пацијенту. Став струке је што пре увођење вежби, устајање, ход у складу са објективним медицинским параметрима и индивидуално прилагођавање сваком пацијенту, да бисмо спречили мишићну атрофију и друге компликације које носи дуготрајно мировање.

ВЕЖБЕ У ПОСТЕЉИ

* Колико пацијентима ослабе мишићи док су на респиратору?

- То су заиста драстични примери атрофије, јер дешавало се да су ковид пацијенти по два месеца и дуже били у постељи. За њих је од огромног значаја, поред респираторне рехабилитације, да се раде вежбе у постељи да бисмо спречили атрофију и да се што пре је могуће подигну на ноге да би били у ситуацији да након излечене упале плућа оду кући без помагала.

Препоручујемо

Др Новости

0 2

ОВО ЈЕ РАНИ ЗНАК БОЛЕСТИ СРЦА: Истраживање показало шта може да открије величина стомака

23. 12. 2021. у 15:15

Др Новости

0 19

ПОДОЧЊАЦИ ОТКРИВАЈУ БОЛЕСТ И ПРЕ ДИЈАГНОЗЕ: Ево како да препознате упозорење које шаље ваш организам

23. 12. 2021. у 13:25

Др Новости

0 1

ОСИМ УКУСНЕ ГРИЦКАЛИЦЕ ДОБРО ЗА ЗДРАВЉЕ: 30 грама семенки ублажава артритис

23. 12. 2021. у 11:11

Др Новости

0 3

ПОСЛЕ ИНФАРКТА ЈЕДИТЕ ХРАНУ БОГАТУ ВЛАКНИМА: Пацијенти након срчаног удара морају да промене режим исхране

24. 12. 2021. у 15:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације