TIMOVI ZA SVAKI DEO OPŠTINE: Aleksandar Jovičić, predsednik GO Palilula

IDEJA i plan o izgradnji Doma kulture u Borči postoji već duže vreme, ali Borčani će morati još da čekaju na mesto za održavanje kulturnih događaja.

Foto Tanjug

Ovaj projekat pandemija je poremetila i stavila na čekanje - kaže za "Novosti" predsednik GO Palilula Aleksandar Jovičić.

Ipak, novi Dom zdravlja u Borči, rekonstrukcija ambulante u Krnjači i Pete beogradske gimnazije, gasifikacija i projekat za kanalizacionu mrežu na levoj obali, nova Palilulska pijaca, projekti su kojima se ponosi predsednik najveće beogradske opštine Aleksandar Jovičić, koji je uveliko "zagazio" u drugi mandat. Na naše pitanje ima li korupcije u Opštini, kategorično odgovara - srećom, nema!

Kako kaže, 2016. godine kada je došao na čelo Palilule, sačekalo ga je mnogo problema, ali smatra da su u prethodnih pet godina on i njegov tim uspeli da reše mnoge od njih i pomognu Palilulcima.

- Palilula je Srbija u malom. Od Tašmajdana i "kruga dvojke", preko blokovskih naselja na Karaburmi, Višnjici, Mirijevu, do prigradskih i ruralnih delova na levoj obali Dunava. U svakoj od ovih sredina drugačiji su problemi i prioriteti. Oformili smo timove koji su obišli građane u svakom kutku i napravili listu prioriteta. Razgovaramo sa građanima i tako rešavamo probleme - priča za naš list Aleksandar Jovičić.

U odnosu na ono što ste planirali kada ste postali predsednik GO Palilula, koliko je do sada ostvareno?

- U prvom mandatu rešili smo problem ulične rasvete, koje na levoj obali skoro nije ni bilo. Asfaltirali smo više od 150 ulica, rekonstruisali 500 ulaza u stambene zgrade, koji su bili toliko dotrajali i nebezbedni za građane, obnovili smo škole i vrtiće. Nagrađivali smo najbolje đake i studente, organizovali besplatne izlete za penzionere. Zahvaljujući politici koju sprovodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koja se sprovodi i na lokalnom nivou urađeno je mnogo više nego prethodnih godina.

Da li vam je laknulo kad je nadležnost za ozakonjenje velikih objekata prešla na Grad?

- Više ne moram da podnosim krivične prijave za nelegalnu gradnju velikih objekata jer nam je to oduzimalo dosta resursa, vremena i usporavalo nas je u rešavanju nekih drugih problema. Od 2016. smo podneli više od 50 krivičnih prijava, a na Paliluli je i porušen najveći broj nelegalnih objekata. Što se tiče predmeta za ozakonjenje do 400 metara kvadratnih, koji su nam vraćeni iz grada, stiglo je 30.000 predmeta. Oformili smo tim koji se time bavi, trudimo se da ih rešimo u što kraćem roku, ali molim građane za razumevanje jer se ovaj posao obavlja u saradnji sa katastrom, urbanizmom i Sekretarijatom za legalizaciju.

Jeste li se u dosadašnjem radu susreli sa pokušajima korupcije među opštinskim službenicima i kako to rešavate?

- Na moju veliku sreću i radost, do sada nisam imao takvih slučajeva i nadam se da ih neće ni biti.

Foto Arhiva

Šta se pokazalo kao najveći "kamen spoticanja" u vašem radu?

- Najviše me muči što za neke probleme opština nema nadležnosti. Statut je promenjen 2010. godine i tada su sve ozbiljnije stvari prebačene u nadležnost Grada. Ovakve situacije rešavamo tako što kada nam se građani obrate da imaju neki problem, ja pozovem kolege iz Grada kako bismo ga zajedno rešili.

Dokle je stigla inicijativa da leva obala Dunava dobije status opštine?

- Moj stav je da je potrebno da leva obala Dunava ima svoju opštinu i sve nadležnosti koje joj pripadaju. Beograd se širi, gradi se infrastruktura, a ovaj deo doživljava svoju ekspanziju i tek je u planu njegova izgradnja. Verujem da će u narednom periodu i pitanje statusa ovog područja doći na red.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije