Beograd

77 GODIŠNJICA SAVEZNIČKOG BOMBARDOVANJA BEOGRADA: Poginulo i povređeno više hiljada civila

Беоинфо

16. 04. 2021. u 13:29

NA današnji dan, pre 77 godina, 16. i 17. aprila dogodilo se savezničko bombardovanje Beograda u kome je poginulo i povređeno više hiljada civila, a pričinjena je velika materijalna šteta, objavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić na svojoj Fejsbuk stranici.

77 ГОДИШЊИЦА САВЕЗНИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА: Погинуло и повређено више хиљада цивила

Foto: P. Mitić

– Naš grad je bombardovan tri puta u aprilu, a dva puta u maju 1944. godine. Najteže bombardovanje dogodilo se 16/17. aprila 1944. godine na pravoslavni Uskrs. Beograd je bombardovalo oko 600 savezničkih bombardera, za trećinu više nego u aprilu 1941. godine. Nacisti nisu imali protivvazdušnu odbranu za razliku od aprila 1941. godine kada je Beograd branio Šesti lovački puk avijacije Kraljevine Jugoslavije koji je oborio između 30 i 40 nemačkih aviona.

Prema nemačkim izvorima u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine poginulo je oko 1600 civila, 343 nemačka i 96 italijanskih vojnika. Jugoslovenska Vlada u izbeglištvu koja se nalazila u Londonu tvrdila je da je u Beogradu bilo oko 3000 civilnih žrtava, a u Zemunu oko 1200. Na grobljima je zvanično sahranjeno oko 750 lica, mada nisu svi poginuli sahranjeni na groblju. Ambasada SAD u Beogradu, posle Drugog svetskog rata, procenila je broj poginulih na 2271 lice – navodi se u objavi.

Kako je naveo Vesić, saveznici su zvanično objavili da su njihovi ciljevi bombardovanja bili železnički koloseci Beograd - Sava, Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogožarski i Ikarus, Danubijus, Zmaj, Teleoptik, zemunska železnička stanica, aerodrom, brodogradilište i rafinerija na Čukarici.

Oštećeni su mostovi na Savi i Dunavu. Pogođeno je tadašnje porodilište u Krunskoj ulici (danas Zavod za zaštitu zdravlja studenata). Razaranja su bila najveća u oblasti Bajlonove pijace gde je poginulo 200 ljudi od zalutale bombe. Pogođena je Palata Albanija (sklonište u kome su svi izginuli), Terazije, Tehnički i Pravni fakultet, više bolnica, humanitarnih institucija i crkava.

– Saveznici su posle rata tvrdili da su za bombardovanje dobili saglasnost Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske kao i Jugoslovenske vlade u izbeglištvu koja se nalazila u Londonu. Postoje dokazi da je bombardovanje nemačkih ciljeva u Beogradu tražila komanda vojske Draže Mihajlovića još 1942. i 1943. godine. Naravno, niko od njih nije tražio da se bombarduju civilni ciljevi već samo položaji nacista. Beograd nikada neće zaboraviti ovo bombardovanje i nevine žrtve, naše sugrađanke i sugrađane – navodi se u objavi Gorana Vesića.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (4)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZDRAVA HRANA SVAKOG DANA: MAXI platforma posvećena zdravoj ishrani

ZDRAVA HRANA SVAKOG DANA: MAXI platforma posvećena zdravoj ishrani