UČI, UČI, PA ĆEŠ, MOŽDA, IMATI: Đorđe Gojković (22), iz Topole najbolji besednik po oceni stručnog žirija i publike Pravnog fakulteta

TEK kad smo krenuli na fakultet shvatili smo da nas za 12 godina niko nije naučio da učimo. Nemamo kriterijume za odvajanje kvalitetnih od manje kvalitetnih učenika.

Pravni fakultet, Foto M. Anđela

Hoćemo li, posle svega, utvrditi ko i kako piše, a ko kontroliše udžbenike? Jedino znamo ko ih naplaćuje. I znamo da nas baš svaki ministar obrazovanja ubeđuje kako je obrazovanje, tobož besplatno. Jeste, kako nije. Reci ti to nekome ko treba da kupuje deci udžbenike. Pa još ako živi podalje od škole... No, dobro. Nije na meni, već na ministru (!) da vam objašnjava nove reforme školskog sistema. Slušajte, pa ko nasedne, naseo je...

Ovo je deo pobedničke besede na nedavno održanom tradicionalnom takmičenju u popularnoj "petici" Pravnog fakulteta u Beogradu. Potpisao je Đorđe Gojković (22), iz Topole, student četvrte godine. Izabrao je slobodnu temu i naslovio je "Uči, pa ćeš, možda, imati". Mišljenje stručnog žirija i publike se poklopilo, pa je Đorđe proglašen za apsolutnog pobednika. Izabrao je da besedi o stanju u obrazovanju gde je, po njegovoj oceni, teško naći nešto dobro.

- Učenje gradiva ne treba da bude čista reprodukcija, nego kritičko promišljanje naučenog - smatra Đorđe.

- Voleo bih da se u školama, od najranijeg uzrasta, promeni forma učenja. U 21. veku nedopustivo je učenje od reči do reči. Trebalo bi podsticati dijalog od početka školovanja. Najbolji način je da kroz izlaganje, kontraargumente, dijalog dođe do neke istine. Najveći problem je što se ne podstiče kritičko mišljenje.

Đorđe Gojković, Foto N. Skenderija

Naš sagovornik smatra da su vlasti poslednjih par decenija do te mere lenje i neće da se pozabave problemima u obrazovanju, već ostavljaju nastavnicima da individualno pokušavaju da reše te stvari.

- Širina obrazovanja koja se dobija u našim školama je dobra, ali je problem što to znanje, često, nije praktično primenljivo - ističe Đorđe.

- Posebno, kad vi terate nekoga da uči nešto za šta nema interesovanja. Recimo, u srednjim školama bi trebalo da postoji sistem odvajanja učenika prema afinitetima. Uvodi se državna matura, koja nas vraća korak unazad. Mi se ugledamo na zapadne sisteme školovanja koji su specijalizovani. Onda neko dođe i kaže da EU smatra da je ideja državne mature sigurno dobra, ne razmišljajući zašto bi neko ko nema veze sa matematikom i želi da upiše neki društveni fakultet morao da polaže istu.

Pobednik takmičenja u besedništvu navodi da su silne reforme obrazovanja bile samo kozmetičke. Razlog tome, prema njegovom mišljenju je to što oni koji donose odluke ne rade to iskreno, već zato što i to neko kaže.

- Bez obzira na moje stavove o socijalizmu, školstvo je tada bilo mnogo ozbiljnije - kaže Gojković.

- To su neke poslednje kvalitetno obrazovane generacije, na kojima počiva čitav sistem, i to zahvaljujući njihovom individualnom angažovanju. Kada ode neki dobar profesor u penziju, sve se urušava. Misao Dimitrija Matića, ministra prosvete, izrečena pre 150 godina: "Kako država tretira prosvetne radnike, tako će tretirati i narod", danas je više nego aktuelna. Pa, zašto onda roditelj ne bi došao da pregovara o oceni.

NEMA NIKAKVE CENZURE

ĐORĐE naglašava da su takmičari slobodni u iskazivanju svojih beseda i da nema cenzure. Jedini put, kada takmičenje nije održano je zbog toga jer su besede tražene na uvid.
Ove godine je takmičenje održano posle dve godine pauze, zbog korone. Prijavilo se 50 takmičara, ali se selekcijom u amfiteatru "Radomir Lukić" pojavilo njih deset. Mladi oratori se nadmeću u tri kategorije - izabrana tema, slobodna i improvizacija, koja je i najteža, i dobija se neposredno pred izlazak pred publiku. Svaki takmičar ima svog mentora, a sa oratorima su radili profesori Voja Stanimirović, Miloš Stanković, Nina Kršljanin, David Vučinić, bivši pobednik i Jovica Mitić, advokat.

SEDAM MINUTA - IDEALNO VREME

PREMA oceni pobednika, osim glasa, besednik mora imati "ono nešto sa čim se rodi".

- Beseda mora da bude u skladu sa govornikom. Treba birati način kako će se izložiti, temperament koji je buran, obuzdati. Idealno je da govor traje oko sedam minuta. Znajući sa koliko pažnje je publika došla posle dana provedenog na poslu, suvišno bi bilo pričati 15 minuta.

Preporučujemo

Beograd

1 3

RADNO VREME PRODAVNICA NA SRETENjE: Preporuke Grada trgovcima za rad tokom Dana državnosti

11. 02. 2023. u 14:00

Beograd

0 2

TEZGE PREPUNE, ALI CENE VISOKE: Na tržnicama kilogram limuna,pomorandži i mandarina oko 200 dinara

11. 02. 2023. u 10:21

Beograd

0 0

SAVSKI VENAC OBEZBEDIO NOVAC: Zna se ko dobija do 140.000 dinara za nove prozore i vrata

11. 02. 2023. u 10:45

Beograd

0 2

VOŽDOVAC NA USLUZI: Evo kada građani mogu da dobiju važne informacije u Opštini

11. 02. 2023. u 09:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije