U obliku je piramide, u centru visok 8,55 metara i jedinstven je u Srbiji: Obnovljen 120 godina star mlin suvača u Kikindi

NAKON restauracije i konzervacije drveni mehanizam na starom mlinu suvača u Kikindi sačuvan je od daljeg propadanja. To nije jedini drveni deo na ovom objektu, ali jeste srce mlina koji je od 1990. nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, što je najviši status. Osim toga osvežena je i fasada, a u dnu dvorišta izgrađen je pomoćni objekat, suvenirnica i izložbeni prostor koji ima struju, vodu i kanalizaciju. Novi, moderni deo projektovao je Aleksa Ciganović, arhitekta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda.

- Konzervacija mlina rađena je u okviru projekta "Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju - putevi mlinova" koji je finansirala Evropska unija kroz IPA program prekogranične saradnje Srbija - Mađarska. Učestvovalo je pet partnera i formirana je ruta mlinova sa obe strane granice, u Kiškunfeleđhazi, Hodmezovašarheju i Opustaseru u Mađarskoj i Oromu (kod Kanjiže) i Kikindi u Srbiji.

PROČITAJTE JOŠ - U obliku je piramide, star 120 godina i visok 8,5 metara: Počela konzervacija čuvenog kikindskog mlina, jedinstvenog u našoj zemlji

Ukupna vrednost projekta je oko 514.000 evra, od čega je najviše utrošeno na restauracije, konzervacije, sanacije mlinova i vetrenjača i izgradnju novih objekata - objašnjava Lidija Milašinović, direktorka kikindskog Narodnog muzeja, koji se stara o suvači.

Kikindskom muzeju pripalo je 101.000 evra, 15 odsto potrebnog novca obezbedio je Grad Kikinda, a deo naše Ministarstvo kulture.

Suvača je mlin ravnice na konjski pogon i jedini takav u Srbiji. Izgrađena je 1899. u Padeju kod Čoke. Odatle je u delovima preneta i montirana u Kikindi. Radila je sve do 1945, a od 1951. godine je pod zaštitom države.

U obliku je piramide i pokrivena je biber crepom. Visina mlina u centru piramide je 8,55 metara. Spomenik je od izuzetnog značaja i odvajkada je na istoj adresi, na uglu Nemanjine i Moravske ulice.

UŠUR MLINARU

U KIKINDI je nekada radila 51 suvača. Plata mlinara zvala se ušur, a to je bio deo samlevenog žita. Suvače su takozvani suvi mlinovi. U njima su se najčešće mleli žito, kukuruz i paprika, a ponekad i biber. Za jedan sat, jedan par konja mogao je da samelje 100 kilograma žitarica.