U obliku je piramide, star 120 godina i visok 8,5 metara: Počela konzervacija čuvenog kikindskog mlina, jedinstvenog u našoj zemlji

DALjE propadanje drvenog mehanizma na mlinu suvača u Kikindi biće konačno sprečeno, jer su započete konzervacija i restauracija. To je i najvredniji deo ovog jedinstvenog mlina ravnice koji je napravljen pre 120 godina.

Zaštitu mlina na tenderu je dobio konzorcijum dveju beogradskih firmi. Ukupna vrednost radova, koji će trajati dva meseca, iznosi oko 16.000 evra. Izvode se u okviru projekta "Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju - putevi mlinova" u okviru programa prekogranične saradnje IPA Mađarska-Srbija.

PROČITAJTE JOŠ - Tužna sudbina mlina starog osam vekova

- Radi se konzervacija samo drvenog mehanizma, a ne kompletnog drveta na mlinu. To je jedino što vredi u suvači, procenili su stručnjaci republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Sve drugo se može napraviti, ali mehanizam je suštinski važan - kaže Lidija Milašinović, direktorka kikindskog Narodnog muzeja.

Objekat je u obliku piramide, a sagrađen je 1899. godine u Padeju kod Čoke. Odatle je u delovima prenet i montiran u Kikindi, na uglu Nemanjine i Moravske ulice, gde se i sada nalazi. Visina mlina u centru piramide je 8,55 metara.

- Stepen devastacije drvenih elemenata je veoma visok. Neke delove treba popraviti, neki čak i nedostaju. Treba da vratimo, koliko je god moguće, sve u ranije stanje i da zaustavimo dalje propadanje. U kružnoj prostoriji je visoki stub, koji se naziva popa i on je vezan gredama za točak koji su pokretali konji. U drugoj prostoriji su dve linije za meljavu žita, a čišćenjem smo otkrili da je jedna linija starija od druge. To ukazuje da je mlin u početku imao samo jednu liniju, a druga je dodata kasnije. Upravo sa dve linije ovaj mlin je dobio autentičnost koja ga razlikuje od drugih - objašnjava Jovan Petronijević, konzervator i restaurator za drvo.

RADIO DO 1945.

SUVAČA je jedini takav mlin u našoj zemlji i jedan od dva sačuvana u celoj Panoniji. To je suvi mlin čiji su drveni mehanizam pokretali konji, najmanje jedan, a najviše pet. Radio je sve do 1945. godine. Pretežno se mlelo žito, ali i paprika.

Od 1951. godine objekat je pod zaštitom države, a 1990. proglašen je za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, što je najviši status koji se može dobiti.