Na Sretenje slave 185 godina: Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu temelj istorije pozorišta u Srbiji

KNjAŽEVSKO-srpski teatar u Kragujevcu, najstarije pozorište u Srbiji - južno od Save i Dunava, na Sretenje obeležava 185 godina od prve predstave izvedene u prestonici nove države. Povodom ovogodišnjeg jubileja ansambl priprema predstavu "Briši od svoje žene" Reja Kunija, u režiji Ferida Karajice.

Značajna godišnjica se obeležava u znak sećanja na predstavu Joakima Vujića "Fernando i Jarika", koja je u Kragujevcu odigrana 1835. godine, u čast kneza Miloša Obrenovića i tadašnjih činovnika i narodnih poslanika. Glavni glumac i režiser je bio Vujić, a muziku je komponovao Jožef Šlezinger. Nakon sretenjske premijere nastaje pauza koja je trajala sve do druge polovine 19. veka, kada su organizovane amaterske "pozorišne trupe" počele da izvode brojne predstave. Tragovi objekta tadašnje Tipografije, nažalost - ne postoje, skoro da nema ni podataka o kućama gde su amaterski ansambli izvodili predstave.

Početkom 21. veka arheolozi su bezuspešno u neposrednoj blizini zdanja Prve gimnazije iskopavnjem pokušali da pronađu temelje zgrade u kojoj su odigrane prve predstave.

Na inicijativu Branislava Nušića, 1935. godine, u Kragujevcu se organizuje prvi profesionalni teatar - Narodno pozorište grada, ali je njegov rad ubrzo prekinuo Drugi svetski rat.

Prema rečima Miloša Krstovića, direktora kragujevačkog KST, ovogodišnji repertoar je svojevrsni omaž nekim od najuspešnijih predstava, tokom decenija, kao što su - "Naši sinovi" i "Ruženje naroda". Biće to i prilika da se publika podseti na sve umetnike koji su stvarali istoriju Teatra.

PROČITAJTE JOŠ: Ajfelova kula u srcu Tamnave: Milivoje (61) doneo duh Pariza usred Uba

- Pozorišni život u Kragujevcu nakon Joakimovog vremena je menjao svoje formalno lice - kaže Krstović. - Naš Teatar, u obliku kakvog ga danas znamo, praktično postoji od 1944. godine. Teatar se poslednjih godina vraća na pozorišnu mapu Srbije i regiona. Bez obzira na istorijske nedaće tokom skoro dva veka, stručnjaci se slažu da je kamen temeljac pozorišne umetnosti u novoj Srbiji postavljen upravo u centru Šumadije.

PROMENjEN NAZIV

OD izgradnje postojećeg objekta, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, pozorište nosi naziv Teatar "Joakim Vujić". Rukovodstvo Teatra je 2007. godine, zvaničnicima lokalne samouprave predložilo da pozorište dobije naziv KST, što je Skupština grada podržala.

POSTOJBINA SRPSKIH BARDOVA

POZORIŠTE u Kragujevcu je posle Drugog svetskog rata odnegovalo plejadu vrsnih umetnika koji su ostavili dubok trag u istoriji pozorišne umetnosti Jugoslavije. Među njima su - Mija Aleksić, Ljuba Tadić, Branislav Ciga Jerinić...

Oni su krajem osamdestih godina prošlog veka bili prvi dobitnici Statuete "Joakim Vujić", sada već prestižnog priznanja, koje je ustanovljeno 1985. godine. Na spisku laureata za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji su i - Danilo Bata Sojković, Bora Todorović, Vlastimir Đuza Stojiljković, Mira Stupica, Stevo Žigon, Petar Kralj, Miša Janketić, Dušan Kovačević, Mira Banjac...