REČI koje nestaju zajedno sa gašenjem ognjišta i sela, ali i promenom zanimanja, Ljubomir Šuljagić (70), profesor srpskog jezika i do pre koju godinu direktor prijepoljske Gimnazije, sabrao je u knjigu "Reči na umoru", u izdanju novovaroške Biblioteke "Jovan Tomić".

Uz posvetu "Mojim precima koji žive u rečima", Šuljagić je godinama beležio da sačuva od zaborava govor rodnog kraja - južnog, a neki ga zovu i gornjeg Zlatibora, kome pripada i njegovo selo Draglica, na padinama Murtenice. Zato i podseća da je knjiga uzdarje zavičaju i precima: neka nastave da žive bar kroz reči...

DA krene Vukovim tragom presudno je delovalo, kako kaže, zaprepašćenje koliko danas deca ne znaju, čak ni obične reči i izraze koji su bili u upotrebi kad je bio dete, kao, na primer "zašlo za nokte". Mnoge reči ne znaju ni deca koja danas žive u selima, a malo ih je i sve se promenilo u načinu života.

- Nisam vršio nikakva "istraživanja na terenu", kako bi to inače trebalo i kako je uobičajeno. Jednostavno sam, "po sećanju" (kao Vuk svoju prvu Pjesnaricu) zapisao reči koje su bile u upotrebi u mojoj porodici i bližem okruženju, a koje danas blede i nestaju. Rođen sam i do svoje desete godine živeo u klasičnoj srpskoj patrijahalnoj zadruzi, koja je brojala 24 člana i kasnije se, kad su to obaveze dozvoljavale, vraćao selu, upoznajući običaje, govor i sve druge segmente života - naglašava autor.

PROČITAJTE JOŠ - MALO KO RAZUME: Vojvođanski rečnik: Kad se budete ačili, i’te u očin!

SELO Draglica, opustelo seobama, počeli su na samom kraju 17. veka da naseljavaju doseljenici sa leve strane Uvca - iz Crne Gore i Hercegovine. Ovde je donedavno bilo 20 familija, a u govoru je bio mali broj turcizama, jer Turci nikad nisu trajno zaposeli i naseljavali Zlatibor.

Ispomoć u dovođenju vode kroz krš planine

- Zapisivao sam reči koje su zastarele ili arhaične i trudio se da objašnjenje za njih bude tako da se reč razume i shvati njeno značenje. Beležio sam kako se izgovaraju na ekavici i negde na ijekavici. Najčešće reči vezane su za stočarstvo, od koga se živelo, a zatim za zemlju i okućnicu - kaže Šuljagić.

Bez konja nema života u bespuću

Uz svaku reč zapisano je i objašnjenje: brav (sitna stoka), bikulja (junica koja liči na vola), gruda ili žetica (mladi sir), jandžik (torba), najam (nadnica, biti sluga), planinka (žena zadužena za beli mrs), progon (utrina, mesto koda se progoni stoka), ruda (deo kola, a i ovca meke vune), torina (mesto gde se na livadi polaže stoci), ždrebac (mlad pastuv), pa drlija (neplodno zemljište), kotar (ograda oko sena),okrajak (parče zemlje na ivici njive), osoje (strana koju ne greje sunce), previja (prevoj, uzvišenje između dve doline), oplavak (motka)...


Autor Ljubomir Šuljagić

ZA LEPOTU NIJE BILO VREMENA

- SKORO da nema reči koja kazuje o lepoti, lepoti bilo čega - podseća Šuljagić u predgovoru knjige. - Jednostavno, teško se živelo u surovim uslovima ispod Murtenice, gde "za lepotu nije bilo vremena". Ali, zato je mnogo izraza koji označavaju ono što je bilo važnije: rad i borba da se preživi.