Višnjić u srpskom kulturnom nasleđu

SRPSKI pesnik i besednik Filip Višnjić predstavlja raskršće između narodne usmene poezije i pisane književnosti i ima veliki značaj u srpskom kulturnom nasleđu - ocenjeno je na naučnom skupu u Andrićevom institutu povodom 250 godina od rođenja srpskog guslara i tvorca srpskih narodnih pesama.

Ljubomir Zuković, potpredsednik Akademije nauka i umetnosti RS, podsetio je da je Filip Višnjić, iako slep, bio na ratištu za vreme Prvog srpskog ustanka.

- Bio je u Loznici zajedno sa borcima i osećao svim svojim čulima šta se zbiva među ustanicima - rekao je Zuković.

Prema njegovim rečima, Višnjić je veličanstveno raskršće između usmene poezije koju je stvarao narod i pisane književnosti.

Aleksandra Vraneš, rukovodilac Odeljenja za književnost Andrićevog instituta, rekla je da je Višnjić, čovek kojem je jedno čulo bilo uskraćeno nesrećnom sudbinom, zadužio i srpsku hroniku i istoriju.

Prema njenim rečima, on je svojim posvećenim sposobnostima i naporima uspevao da, slušajući one koji su predvodili srpski narod, opeva važne istorijske događaje.

PROČITAJTE JOŠ - Selo pamti guslara

- Značajne pesme o Baju Pivljaninu, o Prvom srpskom ustanku, o Marku Kraljeviću, o Karađorđu, pokazuju koliko je duboko zašao u srpsku tradiciju i koliko je značajan za naše kulturno nasleđe - dodala je Aleksandra Vraneš.

Akademik Miro Vuksanović podsetio je da ime Filip potiče iz grčkog jezika i da je njegovo osnovno značenje čovek koji voli konje, koji je jahač, putnik u sedlu.

DREVNOST PEVANjA

VALENTINA Pitulić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini, kaže da je na ovom skupu pokušala da otkrije šta je mitološko, a šta hrišćansko u njegovom stvaralaštvu.

- Pevajući o buni, Višnjić je imao određeno istorijsko nasleđe, koje je vekovima trajalo, a u pesmi "Početak bune protiv dahija", vidi se drevnost srpskog pevanja - dodala je Pitulićeva.