Na sapunu rozeta Lazarice

PRODAJU se u turističkoj organizaciji kao ekskluzivni suvenir, a ima ih na svim viteškim festivalima po Srbiji: ručno rađeni "dvorski sapun cara Lazara" preplavljuje tržište i ima sve više kupaca. Kako saznajemo, "krivac" za ovu sapunsku mini-revoluciju" je Kruševljanka Olivera Stanojević Vasilov (53), po struci diplomirani inženjer poljoprivrede, koja je počela da pravi jedinstvene sapune da bi sačuvala porodičnu tradiciju i motivisala decu da se po završetku školovanja upuste u privatni posao.

Za "Novosti" otkriva tajne pravljenja hit-sapuna koji je ukrašen replikom rozete sa istočnog zida crkve Lazarice, ali i same početke sapundžijskog posla iz njenog detinjstva.

- Živeli smo u Staroj čaršiji u Ulici cara Lazara 214, gde je moj deda, inače kasapin, pravio i kuvao sapun od masti - priseća se Olivera Stanojević Vasilov. - Nije mi dozvoljavao da prilazim zbog sode, ali je zato i moja majka nastavila da pravi velike žute komade sapuna, koje smo koristili za pranje i ribanje. Nažalost, nije stigla za života da mi otkrije recept, ali sam zato bila odlučna u nameri da naučim kako se prave sapuni.

PROČITAJTE JOŠ - I sapun može da bude štetan

Oliverina ćerka Milica, student farmacije, upisala je majku u Školu sapuna dr Zorana Vujčića na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Uspešno je prošla čak četiri kursa tokom 2014. i 2015.

- Zahvaljujući suprugu Tomici, počela sam da radim najpre male serije, kao i da, u kombinaciji s našim jabukovim sirćetom i propolis kapima, sapune poklanjamo prijateljima, a to su činili i sin Lazar i ćerka Milica - priča, za "Novosti", Olivera. - Kada su jednom prilikom došli s jedne slave i ispričali da porodice njihovih prijatelja pitaju koliko bi koštali sapuni da ih naruče, shvatila sam da imam proizvod.

A vredna Olivera sapun spravlja po najkvalitetnijoj recepturi: goveđa mast, svinjski loj, kokosovo, ricinusovo i palmino ulje i živa soda. "Dvorski sapun cara Lazara" ima belu i crnu varijantu sa aktivnim ugljem. Nikakvi dodaci u vidu cimeta, kozjeg mleka, mirisa cveća, koncentrata badema, cimeta nisu potrebni, jer je dobra sapunifikacija garantovana samo sa proverenim mastima.

PROČITAJTE JOŠ - Sapuni, a kao - kolači

- Sa proizvodnjom sapuna počinjem na jesen, sa prvim hladnim danima i završavam do kraja aprila - podvlači sagovornica "Novosti". - Tokom leta, za vreme odmora i u slobodno vreme, promovišem proizvod. Postupak pravljena traje oko mesec dana. Mast (tvrda, od starih svinja) i loj se peru vodom, soda bikarbonom i destilovanom vodom. Nabavljam ih od proverenih proizvođača.

Sapun, objašnjava Olivera, treba da opere nečistoću sa kože, a da je ne ošteti. Nije, dodaje, uloga sapuna da leči i da štiti. Upotreba krema za ruke nije potrebna, jer, naime, kožu isušuju industrijski sapuni, dok ona već ima prirodnu masnoću koja je čuva.

- Zatražila sam pomoć akademskih umetnika za kalup, dizajnera za kutiju i mišljenje o mirisima od bivšeg velikog stručnjaka "Merime" - napominje jedinstvena sapundžijka, čiji proizvodi su prošli testiranja i imaju sertifikat Zavoda za javno zdravlje Kruševac. - Ćerka Milica je, motivisana ovim radom, počela da pravi labelo "rozeta".

DEDA ZAKOPAVAO ZALIHE!

OLIVERINA majka je kao mlađa pokušavala da posadi malu baštu u porodičnom dvorištu sedamdesetih godina 20. veka, ali deda, koji je proizvodio sapun, nikako to nije dozvoljavao. Posle nekoliko godina, dao joj je malo parče zemlje za te potrebe. Kada je žena počela da kopa, naišla je na čitave drvene sanduke pune sapuna upakovanih u voštani papir. Deda, solunac i prekaljeni ratnik Kraljevine, koji je dobro pamtio sve strahote tifusa, potpuno je zaboravio na te zalihe. Kada su ga pitali šta će mu te silne rezerve, rekao je da to može glavu da spase celoj porodici ako izbije rat.

PROČITAJTE JOŠ - Domaći sapuni za lepu kožu