RADULjICA ZA “NOVOSTI”: Prezime porodice na dresu nas obavezuje

Đ. Matić

04. 08. 2019. u 08:40

РАДУЉИЦА ЗА “НОВОСТИ”: Презиме породице на дресу нас обавезује

Miroslav Raduljica

Kao profesionalci, stvarno ne razmišljamo o tome da li ćemo da stignemo u finale. Idemo korak po korak, i važno je da zadržimo fokus na prvoj utakmici koja sledi - kaže Miroslav

MORE i sloboda su prve reči koje našeg vrhunskog košarkaša Miroslava Raduljicu asociraju na plavu boju. Nekima su pak prva pomisao na plavo - poverenje, samopouzdanje, sigurnost, dobročinstvo, mir... Simbolika je dosta široka. Među pojmovima koji se dovode u vezu sa ovom bojom je i pripadnost. Pripadnost naciji. Državi. Reprezentaciji.


Sve to, i mnogo više, moći će da se oseti u vazduhu u Štark areni 10. avgusta, kada Srbija igra protiv Litvanije, na svojevrsnom oproštaju pred odlazak na Svetsi kup u Kini. Meč će imati dobrotvorni karakter, jer je polovina sredstava od ulaznica namenjena za podršku kampanji KSS i Unicefa za izgradnju inkluzivnih igrališta.


- Iskreno, voleo bih da svi na utakmicu dođu obučeni u plavo, da budemo kao jedno, da uživamo u dobroj košarci, ali najviše jer svi zajedno možemo da napravimo neke velike stvari za našu decu. Jedna od najvećih radosti deteta je sposobnost da se igra, druži se i komunicira sa drugom decom. Neka deca, nažalost, nemaju tu mogućnost. Isključena su. Mi smo tu da podsetimo javnost na njih i da im pomognemo. Da zajedno sa KSS, čija je ovo ideja, i Unicefom, krenemo u lepu tradiciju, da utakmice reprezentacije imaju dobrotvorni karakter. Svako od nas će rado da se pridruži i da doprinos, a siguran sam i da će odziv publike biti izuzetan i da će dvorana biti puna - rekao je Raduljica u razgovoru za "Novosti", u pauzi između treninga na Kopaoniku.


PROČITAJTE JOŠ: Lučić: Kinu pamtim samo po zlatu


SREĆAN KADA RADI ŠTO VOLIRADULjICA JE poznat i po tome što nikad ne odbija ljubitelje sporta koji žele fotografiju ili autogram... - Moja obaveza kao reprezentativca je da mladima dajem primer. Ako će nekog zajednička fotografija da učini zadovoljnim, meni stvarno nije teško. Ne ponašam se kao zvezda, niti mislim za sebe da to jesam. Ja sam jedan momak koji voli košarku i živi za nju, i ima tu sreću da radi ono što voli, i da mu to ide sasvim dobro.

Sve su glasnije priče da je Srbija druga na listi favorita za SP, praktično da će to da bude šetnja do finala, što, naravno, nije nimalo lako izvesti...


- Kao profesionalci, stvarno ne razmišljamo o tome da li ćemo da stignemo u finale. Idemo korak po korak, i važno je da zadržimo fokus na prvoj utakmici koja sledi. Svi mi dugo igramo zajedno i dovoljno smo iskusni da znamo koji je recept da dođemo do završnice. Naš stručni štab nas odlično vodi, a gledanje previše unapred nije deo te strategije. Sa druge strane, mi stvarno ne možemo da krivimo niti da kontrolišemo takve priče u javnosti. Normalno je da javnost ima visoka očekivanja zato što smo verovatno ljude razmazili dobrim rezultatima proteklih godina. Jasno nam je da imamo odgovornost prema naciji, ali i prema samima sebi da odigramo najbolje što možemo. Ovo je najsvetliji trenutak naše karijere i ponašaćemo se na terenu u skladu sa tim.


Kakav je osećaj kada se nosi dres reprezentacije, ovog puta u plavoj boji?


- Igranje za Srbiju, kada nosimo državni grb na prednjoj strani dresa i prezime svoje porodice na leđima, nešto je što nas obavezuje na maksimum. Na pomeranje sopstvenih granica. Mislim da je svakom ko igra košarku čast da obuče dres reprezentacije, zato što je rođen i odrastao u ovoj zemlji, i da ima patriotsko značenje i, pre svega, osećaj ponosa. Da mogu da biram da nosim neki drugi nacionalni dres, ne bih ga nikada menjao, naravno. To je pre svega stvar kućnog vaspitanja, ali i odnosa prema državi. I zbog svega toga možemo da obećamo da ćemo se boriti više nego ikada da ostvarimo ciljeve i obradujemo narod.


PROČITAJTE JOŠ: Simonović: Naši ciljevi su uvek maksimalni


Koji je prvi meč koji pamtite da ste gledali uživo na televiziji kada je igrao naš nacionalni tim?


- Sećam se toga vrlo dobro. To je bilo 1995. Imao sam sedam godina i bili smo na letovanju u Grčkoj. U jednoj piceriji smo gledali mečeve naše reprezentacije. To je nešto što prvo pamtim. Te utakmice sa Grčkom, Litvanijom, sjajna izdanja Danilovića, Đorđevića, Divca i ostalih. Oni su bili inspiracija mnogima u to vreme da krenu da treniraju košarku. Svi smo držali njihove slike na zidu, divili im se, pokušavali da ih oponašamo po potezima, stilu, i to je bila jedna neiscrpna pozitivna energija koja je mlade usmeravala ka sportu, ka pravim vrednostima. Nadam se da je tako i danas, da i mi uspevamo da prenesemo vrline deci koja nas prate. U skladu sa tim, drago nam je što smo i ovog puta deo jedne dobrotvorne kampanje KSS i Unicefa, gde pomažemo najmlađima u Srbiji. Svako od nas, naravno, i pojedinačno čini dobro gde god može, i to radimo ne da bi se o tome govorilo, već zato što osećamo da je to potrebno i zato što nam je drago ako možemo nekoga da usrećimo. Posebno decu.


PROČITAJTE JOŠ: Đorđević: Sada mnogi žele zlato


Košarka je jedan od retkih kolektivnih sportova u muškoj konkurenciji u Srbiji koja gaji duh zajedništva, pozitivnog uticaja na društvo. U čemu je tajna?


- Ne treba zaboraviti da i vaterpolo ima taj kult reprezentacije, ako ne i veći od nas. Košarka je na neki način popularnija, a da li je sad to na žalost ili srećom, druga je tema. Toliko sam dugo u svemu da ponekad i zaboravim da sam u reprezentaciji praktično od svoje 14. godine. Bio sam na svim mogućim takmičenjima i u svim mogućim selekcijama reprezentacije. Ali klinci me vrlo brzo podsete na to koji sport igram kada mi priđu da se slikamo - zaključuje Raduljica, jedan od najpopularnijih košarkaša sa ovih prostora, ali i čovek velikog srca.


ODLIČNO RASPOLOŽENjE
REPREZENTACIJA će danas, duelom u Čačku, protiv Borca, početi drugi deo priprema...
- Možda se sada i najbolje osećam u odnosu na proteklih nekoliko godina kada su pripreme u pitanju, iako je i u ranijim navratima sve bilo veoma dobro. U odličnom sam raspoloženju, čak mi se čini da nikad nisam bio raspoloženiji. Prezadovoljan sam u kakvoj formi sam došao na pripreme i kako napredujem iz treninga u trening. Radimo naporno, na kraju smo svi umorni, ali osećamo da ostvarujemo napredak, pojedinačni i timski.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije