Aleksej Pokuševski, plejmejker visok 211 centimetara: U Pireju se rađa naša zvezda

SA SAMO 13 godina Aleksej Pokuševski oduševio je skaute Olimpijakosa, zbog čega su Pirejci svojevremeno doputovali u Novi Sad sa idejom da se kući vrate sa kapitalnim projektom za budućnost velikog kluba.

U predsezoni, kada je sa petnaest i po godina debitovao za seniorski tim crvenih, zaintrigirao je grčku košarkašku javnost. Nedavno, na juniorskom turniru Evrolige u Minhenu, impresionirao je NBA poslenike, koji po igri Novosađanina visokog 211 centimetara nisu primetili da je dve godine mlađi od ostalih. Naprotiv, na terenu pleše kao plejmejker, šutira kao krilo, demonstrirajući visoku košarkašku inteligenciju, ali i čvrstinu u reketu.

- Polako... Biće, nadam se, prilika za hvalospeve. Sada je vreme za učenje i rad - skromno kaže Pokuševski, već treću godinu stanovnik Atine u kojoj se obreo na insistiranje direktora mlađih kategorija Olimpijakosa Nikosa Karameasa. - Ne znam kako je saznao za mene, ali pošto me je prvi put gledao uživo, najavio se mojim roditeljima. Verovali su u mene, nisu davali prazna obećanja, već su rekli da ću dobiti priliku kakvu zaslužujem.

PROČITAJTE JOŠ: Đorđević okupio “orlove”: Jović na štakama posle finala Kupa, Lučić nije spreman, ali gledamo samo sebe

Tako je i bilo. Aleksej je dobio priliku...

- Mislim da sam je zasad iskoristio. Ali, ovo je tek početak. Idem korak po korak. A sledeći je da od jeseni uđem u prvi tim i, naravno, nastavim da se usavršavam. Svestan sam da pored neverovatnih igrača koje Olimpijakos ima, neće biti lako da se izborim za minute, ali biće mnogo prilika da učim od njih.

Prvu je imao letos, tokom priprema seniorske ekipe.

- Iako sve te igrače poznajem, jer smo u istom klubu, šansa da treniram sa njima je neverovatna. Pa onda ti prvi minuti na utakmici...

PROČITAJTE JOŠ: Đoković: Sale se nikad ne odbija

Uz visinu koja odmah privlači pažnju, imponuje i Aleksejeva neverovatna lakoća baratanja loptom, prefinjen šut, pregled igre.

- Od prvih košarkaških dana u klubu Kadetu, kasnije pet godina u NS starts i sezonu u Vojvodini, igrao sam uglavnom plejmejkera. Sa bratom Onjeginom i ocem Sašom, koji je košarkaški trener, usavršavao sam šut. Trener Boris Pete mi je mnogo pomogao da u pravom smeru razvijam talenat, pa mi danas, bar u mom uzrastu, nije nimalo strano da igram na spoljnim pozicijama. Treba još da učim centarske tehnike, jer još možda nisam svestan svojih fizičkih mogućnosti.

Bez obzira na to što mu je vanserijski talenat "dodelio" košarku kao životni poziv, Pokuševski se i dalje igra sa loptom.

- Pa mislim da je to nekako normalno. Košarka je i dalje igra. Uvek će i biti.

OD PRIŠTINE DO ATINE
NIJE lako kada mlada osoba promeni grad, zemlju, društvo. Aleksejeva porodica osetila je strahote rata na Kosovu 1999, da bi posle završetka bombardovanja iz Prištine prvo izbegla u Podgoricu, zatim u Beograd u kome je rođen, da bi svoj mir našla u Novom Sadu.
- Roditelji su se trudili da brat i ja kroz to teško vreme ne osetimo bilo kakav problem i da imamo normalno detinjstvo. I kada sam se odlučio na veliki korak za 13-godišnje dete, bili su uz mene. I sada su sa mnom u Atini.