HUSREF MUSEMIĆ: Zvezda morala više i bolje

HUSREF Musemić (4. 7. 1961, Janja) je prirodni golgeter koji se najbolje snalazio u vazduhu. "Zlatna glava" Sarajava i Crvene zvezde.

* Selo Janja, kod Bijeljine, iznedrilo je galeriju centarforova visoke klase. Ko je najbolji iz Janje, Vahidin ili Husref Musemić, ili Savo Milošević?

- Svako je dobar na svoj način, ali znam da sam ja - treći. Možda je Vahidin ipak bio najbolji, mada sam naravno subjektivan, pa Savo pa ja.

* Sličnosti i razlike sa bratom Vahidinom?

- Obojica smo bili srčani, hrabri, dobro smo koristili sve prilike. Znali smo da pogodimo mrežu, ali smo najjači bili u vazduhu. I Vahidin i ja smo zaista sjajno igrali glavom.

PROČITAJTE JOŠ: Darko Pančev: Srce za Zvezdu i pored novca Hajduka i pritiska Partizana

* Kao da se u Janji rađaju samo golgeteri?

- Bilo je još dobrih fudbalera, ali eto, izdvajamo se nas trojica. Savo je postigao mnogo golova, i u Partizanu i u inostranstvu ali i u dresu reprezentacije. Baš kao i Vahidin. I ja sam bio efikasan, a statistika sve govori.

* Da li je bilo prirodno da iz Bijeljine, iz Radnika (28-3) pređete u Sarajevo (118-47)?

- Ja sam bio gost Sarajeva na "Kvarnerskoj rivijeri" 1979. godine i tamo sam se nadavao golova. I odmah se preselio na Koševo.

o Za šest godina jedna titula, druga u istoriji Sarajeva, to je u staroj Jugoslaviji bio veliki uspeh?

- Pored "velike četvorke" osvojiti titulu, zaista je bio podvig. Uspeli smo da trijumfujemo, iako nismo imali veliki fond igrača. Ali, bili smo jako dobar tim, krasilo nas je veliko drugarstvo i mislim da je to bio onaj jezičak na vagi koji nam je doneo veliko slavlje.

* U toj sezoni ste postigli 19 golova ali niste bili najbolji strelac Lige?

- Nisam, mislim da je Zlatko Vujović postigao gol ili dva više. Međutim, ja nisma šutirao penale, sve golove sam postigao iz igre. Ono što me čini posebno ponosnim je što smo pet puta slavili sa 1:0 i uvek sam ja bio strelac.

* Dobra preporuka za Crvenu zvezdu?

- Džajić i Cvetković su odigrali glavnu ulogu. Mada, ma koliko to možda zvučalo čudno, nisam bio voljan da idem bilo gde iz Sarajeva. Ni Svetozar Vujović nije verovao da ćemo biti prvaci, pa se zaboravilo na moj ugovor koji je istekao. Tako da sam bez problema stigao na "Marakanu".

PROČITAJTE JOŠ: Krivokapić: Osim - ljudina i trenerčina

* Četiri godine, opet jedna titula u sezoni 1987/88, s obzirom na sjajnu generaciju, verovatno ste morali i više?

- Zvezda je bez sumnje najveći klub, ali u to vreme treneri su bili prečesto menjani. Mene su za četiri godine trenirali Gojko Zec, Velibor Vasović, Branko Stanković i Dragoslav Šekularac. Mogli smo i više jer smo zaista imali respektabilan sastav. Piksi, Mrkela, Bora Cvetković, Janković, Boško i Milko Đurovski, Elzner, Marović, Žare Đurović, Milojević a onda su stigli iskusni Binić i mladi Prosinečki... Gledajući na tim koji smo imali, morali smo i više i bolje, bez obzira na izuzetnu konkurenciju, ali kada se sagledaju neke druge dimenzije, jedna titula je ok.

Musemić i Đurovski Foto: T. Mihajlović

- Utakmicu protiv Panatinaikosa koju smo dobili sa 3:0 a ja postigao sjajan gol pamtiću, ne samo po dobroj igri, već i po fantastičnoj atmosferi. Pamtiću, ali ne po dobru, dvomeč sa Atletikom iz Madrida. U Beogradu je bilo 2:2, u Madridu 0:0, ispali smo iako smo bili znatno bolji. Pogotovo na "Marakani" gde smo propustili šansu da im napunimo mrežu.

* Koji su vam golovi najdraži?

- Uh, bilo ih je dosta. Dobro, uvek je lepo kada zatreseš mrežu Partizana, dva bih izdvojio. Kada sam savladao Omerovića u 87. minutu za pobedu od 2:1 a i kada sam postigao gol ma "Marakani" kada smo slavili sa 3:1. Drag mi je i pogodak protiv Dinama u "Maksimiru", pobedili smo sa 2:1 a ja sam gol postigao nogom. Svi su se iznenadili jer im je bilo važno da me zaustave u vazduhu. I pogrešili.

* Igrali ste sjajno glavom, ko je još bio nenadmašan u vazduhu?

- Mersad Kovačević iz tuzlanske Slobode. Nije bio visok ni posebno jak, ali je imao neverovatan odraz, sjajan tajming i golove je postizao kao od šale. Miodrag Kustudić iz Rijeke je bio snažan i teško ga je bilo čuvati, kao i vižljastog centarfora Veleža Predraga Jurića.

PROČITAJTE JOŠ: Ante Miročević: Dejo me je nasledio i prevazišao

* Prijateljstvo s Mrkelom na terenu sačuvano je i do dan- danas?

- I vidimo se i čujemo se. Dolazio je Mita kod mene u Sarajevo, i ja kod njega u Beograd. A kada zbog posla nismo mogli da se viđamo, bili smo stalno na telefonskoj vezi. Naše prijateljstvo je ostalo nepomućeno. Dobro smo se slagali i na terenu, Mrkela je imao sjajan centaršut, brz i precizan, i ja sam to znao da iskoristim.

* Ne baš kao Vahidin i Džajić u reprezentaciji?

- Može se i tako reći. Bila su to dva dobra tandema, tako se namestilo. Danas se broje asistencije i važne su koliko i golovi. Da je tako bilo u ono vreme, Džajić i Mrkela bi imali još veću vrednost.

* I vi ste morali da napunite 28 godina da biste otišli u inostranstvo?

- Kada su nas mnogi zvali, nismo mogli da odemo u inostranstvo. Mnogo manje je bilo zanimanje kada napuniš 28 godina. Tako je vreme bilo i ne treba se na to osvrtati. Ja sam prvo otišao u škotski Harts, igrao sam i u Tventeu, Venlou, Fulendorfu. Mislim da je bolja varijanta kada ovi mladi sa 21-22. godine odu preko granice, jer je fudbalski vek kratak. A ako mogu u inostranstvo lekari i inženjeri, na primer, zašto ne bi mogli i fudbaleri.

* Za reprezentaciju Jugoslavije ste odigrali samo jedan meč, i to prijateljski sa Rumunijom?

- U moje vreme je bilo teško da se izboriš i za mesto u timu, a kamoli u reprezentaciji. Jer, igralo se u istom sastavu po pet-šest pa i više godina, koji se retko menjao. Tako je i u reprezentaciji igralo 15 igrača, a konkurencija je bila žestoka, bilo je bar 25-30 super fudbalera. I zato se ne žalim, da pomenem samo Zlatka Vujovića, Mancea, Kranjčara, Milka Đurovskog, Pančev je bio mlađi...

* Igrali ste jednu utakmicu i za BiH, samo ste vi, Omerović, Baždarević i Smajić igrali za obe reprezentacije?

- Jesam, izgubili smo od Albanije 25. 9. 1995. godine sa 2:0, reprezentaciju su vodili Muzurović i Fazlagić. Bio sam pri kraju karijere, već mi je bilo 34, pa više i nisam pozivan. A nisam znao da sam među ovom privilegovanom četvorkom, ali prija.

* Peti put ste trener u Sarajevu, bili ste smenjivani bez razloga pa su mnogi govorili: Husref je "lud" kada se stalno vraća?

- Ne znam ko je lud, ja što sam se vraćao ili oni koji su me vraćali. U životu je to tako, najviše te pogode oni koje najviše voliš. Tačno je da su me smenjivali dva-tri puta bez razloga, kada sam imao rezultate, ali možda ja živim u pogrešno vreme i na fudbal gledam na drugačiji način. Srčan sam i kao trener. Kod mene niko me može da se meša u rad, a pogotovo u sastav tima. Ne dam na sebe. A oni koji su naučili da naređuju, kod mene obavezno naiđu na zid. Bio sam smenjen i kada sam bio prvi i drugi, ali nikada nisam kukao.

* Sa Sarajevom ste bili šampion i kao igrač i kao trener, kakva je sadašnja situacija, želje, ciljevi?

PROČITAJTE JOŠ: PIŽON ZA “NOVOSTI”: Arsenal je moja ljuta rana

- Predstoji nam žestoka borba, bitno je da smo se vratili u igru. Imamo solidnu ekipu, cilj nam je Evropa, pokušaćemo ipak da se borimo i za titulu. Ispred nas su Zrinjski i Željezničar, ali ima još dosta da se igra.

* Da li brat Vahidin, dolazi na utakmice?

- Vahidin je u Sarajevu, ima 72 godine, dobro je, ali već dugo ne gleda utakmice - zaključuje sada trener Sarajeva.