ПИЖОН ЗА “НОВОСТИ”: Арсенал је моја љута рана

ВЛАДИМИР Петровић Пижон (1. јул 1955, Београд) је један од оних дечака са београдске калдрме који је успео у фудбалу, животу. Лет до звезда кренуо је у Хајдуку са Лиона, било је то у пролеће 1966, имао је 11 година, али су га шверцовали за старије. И већ у јуну 1969. године стигао је на "Маракану".

* Имали сте срећу да је тренер првог тима био Миљан Миљанић, дебитовали сте против Реал Мадрида (4:1) 15. августа 1972?

- И сада се најежим када се сетим те утакмице и њене "предигре". Знало се да на последњм тренингу пред утакмицу видиш који тим ће играти. Миљан ме позове и каже ми: "Видиш оног чику тамо, иди и причај с њим". Зачудим се, они тренирају, а ја треба да са неким разговарам. После сам сазнао да је то чувени новинар Љуба Вукадиновић. И док ми причамо тренинг траје, Миљан звизне и ја видим да је завршен. Био сам разочаран, мислио сам да нећу играти против Реала. Како да играм када су дресови број 7 и 11 били капарисани за Цолета Јанковића и Џају. Пролазим поред Мирослава Павловића, а чувени Павика ми каже: "Шта си се снуждио, даћеш им сутра два комада". Ма нећу ни играти, одговарам, како ћу када нисам ни тренирао. Павика опет: "Мали, само ти уживај, играћеш, и то од првог минута".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Зоран Стојадиновић: У Звезду бих се увек вратио!

* Павика није погрешио, били сте стартер, постигли два невероватна гола?

- Без обзира на Павикине речи био сам сигуран да нећу играти. Или да ћу ући у најбољем случају у другом полувремену. И зато сам, пошто нисам имао шта да радим до утакмице, отишао на терен и са друговима тог преподнева играо кошарку. Резоновао сам, увек ћу моћи да одиграм пола сата.

* А када је Миљан издиктирао тим са вама на месту десног крила?

- Баш сам се уплашио. И прође ми кроз главу, јој, зашто си играо кошарку пре подне. Павика је, међутим, опет био уз мене: "Не брини мали, убићеш их, дриблај, немој да се плашиш, ја сам иза тебе". Како су текли минути, трема је полако попуштала. Лопта онда дође до мене, између 16-терца и корнера, пође бек на мене, ја шутнем лопту, онако, из страха, а она му прође кроз ноге. Видим Пирија како јури према мени и закачим лопту шпицом, а она и славном репрезентативцу Шпаније прође кроз ноге. Тада угледам Гроса који трчи да ми пресече пут и опет некако, али једва, дохватим лопту шпицом кад она и "десетки" Мадриђана прође кроз ноге. Све се то дешавало у магновењу, зажмурим и опалим по лопти левом ногом, што сам ретко чинио и касније када сам постао играч, и она се зарије у мрежу. Видим, сви јуре ка мени, а ја јурим ка Павики. Други гол сам постигао уз доста среће. Зажмурим и опалим са око 25 метара и лопта погоди циљ. Имао сам 17 година, а проглашен сам играчем утакмице, добио сам сат, златни "дарвин".

* Дрес Црвене звезде носили сте 10 и по година (497-126), освојили сте четири титуле првака Југославије и један национални Куп. Први уговор, 1972. потписали сте на десет година?

- Нисам само ја, потписали су га и Куле Аћимовић, Дуле Савић, Зоки Филиповић. У то време није се ни постављало то питање. Није ми тада то ни сметало, ја сам Звезду толико волео да бих играо, да треба, и џабе.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Гезим Љаља: Нису ме пустили у Космос, Звезду...

* Увек сте изјављивали да вам је идол био Драган Џајић?

- Да, Џаја ми је био идол. Увек је био уредан, лепо га је било видети. У то време он је носио и одело и машну, што је мало ко могао себи да приушти. Џаја је за мене, осим невероватног фудбалског знања, имао и ту харизму.

- Миљан Миљанић. Без поговора.

* Прелазак у Арсенал је стопиран гласањем 9:7 у ФСЈ?

- После неуспеха на СП у Шпанији сви су били љути, а цех сам платио ја. Управо српски кадар у ФС Југославије, дакле, председник Томаш Томашевић и Винко Јамник су гласали против мене. Било ми је много тешко, али није имао ко да ме заштити. Отишао сам после пола године у Арсенал, али за много мање новца. Наиме, мој уговор је био око три милиона марака, плус плате. У то време, 10 одсто је ишло клубу и 10 одсто менаџеру, остало би припало мени. Када сам, са толиким закашњењем стигао на "Хајбери", играо сам за 150.000 марака.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Дарко Панчев: Срце за Звезду и поред новца Хајдука и притиска Партизана

* Арсенал (13-2) је тада играо типичан енглески фудбал што вама није одговарало?

- Основни разлог, уз то што се играло енглески и што ја нисам могао да дођем до лопте, свакако је и чињеница да су ме мало платили. Па су ми после шест месеци рекли: лакше је да ти одеш него да мењамо 10 играча. Били су, наравно, у праву. Признајем, Арсенал је моја љута рана, јер, да сам остао дуже, сигурно бих направио велику каријеру и на Острву.

* Тренерску каријеру почели сте у Звезди као помоћник Шекуларцу 1989, а екипу сте после смене Љупка Петровића водили самостално у финишу сезоне 1995/1996. Тада сте и освојили Куп?

- Одиграли смо у финалу две фантастичне утакмице, победили смо Партизан на "Маракани" са 3:0, а на Стадиону ЈНА - 3:1.

* У сезони 1995/1996. у Купу победника купова, Црвена звезда је играла феноменално на интернационалној сцени?

- Меч на "Маракани" са Кајзерслаутерном (4:0) никада нећу заборавити. Испратили смо са четири гола у мрежи екипу која је потом постала и првак Немачке. А онда - Барселона. За коју су играли Стоичков, Фиго, Роналдо, Гвардиола, Луис Енрике... Бог је у Београду био на страни Каталонаца (1:1), први меч смо тамо изгубили (3:1), а у оба смо водили.

* Други пут када сте водили Црвену звезду (2009/2010), били сте јесењи прваци, а смењени сте иако сте били први на табели са два бода више од Партизана?

- Не бих се превише бавио тим чином. Једноставно, нико није стао иза мене.

* Тренирали сте потом новобеоградски Раднички, Атромитос, Славију Мозер, Војводину, Далијен, Темишвар, ОФК Београд?

- Са Славијом Мозер сам освојио дуплу круну у Белорусији, са Далијеном сам, такође, освојио и првенство и Куп у Кини. Такви резултати нису остали незапажени, па сам био селектор Кине (2007/2008) и Ирака (2013), а водио и олимпијску репрезентацију Кувајта.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Кривокапић: Осим - људина и тренерчина

* Младу репрезентацију СЦГ (2002-2004) довели сте до другог места у Европи?

- Од тада су кренули и добри резултати наших млађих селекција. Из те, да кажем моје екипе, већина је остала и у наредном циклусу. После 12 година пласирали смо се и на ОИ.

* Постали сте селектор репрезентације Србије 2010. и предводили "орлове" на 13 утакмица (5-3-5)?

- Не волим да причам о том времену, јер се све уротило против фудбала, па тако и против мене. Када читав стадион звижди својој репрезентацији, а то се догодило против Естоније у Београду, онда ни не можеш да очекујеш добре резултате. Догодила се онда и Ђенова, после те фарсе на мечу са Италијом, све је отишло дођавола. Зато се и не осећам кривим..