Miroslav Vulićević - Ovaj čovek je neuništiv!

PAD, muk, neverica - sreda oko 13.30 na Vračaru. Osmesi, pošalice i zagrljaji - četvrtak u prepodnevnim časovima. Malerozni defanzivac Partizana Miroslav Vulićević je za nešto manje od 24 časa prešao put od nove višemesečne pauze do razmišljanja o tome da li bi na sopstvenu odgovornost mogao da istrči na teren u meču protiv Augzburga već u četvrtak. Odgovorom "šta je ovo za mene, mačji kašalj", na poruku s pitanjem kako se oseća, Vulićević je dao jasan signal u kakvom je raspoloženju. Usledili su poziv i objašnjenje da razloga za brigu nema.

- Prošao sam dobro, to je najvažnije. Kako je izgledalo na snimku i u prvom trenutku dole na terenu, sada je super. Čekam kontrolu, a malopre sam bio do "Zemunela" da se vidim sa saigračima. Sve je podsećalo na scenu iz filma "Ko to tamo peva", kada se Bata Stojković pojavljuje iz vode a jedan od prisutnih komentariše: "Ovaj čovek je neuništiv". U sličnom stilu je i Petar Grbić prokomentarisao ohrabrujuće vesti. Rekao mi je: "Pa tebi ni metak ne može ništa" - uz osmeh, počinje priču Vulićević o povredi koja će ga, ipak, odvojiti od terena, ali samo tri nedelje.

Scena iz tog 25. minuta duela na Vračaru je u prvi mah delovala stravično. Kako igračima na terenu, tako i gledaocima kraj malih ekrana.

- U trenutku pada nisam osetio ništa, ali sam video kako mi stoji ruka, pa sam okrenuo glavu na drugu stranu. Bio sam ubeđen da sam doživeo otvoreni prelom. Po dolasku na VMA, kada je utvrđeno da nema preloma ni kidanja ligamenata, upitali su me da li želim operativni zahvat ili da mi nameste ruku naživo. Izabrao sam ovo drugo, i mogu vam reći da je, kada su mi njih trojica to sređivali, bilo očekivano bolno. Šta ću, sam sam to tražio, izdržao minut-dva, i evo me sada sa gipsom teškim nekoliko kilograma, osećam se kao pod punom ratnom opremom - ne gubi smisao za humor Vulićević u neveselim trenucima.

Odmah po završetku intervencije stigla je dobra vest. Gips sedam dana, a kasnije longeta još dve nedelje. Dovoljno da iskusni defanzivac pokuša da "prevari" lekare.

- Pitao sam odmah da li to znači da bih možda mogao da istrčim na teren u meču protiv Augzburga, s longetom. Pa ko će da udari baš u desnu ruku? Ipak, svestan sam i ja da to nije realno. Ono što je sigurno jeste da ću već za tri nedelje moći da treniram kao da se ništa nije dogodilo.

Podrška je stigla i iz suparničkog tabora.

- Zvali su me i trener Živković i kapiten Voždovca Pavlović, s kojim sam bio u duelu, izvinjavali se. Rekao sam im da za tim nema potrebe, jer zaista tu niko nije kriv, desi se. Čak mislim da nije bio ni prekršaj - završio je razgovor dobro raspoloženi defanzivac crno-belih.

PROČITAJTE I OVO:
* Božović i Vazura na dnevnom redu disciplinaca FSS
* Zvezda pravi analizu suđenja od početka sezone
* Danci se raspituju za Živka Živkovića
* Radonjić: Mekel se neće vraćati u ekipu
* Vučelić o dešavanjima na Vračaru: Pavlović se nije izvinio Vulićeviću, Jevtoviću su izbili zub...
* Luković: Sramota nas je, ali glavu gore!
* FIFA: Andrija Živković je “srpski Mesi”
* Nesreća na treningu Lacija: Luliću amputiran prst
* Rang-lista FIFA otkrila sumornu istinu o našoj reprezentaciji: Srbija nikad gora
* Čačani uz pivo slavili eliminaciju Zvezde: Nemoj da me brukaš...