Janković: Tek treba da pobedim strah

VRATIO se Boško Janković! Posle osam meseci odsustva zbog druge uzastopne operacije ukrštenih ligamenata kolena, srpski reprezentativac je odigrao najpre 70 minuta, a zatim i celu utakmicu za juniorsku ekipu Đenove (protiv Parme 1:1 i Ćezene 1:3) i najavio da bi iduće srede mogao da se nađe u sastavu najjačeg tima za utakmicu Kupa Italije protiv Vićence.

- Prvo sam neočekivano lako izdržao skoro ceo meč na terenu, a zatim i svih 90 minuta. Na prvoj utakmici sam mislio da ću već na poluvremenu pasti na nos od umora, ali sam izdržao sve napore bez većih problema. Kvalitetni individualni treninzi i tri nedelje rada sa ekipom očigledno su dali rezultat, ali mi nedostaje svežina. Ako bih merio u procentima, još 20 odsto mi treba da budem potpuno spreman. Verujem da ću to dostići u naredne dve do tri sedmice - kaže Janković za „Novosti“.

U dogovoru s trenerom Boško je igrao za „primavera“ tim.

- Razgovarao sam sa Balardinijem i zamolio ga da odigram i drugu utakmicu za juniore, pa da od srede i utakmice sa Vićencom budem u kombinaciji za prvi tim. Greške sam skupo platio pre osam meseci, kada sam dvaput igrao po 20-30 minuta, a onda na trećem meču protiv Intera ponovo povredio ligamente. Zato sada ne žurim, sve teče prema planu i hoću da tako ostane.

U odnosu na povratak posle prve operacije značajno se razlikuje i Jankovićev pristup igri - strah je prisutan.

- Sve radim normalno, nemam problem ni kad šutiram ni kad centriram. Nedostaje mi brzina koju ću dobiti kroz treninge, ali strah i dalje postoji. Istina, kroz treninge polako nestaje, ali daleko od toga da se uopšte ne plašim kao što je bio slučaj kad sam se prethodni put vraćao. Tada sam se ponašao kao da nikada nisam operisan, a sada to uvek imam u glavi.

Nevolja za nevoljom i maltene 16 meseci bez fudbala učinili su da Boško fudbalski potpuno sazri.

- Igraću više glavom, to je sigurno. Razgovarao sam s fudbalerima koji su prošli kroz ovakve situacije i svi tvrde da su unapredili igru po povratku. Neću više juriti da sve završim u sekundi, eliminisaću nerezonske poteze, driblinge po svaku cenu i sigurno neću uklizavati na atletsku stazu kao što sam nekad radio. Naravno, ne mislim da bežim od duela, jer to onda nije fudbal. Svestan sam i da me niko neće štedeti, šta je koga briga koliko sam puta operisan. I ne plašim se startova jer ligamenti uvek stradaju kad nema nikoga pored tebe, oni ne pucaju u duelu, već ih sam pokidaš, za šta su primer i Ronaldo, Pepe, Samjuel.

Selektor Petrović je jednom prilikom javno poručio da željno čeka Boškov povratak na teren kako bi ga vratio u nacionalni tim.

- Zasada nismo razgovarali, ali trenutno i ne razmišljam o reprezentaciji. Prvo da se vratim na teren igrajući za Đenovu, da počnem da mislim samo na fudbal i da zaboravim na koleno. Za Srbiju ću uvek biti tu, ali ne želim da žurim. Mlad sam, imam 26 godina i vreme radi za mene - istakao je Boško Janković.

BIĆU JAČI NEGO PREKOLIKO je Boško Janković omiljen među navijačima Đenove videlo se prilikom obe teške povrede kolena, kada su mu „tifozi“ pružali maksimalnu podršku na svaki mogući način - skandiranjem njegovog imena, pismima, porukama na navijačkim sajtovima „grifona“. Kao najava njegovog povratka priređen je i Boškov „čet“ s navijačima na „Fejsbuk“ stranici Đenove. Čak 217 pitanja stiglo je za srpskog internacionalca, od kojih su neka poslata i iz naše zemlje. Najupečatljiviji Jankovićev odgovor glasio je: