Nauka na holivudski način

PRE više od tri decenije, američka državna televizija PBS emitovala je serijal „Kosmos“ koji je, ispostavilo se, označio prelomni trenutak u pravljenju naučnih dokumentaraca.

Korišćenjem specijalnih efekata, među kojima je i „brod mašte“, voditelj, scenarista i domaćin Karl Sagan (1934-1996) doprineo je da „Kosmos“ postane najgledanija serija u istoriji američkog javnog servisa, ali i šire: emitovan je u 60 zemalja i stigao do 500 miliona gledalaca.

Da li su i današnji gledaoci toliko zainteresovani za otkrivanje čuda, ostaje da se vidi kad se sumiraju rezultati nastavka Saganove priče, koja je pod nazivom „Kosmos: Prostorno-vremenska odiseja“ nedavno počela da se emituje u 171 zemlji (pa i u našoj, na Nacionalnoj geografiji, gde ove nedelje gledamo četvrtu od 13 epizoda).

Oko projekta se okupila značajna ekipa. Među izvršnim producentima su udovica Karla Sagana En Drajan, kao i Set Mekfarlan, autor animiranog hit sitkoma „Porodični čovek“, direktor fotografije je Bil Poup, zaslužan za sliku trilogije „Matriks“ i serijala „Spajdermen“, a umesto Sagana gledamo još jednog harizmatičnog naučnika, astrofizičara Nila de Gresa Tajsona (55) koji ne sumnja u uspeh serijala.

- Oslanjamo se na činjenicu da se svako, bar jednom u svom životu, zapitao: Koje je naše mesto u ovom univerzumu? U odgovoru na to pitanje, nama naučnicima pomažu ljudi čiji je posao da pričaju priče u Holivudu. Vizuelni efekti, scenario, muzika, uglovi kamere utiču na gledaoca, ne samo intelektualno, već i emotivno i duhovno. Znači, vi kao gledalac ne dobijate samo zanimljivu informaciju, već ona udara na vaša osećanja do te mere da ne možete a da se ne zapanjite.

- Nauka je u to vreme bila nešto što je većina ljudi želela da izbegne, po svaku cenu - priseća se Tajson, koji je tada imao 22 godine i već znao da će biti naučnik. - O nauci se razgovaralo na koktelima i to kad bi se ljudi prisećali koliko su u školi loše prolazili na tim predmetima. A onda se pojavio serijal koji je iskombinovao hemiju, geologiju, astrofiziku i biografiju u epsku priču o našem mestu u svemiru. Sećam se da sam tada rekao sebi: „Ovako se radi naučni program“. Ne treba da „parkirate“ kameru ispred naučnika u njegovoj laboratoriji i naterate ga da vam priča o svom radu. Ne, morate gledaocima da objasnite zašto treba da ih zanima nauka i koliko je ona važna za naš život, svet i razumevanje našeg mesta u njemu.

Da je danas sve više uverenih u značaj nauke i sve manje skeptika koji i dalje veruju u stereotip da je ona dosadna, Tajson se uverio na jednom modernom naučnom dostignuću - „Tviteru“.

- Svakog dana me zaprepasti podatak da na „Tviteru“ imam 1,6 miliona pratilaca. Kako je to uopšte moguće? Da li im je neko rekao da sam naučnik? Ali, to je dokaz da postoji mnogo ljudi gladnih nauke. I kad god objavim nešto na „Tviteru“, odmah dobijem odgovor.

A, uspeh serijala doprineo je i Tajsonovoj popularnosti koja ga, priznaje, pomalo plaši.

- Totalni stranci me zaustave bar 50 puta na dan, nekad i 100. Postoji određena doza gubitka privatnosti. Osim toga, na moju žalost, iz kuće sada moram da izlazim sređeniji nego ranije. Ne znam kako će serijal biti prihvaćen u zemljama van Amerike, ali ako dobijem pozive da posetim mesta na kojima ranije nisam bio, neću se buniti.

MADA se i pre ovog serijala redovno pojavljivao na televiziji, Tajsonu je bilo potrebno vreme da se potpuno opusti pred kamerama.

- Na kraju smo ponovo snimili početak jer sam bio mnogo opušteniji. Da ne pričam kako su me razmazili. Uzeo bih svoj ledeni čaj i ne bih morao da se trudim ni da pronađem mesto gde da spustim čašu, jer je uvek to neko radio umesto mene. Zato nisam baš najbolje prošao kad sam se vratio kući.

Inače, Nil de Gres je ne tako davno proglašen za najseksepilnijeg fizičara planete i uvršten u „50 najblistavijih mozgova nauke“.

MAGIČNI ISLAND

SERIJAL je sniman širom sveta, uključujući Kanadu, Nemačku, Francusku, Englesku i (Tajsonu omiljeni) Island.

- Hodajte samo 10 minuta i naletećete na neko zemljište sa mehurićima koje okružuje crna neravna stena i pomislićete: „Ovaj deo planete nikada nisam video“. Island bi zaista trebalo da se zove Zemlja vulkana - primećuje voditelj.