Ivan Golušin: Padeži se ne uče pet sati!

U TELEVIZIJU se zaljubio na prvi pogled - studio, svetla i kamere toliko su ga fascinirali da je poželeo da on sedi u toj scenografiji. Vrlo brzo, želja mu se ostvarila. Mada je u poslu doživeo i manje prijatne stvari, ljubav prema televiziji ne prestaje ni danas.

O tome, ali i o nepismenim voditeljima, piscima sklonim zavisti, ukusu publike razgovaramo sa Ivanom Golušinom. Kao urednik i voditelj informativnog programa Pinka, najpre nam otkriva koje vesti bi, da se on pita, voleo da pročita.

- Voleo bih da u našim informativnim emisijama imamo više mesta za takozvane dobre vesti koje govore o podvigu nekog pojedinca, uspehu naših učenika, mladih naučnika. Od mnoštva političkih vesti, od kojih nam zavisi život, ovakve vesti ne stignu da budu emitovane.

* Šta vam je najteže, a šta najlepše u sadašnjem poslu?

- Malo toga pada teško u poslu koji volite. Možda je najteže kada radite vikendom, dok su svi prijatelji negde, a vi ste u studiju. U Srbiji u informativnom programu, nažalost, ništa nije lepo. Vesti su takve da u malo kojoj ima naznaka dobrog. Na ovo pitanje ću vam odgovoriti kada budemo imali vesti kao Švajcarska. Ali hoću da verujem da će biti bolje, jer već dugo živimo okruženi lošom situacijom i lošim vestima. Ako govorimo o dobroj strani informativne redakcije Pinka, to su svakako ljudi i entuzijazam sa kojim rade i sa kojim stvaraju uvek nove i zanimljive priloge i reportaže.

* Da li i na televiziji važi ono da što je manje novca, ima više entuzijazma?

- Novca u novinarstvu nikada nije bilo dovoljno. A entuzijazam je kod mene prisutan uvek, od prvog dana, do danas. Razlika je u tome što je današnji entuzijazam mnogo racionalniji i zreliji nego onaj početnički.

* Promenili ste mnogo televizija (3K, BK, Ju Info, Politika, Košava, Avala, Pink). Šta ste, zahvaljujući tom iskustvu, naučili, a šta biste voleli da niste?

- Nisam ih menjao svojom voljom, uglavnom se svaka od njih gasila zbog raznih okolnosti, pa sam bio primoran da odlazim na drugu televiziju. Naučio sam da postoji nekolicina pravih profesionalaca, koji ovaj posao vole i izgaraju za njega. Naučio sam da nisu svi prijatelji i da je ljubomora opasna stvar. Voleo bih da nisam naučio šta je ljubomora u poslu, to jest da je nema, jer ona nikom ne donosi dobro - ni onom koji je ljubomoran, ni onom kome se mrse konci.

* Koliko vam, kao magistru srpskog jezika, smeta kako voditelji na našim televizijama govore?

- Mnogo mi smeta elementarna nepismenost. Pod tim podrazumevam najosnovnija pravila, od roda, broja i padeža, do glasovnih promena. Ni od kog ko nije studirao književnost ili srpski jezik ne očekujem da zna stilske figure ili likove iz klasika književnosti, ali kod novinara, kome je jezik i oružje i oruđe, podrazumevam da jezik zna perfektno. Tako bi bar trebalo da bude. Ili grešim? Ali, kako čujem, danas deca u školi sedam padeža nauče za pet časova, pa nije ni čudno što ih ne znaju.

* Šta, po vama, čini dobrog voditelja?

- Imamo dosta dobrih voditelja i novinara. To su uglavnom oni koji su sami gradili svoj put i sami sticali znanje, borili se da dođu do informacija i sagovornika. Dobar voditelj mora da je u temi o kojoj priča, mora da zna uvek više od onoga što u emisiji postavi kao pitanje. Ne sme da dozvoli da sagovornik vodi razgovor i upravlja intervjuom. I mora više da voli sagovornika nego sebe, na ekranu. Poslednjih godina mi se čini da je voditelj važniji od svog gosta.

- Na svu sreću, još uvek volimo da čitamo. To najbolje pokazuje otvaranje novih knjižara, kao i odlična posećenost sajmova knjiga. Ukusi publike su različiti, ali beletristika je nešto što je uvek najčitanije, kao i knjige ovenčane nagradama.

* Šta vam je donela saradnja sa piscima?

- Saradnja s piscima me je obogatila, upoznao sam nekoliko njih koje, da ne radim i u "Vulkanu", ne bih imao prilike da sretnem. Pisci su jedan veoma zanimljiv, pametan, ali i pomalo zavidan svet. Uvek zavide onom ko je prodao više knjiga od njih, umesto da i oni svu energiju usmere na to da napišu toliko čitanu knjigu.

* Razmišljate li da se pridružite trendu poznatih koji pišu knjige?

- U narednih nekoliko godina sigurno neću pisati. Mislim da još uvek nemam dovoljno znanja ni rutine da napišem knjigu koja će biti među najčitanijim. Osrednje me ne zanimaju, kao i ništa osrednje u životu.