Aleksandar Diklić: Beograd ne trpi udvaranje

NAŠA prestonica je, kaže Aleksandar Diklić, poput dame koja ne trpi udvaranje. Budi snažne emocije, ali ne pristaje na koketiranje radi koketiranja. Za pripovedanje o Beogradu, dodaje, bila mu je potrebna hrabrost. A onda još četiri, istraživački burne godine. Repriza serijala “Beograd - večiti grad” (radnim danima, na RTS 1) autoru je stigla kao potvrda da je ovoj “dami” prišao na pravi način. Pao je na njen šarm, ali prepričavajući naglas njene intimne tajne, nije joj urušio dostojanstvo. Štaviše, naglasio ga je. Zbog nje je svojevoljno utonuo u prohujale vekove, prošetao svim onim drevnim sokacima, pa i ćorsokacima, koji su ostavili trag na duši i telu današnjeg Beograda. Grad zbog kojeg se ratovalo, koji je osvajan, branjen, pokoravan, za kojim se uzdisalo, dobio je filmsku enciklopediju tek sa ovim dokumentarcem.

Oživljavajući istoriju prestonice, Aleksandar je krenuo od Vinče, koju je nazvao ulazom u mistični svet beogradske (is)povesti. A najintrigantnija mu je, kaže, bila sama potraga za odgovorom na pitanje: zašto je Beograd vekovima bio najpoželjnija tačka na svim vojnim kartama Evrope?

- Nema veka u kojem je ovde bilo dosadno. Kelti su kod nas kovali novac, ali ne svoj, nego grčke drahme. Danas bi to zvali - falsifikovanjem. Rimljani su rado okončavali ratničke dane i pobrinuli se da Beogradu dodele status “municipijuma”. Osmanlije su “Belgraduk” voleli više nego Germani, koji su pod raznim zastavama grad osvajali šest puta u prethodna tri veka. A barokni Beograd Nikole Doksata de Moreta, početkom 18. veka, deluje najatraktivnije - kaže autor serijala, koji bi trebalo da preporuči Beograd za status evropske prestonice kulture 2020. godine.

* Zbog čega je sve Beograd večiti grad?

- Život se u jednom od najstarijih gradova sveta i najčešće razaranom mestu u Evropi, obnavljao bez obzira na strahote koje mu je ostavljala ratnička prošlost. Grad sudbine feniksa je oduvek obilovao ljudima iskričavog duha. Beograd je zapravo menjao svoje vladare, a ne obrnuto. Osvajači su pred drevnim gradom osećali strahopoštovanje, a onda bi se odomaćili i prihvatali zatečeno nasleđe. Kao što se Sava uliva u Dunav, i u Beograd se ulivaju nebrojene kulture, koje su ponekad rušilačkog manira.

* Kako ste uspeli da velike istorijske istine i one manje poznate, izromansirate da postanu privlačne, gledljive?