Odjeknula je u u sredu uveče vest da je poznata pevačica Severina Kojić privedena na Novom Beogradu, gde je vozila automobil za vreme policijskog časa. Pre nje, iz istih razloga “atrakcija” su bile vesti o hapšenju pevača Đanija, fudbalera Prijovića, ali i prijava protiv fudbalera Luke Jovića zbog napuštanja karantina.

I dok jedan broj javnih ličnosti svojim primerom pokušava da utiče na ljude da se ponašaju odgovorno u vreme epidemije koronavirusa i da ih u tome obodre na različite načine, drugi svesni toga, ili ne, bahaćenjem u vreme policijskog časa, takođe, daju primer, po sistemu – može mi se.

Naši najpoznatiji umetnici, ali i ljudi sa estrade i iz sveta sporta, iz zemlje i sveta, obraćaju se javnosti različitim načinima podrške, spotovima, porukama da istraju u borbi sa virusom, ali i konkretnom pomoći.

Da li sve te poruke javnih ličnosti u vreme vanrednog stanja podjednako dolaze do ljudi, da li građani više slušaju one savesne i odgovorne. Koja je „ciljna publika“ onih koji krše pravila i, svesno ili ne, prave sebi negativnu reklamu?

Severina i Đani u manjini

Psiholog Žarko Trebješanin smatra da ne bi trebalo pridavati značaj slučajevima kada su se poznati ogrešili o pravila vanredne situacije u borbi protiv virusa korona.

„To su prosto pojedinačni slučajevi i verujem da toga zbilja ima jako malo. Mislim da te dve grupe, savesnih i nesavesnih, nisu podjednako važne. Ipak, smatram da se 90 odsto, ako ne i 99 odsto ljudi stvarno pridržava pravila. Jer, kada vidimo da je kažnjeno 150 ljudi, šta je to prema šest miliona. To je daleko manje od jednog procenta. Mislim prosto da je, što je i očekivano, većina ljudi razumna“, kaže ovaj psiholog za Sputnjik.

Činjenica je da je hapšenje Severine bilo prava atrakcija na internetu. Dugogodišnja profesorka novinarstva na Fakukltetu političkih nauka u Beogradu, dr Neda Todorović smatra da svaka publika, zavisno od godina, ima „svoje“ medije, a da takve sadržaje na internetu najviše konzumiraju mladi.
Veći uticaj onlajn kulture

„Oni druge medije, prema mom iskustvu, ne prate previše, ne gledaju televiziju, ne čitaju novine. To što se pojavljuje na internetu ima značajan broj svojih pratilaca, pogotovo onih koje interesuje određena vrsta umetnosti, muzike“, kaže ona za Sputnjik.

Ali, pored negativnih primera, Todorovićeva daje prednost umetnicima i javnim ličnostima koje su svoja dela prebacili na internet i učinili dostupnim svima. Ona podseća da su izložbe, muzejske postavke, operske i pozorišne predstave, filmovi iz fundusa Kinoteke, zahvaljujući internetu postali dostupni mnogo širem krugu ljudi nego inače.

Taj trend joj se, kaže, dopada, jer će i mlade generacije koje to nisu upražnjavale imati priliku da to vide i prošire svoje vidokruge.

„Meni se čini da je svaki pokušaj umetnika, javnih ličnosti, da na neki način i dalje rade svoj posao i da zadrže svoju publiku, ali i prošire krug onih koji ih prate, značajan u ovom momentu. Čini mi se da je vrhunska kultura došla do izražaja više nego ikada, a da se na neki način estrada i ono što je zabava povukla“, ocenila je Todorovićeva za Sputnjik.

Ona dodaje da ne prati previše to što rade ljudi na estradi, ali da je primetno da i među njima ima mnogo više onih koji pozivaju ljude da smisleno provedu ovo vreme, što pozdravlja.

(Sputnjik)