ROKENROL nije mrtav! Preselio se u kuhinju i u TV emisiju o kulinarstvu Daryl&Marija's Dinner Club - DM/DC, autora Marije i Derila Fidelaka, srpsko-kanadskog para, koja se emituje na Kičn TV i RTV Vojvodine, već treću sezonu sa preko 60 emisija. Upoznali su se odmah po Derilovom dolasku u Beograd gde je počeo da radi za HMK, firmu koja je prva počela da uvozi i distribuira izdanja nezavisnih diskografskih kuća "posle onih ludih devedesetih", pričaju nam skoro uglas. Marija kaže da joj se Kanađanin učinio arogantan, a on kaže da je "ona izgledala veoma seksi: imala je kožni mantil, dokolenice i škotsku suknju". Usledio je spontani odlazak u bioskop, onda je ona njemu sledećeg dana donela pitu od jabuka spremljenu na severnoamerički način, sa glazurom od pomorandže. Inače, ove godine slave 20 godina braka, imaju dva sina (Vuka Tajlera i Ognjena Devina), pravi su globtroteri, rade jednu od najgledanijih emisija na Kičn TV u kojoj su im gosti najpoznatiji rokenrol muzičari sa prostora bivše Jugoslavije, sa kojima vešto "ukrštaju varjače", i spremaju nezaboravna jela. Deril je ubrzo postao omiljeni "Drakče" u svojoj novoj domovini, a njihove žurke, "s povodom i bez povoda", postale su deo prestižnih okupljanja umetničkog, diplomatskog i poslovnog sveta mlađe generacije. Posebno uživanje za goste bili su veoma kreativni specijaliteti. Marija je skoro tri decenije u medijima kao muzički urednik i novinar, i televizijski montažer, a popularni Drakče je posle angažmana kao pi-ar menadžer na nekadašnjoj TV B 92, dobio ponudu od MTV Adrija, gde je radio kao komercijalni, a zatim i generalni direktor za ceo region 10 godina. Danas, osim emisije na Kičn TV, suvlasnik je i beogradske muzičke kuće Lampshade Media.

Kako je sve počelo? Imali ste firmu za ketering u Varšavi sedam godina, šta ste i za koga radili?

- To sa firmom je bilo sudbinski, kao i sve što se desilo u našem životu. Dok smo živeli u Varšavi krajem devedesetih, gde nije bilo mnogo restorana, sredom u jednom irskom pabu imali smo soup kitchen večeri, gde smo spremali jela raznih kuhinja. Onda nas je prijateljica iz kanadske ambasade angažovala za ketering povodom njene rođendanske proslave. Pa zatim drugi prijatelji, pa biznismeni iz velike firme za knjigovodstvo, pa direktorka američke škole, i tako sedam godina i 30.000 usluženih, zadovoljnih gostiju. Kasnije smo imali veoma uspešnu porodičnu "mom and pop" (mama i tata) firmu. Morali smo da se iselimo zbog poljske birokratije.

Derile, zašto ste od celog sveta odabrali da živite u Srbiji?

- Zato što smo blizu porodice. Bliskost srpske familije, zapravo Marijine porodice, podsetila me na bliskost moje ukrajinsko-poljske familije (sa tatine strane), u kojoj sam odrastao. Po meni, to je idealno okruženje za odrastanje naših dečaka. Da smo u Kanadi, živeli bismo u Torontu, a moji bi i dalje bili udaljeni tri sata avionom. E da, i dobio sam ponudu za MTV Adrija u Beogradu.

Koje vam je omiljeno srpsko jelo?

Deril: - Sarma. Podseća me na omiljeno jelo mog detinjstva, koje je moja baka Ukrajinka spremala - holapći.

Marija: - Da pojasnim ime, ukratko, ime holapći je zapadno-kanadski derivat ukrajinskog imena, za isto jelo - golubc (golupčići u prevodu, jelo koje se nekada zaista spremalo sa seckanim golubijim mesom, služilo se na poljskom i ruskom dvoru).


Marija, koji je tvoj omiljeni kanadski specijalitet?

- Nisam sigurna šta je kanadski specijalitet osim putina (poutine - pomfrit sa gustim sosom od moče i nekom vrstom švapskog sira odozgo). Volim sve vrste njihovih kolača, mada obožavam i naše, ali njihovi se brzo spremaju.

Deril: - Kanadske palačinke sa slaninom?

Marija: - A da, to nam je bila tradicija vikendom, kanadske palačinke.

Deril: - Marija ih savršeno pravi i za njih ima super recept. Hrskava slanina ide odozgo, a sve je preliveno javorovim sirupom.

Marija: - Nikad nisam mogla da razumem tu kombinaciju. Volim kombinaciju slano/slatko, ali ne ekstremno slano, kao slanina, i ekstremno slatko, kao javorov sirup. Na mom tanjiru slanina je sa strane.

Kako ste došli na ideju da pokrenete sopstvenu emisiju o kulinarstvu?

Marija: Nismo mi, već naša režiserka Narcisa Darijević Marković. To je bila njena ideja. Na jednoj našoj žurki Narcisa i direktor Kičn TV Siniša Đokić su se sreli i počeli da pričaju o toj ideji. Godinu dana kasnije Siniša Đokić nas je pozvao na probno snimanje, audiciju. I prošli smo. Moram da napomenem da je to naš jedini domaći kulinarski TV kanal. I naravno, Narcisa Darijević Marković je bila režiserka, sjajno nas je dovela u red. Špicu i džinglove nije radio Kičn TV, za to smo angažovali drugare - Jelenu i Dragoljuba Markovića, kao i šabačkog umetnika Dragana Đurđevića. A muzika je, naravno, Pigs From Space od benda "Ništa ali Logopedi" (opet Šapčani).

Zašto je odabir muzike "pao" na Pigs fom Space?

Deril: Neki članovi benda "Ništa ali logopedi" bili su mi cimeri dok sam živeo u Beogradu. Oni su još jedan od razloga zašto volim Srbiju i Šabac. Njihov smisao za humor me veoma podseća na suv i sarkastičan humor zapadne Kanade i prerije, odakle potičem.

Zašto ste se opredelili da vaši gosti kulinari budu ljudi iz rokenrol muzike iz celog regiona Balkana?

Marija: U prvoj sezoni bili su to strani državljani koji žive u Beogradu. Među njima je bilo nekoliko muzičara i Siniša Đokić je primetio da muzičari, naviknuti na binu i nastupe, nemaju tremu i prirodnije se ponašaju pred kamerama. Imali smo i novinare, fotografa, ali i oni su svi uspešne, javne ličnosti. Ipak sam ja bila muzički novinar i radila na TV Politika sedam godina u muzičkoj redakciji, a Deril 10 godina direktor MTV, kao i suvlasnik muzičke izdavačke kuće Lampshade Media.

Ko od gostiju je na vas ostavio poseban utisak?


Marija: - Svi su ostavili poseban utisak na nas, bukvalno svi. Mi zaista često imamo večere gde prijatelji kuvaju sa nama. A gosti su uglavnom svi naši prijatelji.

O čemu razgovarate u emisiji, da li samo o kulinarstvu?

Marija: - Ne, o svemu zapravo. Mi zaista imamo dinner clubs, gde pozivamo društvo na večeru i često čak zajedno kuvamo. Tako da je emisija proširenje onoga što se dešava u našem domu. Moram da naglasim da je naša emisija jedna od retkih koju podržavaju domaću, nezavisnu muzičku scenu.

Inspektor Blaža

Vi ste pravi svetski putnici. Da li je to vaša životna filozofija?

Marija: - Pa jeste, kako drugačije?! Nemamo svoj stan, podstanari smo, nemamo skupa kola, nemamo ništa osim dva divna sina i jedno drugo - tako smo odlučili. Pomalo smo nomadi. Lično bih volela i da smo više.

Deril: - Ja sam, u stvari, često morao da putujem zbog posla, a trudio sam se da vodim porodicu kad god bi se za to ukazala prilika. Ali mi, u stvari, imamo mnogo prijatelja po celom svetu. A naša putovanja su ponekad i posete prijateljima.

Koja vam je neostvarena želja, profesionalno i privatno?

Marija: - Mislim da nemamo neostvarenu želju, bar ja je nemam. Nedavno smo postali partneri u firmi Lampshade Media, muzičkoj distributerskoj kompaniji, sa marketing i brending sa ekspertom Zdenkom Milanović i muzičarem i producentom Vladom Negovanovićem, i mislim da sam sa tim zatvorila krug svega što sam želela da radim u životu.

Deril: - Neobično, ali istinito, želeo sam da budem domaćin tok-šoua, što sam na kraju i postao u Daryl&Marija's Dinner Club - DM/DC. U ovim čudnim vremenima, želim da budem blizu porodice i prijatelja, i da održim što je moguće jaču vezu sa prijateljima i porodicom raštrkanim po celom svetu, makar i elektronski.

Marija, šta najviše volite kod Derila?

- Osim onih škotskih gena?! Haha, šalim se. Smekšao me je humorom, nežnošću, strpljenjem i svojim umećem u kuhinji. Dugo mi je trebalo da počnem da mu verujem. Iznenadilo me je koliko je bio opušten, bez frustracija, kompleksa, predrasuda - to dolazi od vaspitanja, koje nije samlelo njegov duh. I iz stabilnog okruženja, to je sigurno. Kanađani mogu da dozvole sebi luksuz da planiraju odmor, planiraju godinu dana unapred i da se ti planovi ostvare. Neverovatno je kreativan. U svakom pogledu. Mi se retko svađamo u kuhinji, gotovo nikad. Tu svako radi svoje - ja sam zadužena za povrće, hlebove, slatkiše, on za meso, gulaše i sva jela "za lonac". Ali u našem braku mi smo ravnopravni partneri. Ne svađamo se, a ako se i svađamo, uglavnom se ja "svađam u sebi".

Deril: - Što joj se vidi na licu, pa joj se ja tada izgubim iz vida.

Marija: - Mi smo u mnogo čemu stvoreni jedno za drugo. Samo što sam ja "mikro", a on "makro", i mislim da on ima više smisla za humor.

Deril: - Princezo, nije tačno. Ti imaš više smisla za humor. Ona je moja šumadijska princeza.

Jovan Matić "Del Arno bend"

ČORBA OD SOČIVA ZA IGIJA POPA, GRUPE "BISTI BOJS", "KALT", MANU ČAOA...

KOLIKO godina ste radili za "Egzit", za koje sve muzičke zvezde, šta vam je ostalo u posebnom sećanju od specijaliteta koje ste pravili za svetske zvezde?

Marija: Pre "Egzita" radili smo u bekstejdžu jednog velikog poljskog festivala. Za "Egzit" smo počeli da radimo još dok smo bili u Poljskoj. Takođe, tada smo bili investitori u dva varšavska restorana, koji su sami pravili svoje tortilje i sosove. E, pa mi smo sa tim tortiljama i sosovima došli na "Egzit", kao menadžeri bekstejdža, i uslužili tada, između ostalih, i Igija Popa. Za njega je Deril pripremio stejk, i ako je u rajderu pisalo je da je Igi vegeterijanac. Igi se rukovao s njim zahvalio mu.

Deril: Marija je bila u petom mesecu trudnoće sa našim prvim sinom, koji sada ima 15 godina. Bilo je to sjajno, ali iscrpljujuće iskustvo. Organizacija jednog takvog festivala je ogroman i težak posao i iskreno poštujemo organizatore, zaista. Imali smo čast da uslužimo, osim Igija Popa, narednih četiri godine i bend "Franc Ferdinand", Bilija Ajdola, grupe "Antraks", "Kalt", "Gosip", Roberta Planta, Manu Čaoa i mnoge, a svi članovi "Bisti bojsa" probali su našu čorbu na indijski način sa sočivom, iako su doveli svog kuvara. To je jedino jelo koje smo svih pet godina stalno pravili pošto nema osobe koja je ne voli. Spremali smo je u veganskoj varijanti, izdašna je i okrepljujuća za premorene muzičare kada idu na turneje.