Šarenici smo udahnuli novi život

NOVINAR ima zadatak da opravda svoj put, i to nema veze s tim u kojoj je redakciji i kom žanru programa pripada. Kroz "Šarenicu" prolaze i horovi, i vojnici, i seljaci, deca, ministri, glumci, muzičari, a mi smo skretničari na toj šarenoj pruzi. Naš zadatak je da ih usmerimo, iz njih izvučemo ono najbolje, priuštimo gledaocima da ih upoznaju onako kako dosad nisu, i da kroz dva sata putešestvija po Srbiji shvate da je život lep, kao i naše priče.

Ovako, za "TV novosti", započinje razgovor voditeljka Ana Babić, koja je karijeru gradila najpre radom na sajtu RTS-a, a zatim u "Oko magazinu" i "Jutarnjem programu". Prepoznatljivost u svetu televizije sticala je korak po korak, i postala sinonim za profesionalizam. A da je zaista tako, publika ima priliku da se uveri svakog vikenda od 9.05 na RTS 1.

- Od trenutka kad sam saznala da sam nova voditeljka "Šarenice" pa do snimanja prve emisije, bilo je vremena tek toliko da se udahne i sjedini iskustvo iz ranijih redakcija. Nismo ostali bez daha kao tim koji stoji iza projekta, ali kako vreme prolazi mnogi kažu da im se dopada kako mi to radimo. To je najveći kompliment - tvrdi Babićeva. - Ova emisija je stara planeta televizijskog sistema, ali posle tri meseca shvatam da je konačno dobila novi život. Otkrili smo nešto drugačije, poredak u kom puls tog novog bića meri publika zajedno sa nama, kao i svi oni što dođu kod nas u goste i kažu: "Pa mi smo ovde i ranije bili, ali sad je baš dobro." Kad imate takve povratne reakcije, onda je prilagođavanje usputno, bez muke i napora.

Pročitajte još - "Šarenica" gledanija od Žike

* Prelazak Žike Nikolića na Pink i imenovanje novih voditelja emisije koju je on nekad vodio na RTS svrstavani su među najznačajnije TV događaje. Koliko je takva atmosfera uticala na to da imate veću odgovornost prilikom prvog ulaska u studio i bojazan da vam gledaoci ostanu verni?

- Sećam se naslova u štampi i na internetu tih dana. Pravo nevreme, ko će gde, sa kim, ko će koga da pobedi i ko je bolji. Svako čudo za tri dana, pa tako i to prođe. Sad tek možemo da sagledamo gde je ko. Ali neću time da se bavim, kao ni moja redakcija. Gledaocima ništa ne znače rejtinzi. Oni cene iskrenost i manir s kojim ovakve emisije nastaju i traju. Pristojnost, informisanost, odmerenost i duhovitost su naši aduti, i to ne može da se nauči. Kad tome dodate i odličnu atmosferu među kolegama, onda nema mesta za strah. Publika to oseti.

* Smatrate li da je "Šarenica" dokazala da je više od nečijeg imena?

- Tako je glasio naslov prve vesti koju je Javni servis pustio u etar, kad je odlučeno da smo Šareni i ja njeni novi domaćini. Naravno da je više od imena, da tako ne mislim ne bih to napisala u premijernoj najavi emisije.

* Sa kolegom Slobodanom Šarencem nekoliko puta ste sarađivali na sportskim događajima, a sad svaki vikend provodite zajedno uz zvuke tradicije. Koliko se vaše mišljenje o njemu promenilo kad ste ga bolje upoznali?

- Ako je "Šarenica" više od imena, onda smo mi više od kolega i saradnika. Ne samo Slobodan i ja, nego cela ekipa. Mi smo kao prosečna srpska porodica. Ima svađe, ima zakerala i onih što gledaju svoja posla, ali jedni drugima smo najveća podrška i mnogo se volimo.

* Šta je najlepša stvar koju vam je priredio tokom rada u studiju?

- Slobodanove najave na početku svake emisije su mi posebno drage, tu se međusobno ishvalimo, presrećni što počinje još jedna "Šarenica". Sada, posle tri meseca timskog rada, samo se pogledamo i znamo šta onaj drugi misli. Ima tu svega, i smeha, i zabave, i sitnih čarki koje daju fini ton celoj priči.

* Iako ostavljate utisak staložene osobe, da li ste od onih što umeju da podviknu? Kakve situacije vas izbacuju iz takta?

- "Šaku o sto" sam odavno ostavila drugima. Nije to moj stil, ni u poslu ni kod kuće. Naučila sam da kontrolišem burne reakcije, jer me nikad nisu dovele do rešenja brže od taktičnijih poteza. Nije lako, ali deluje. Kad pobediš svoju sujetu, shvatiš da je "šaka o sto" baš nekako demode.

* Da li vas pokreću komplimenti ili kritike?

- I jedno i drugo, u normalnoj meri. Uplašim se ako me neko mnogo hvali, nešto mi tu bude sumnjivo.

Postoji li situacija sa snimanja za koju možete da kažete da u finalnom proizvodu nije "ispala" onako kako ste priželjkivali?

- Ovakvi formati zahtevaju ozbiljnu pripremu, i naravno da se dešavalo da ništa ne ide po planu, od tehnike do gosta koji se nije pojavio. Nisam od onih koji pažljivo analiziraju svaki svoj pokret, rečenicu, pitanje. Radije biram da sve bude stvar lične mere, osećaja da sam nešto dobro uradila. I volim da kao paket ocenim emisiju, ne toliko sebe koliko sve u zbiru.

* S obzirom na to da ste se dokazali i u novinarstvu i u voditeljskom poslu, šta su po vašem mišljenju odlike kvalitetnog novinara, a šta dobrog voditelja? Smeta li vam što se sve češće mešaju ta dva pojma?

- Kvalitetan novinar se poznaje izdaleka. Nikad mi nije smetalo kako će me zvati. Bila sam novinarka na sajtu, pa reporter u Dnevniku, zatim u "Oku", voditeljka jutarnjeg programa, sada "Šarenice". Ne znači etiketa mnogo ako je ne opravdate. Dobar voditelj mora da zna kako se pravi priča, šta je vest, lid, naslov... Džabe sve ako taj neko ne može da istrči iz ušuškanog studija i uradi brzinski intervju sa nekim ko je ovde sada i nikad više, ili da izvesti o nekom neplaniranom događaju. Tu se kale novinari, padaju mnogi voditelji i prave se razlike. One vas kasnije odrede u poslu. Neki su sami sebe osakatili, neki nisu imali pravu šansu, a ja mislim da mogu muški da plivam i tamo i ovamo.

PAMTIM KAO SLON

DOBRO snalaženje pred kamerama i obavljanje novinarskih zadataka nisu jedini kvaliteti koje poseduje naša sagovornica.

- Dugo sam igrala folklor, a to je više od talenta, kao način života. Pamtim kao slon, i danas znam napamet sve pesmice iz lektira, brojeve iz doba fiksne telefonije i rođendane dragih ljudi iz bliže i šire okoline - otkriva Babićeva.