Aleksandar Filipović: Cela zemlja liči na loš rijaliti program

NA svom Fejsbuk profilu je napisao: “Ukoliko propadne RTV Vojvodine, ići ću i kod Dačića i kod Vučića da me negde zaposle.”
- Izgleda da su procenili da je bolje da ostanem u Novom Sadu, umesto da ih jurim po Nemanjinoj - kaže kroz osmeh Aleksandar Saša Filipović, koji se sa svojim “Tabloidom” zamalo preselio na TV Pink.
Vest da će RTV Vojvodine da se ugasi odjeknula je po principu: Spasavaj se ko može. Iako nije želeo da veruje da je došao trenutak da potraži “šlauf za spasavanje”, Filipović je dobio “ružičastu” ponudu. Vagao je, vagao i - izvagao. “Tabliod” će otvaranje nove sezone (i to ove nedelje, u 14.00) proslaviti u vojvođanskoj prestonici.
Na pitanje šta je sve presudilo u korist RTV Vojvodine, autor i voditelj kaže:
- Zaista su odlučile finese i moja intuicija. Osetio sam da svim srcem pripadam kući u kojoj sam započeo karijeru i u kojoj imam apsolutnu slobodu rada. A onda se dogodio razgovor sa generalnim direktorom Srđanom Mihajlovićem, kada sam shvatio da se ovde odluke ne donose ni po klanovskim pripadnostima, ni po babu, ni po stričevima, već po rezultatima rada. A ja ih, boga mi, bez lažne skromnosti, imam.
Ovoj listi Saša prilaže i lokalpatriotizam, pa i to što je RTV Vojvodine pokazala da joj je stalo do njega kao autora.

* Ko je najviše odahnuo zbog ovakve odluke?
- Moja porodica i moji najverniji i najiskreniji gledaoci. Većina njih je sigurna da je “Tabloid” na pravom mestu.

* Šta je moglo da presudi u korist Pinka?
- Najgledanija televizija na Balkanu i u regionu - to je zaista bio veliki izazov i veliki kompliment. Ali tu je i surovost koju donosi rad na privatnoj televiziji, gde se sve meri rejtingom. U ovim godinama, znam da rejting ne mora da bude najsrećnija stvar u karijeri. Ima nešto što se radi i zbog imidža. Nisam čovek koji će da gradi karijeru na negativnoj energiji.

* Kako vam se čini situacija u matičnoj kući, sada kada su prošli godišnji odmori i kada je sudbina RTV Vojvodine izvesnija?
- Opstanak pokrajinskog javnog servisa je civilizacijsko pitanje - da li sve u Srbiji mora da bude komercijalno ili postoji i nešto što je javno i medijsko dobro. Da nema nade za njega, ne bih ostao. Od mene je već bilo dosta da gubim posao zato što je NATO bombardovao zgradu ili zbog toga što je ugašena BK, a potom nikad više nismo dobili televiziju tog kvaliteta.

* Sa kakvim željama i očekivanjima u ulazite u novu sezonu Tabloida?
- Ostati kulturan, a ne biti dosadan i stereotipan. Biti provokativan, a ne biti vulgaran. I dok cela zemlja liči na jedan loš rijaliti program, ponuditi zabavu koja neće biti podilaženje najnižim strastima i primitivizmu. Posledice tog mentalnog nasilja vidimo svakog dana na novosadskim ulicama. Mi jednostavno više ne ličimo na ono što smo bili. Vekovima smo daleko od nekadašnje Srpske Atine, a za to je kriva i agresivnost u medijima.

* Koji komentar gostiju vam baš prija po izlasku iz studija?
- Da tako pripremljenog novinara nisu skoro upoznali.

* Šta prija kada vam kažu ljudi na ulici?
- Da sam drugačiji od svih voditelja na drugim televizijama i da im mnogo prija moj, lalinski špiclovski humor.

* Šta prija kada vam kaže sin Vladimir nakon što odgleda “Tabloid”?
- “Tata, super ti je emisija, ali ja sam još mali i volim da gledam Štrumpfove! Da li ima šanse da ih uz Nedu Ukraden dovedeš u “Tabloid”?”

* I ovog leta ste mnogo putovali. Šta vam sve donosi ta “izmeštena realnost”?
- Putovao sam četiri puta na more koje leči. Pitate se kako kada znate da plate nije bilo od maja. Pa, kada radite emisiju koja je brend u regionu, nije sve u novcu, ima nešto i u simpatijama gledalaca i pozivima domaćina koji su želeli da ugoste “Tabloid”. Vesti su toliko ružne u tabloidima, da je potrebno periodično restartovanje odnosno odmaranje od negativne energije.

* I šta tada shvatite - zbog čega vam je dobro u sopstvenoj koži?
- Ja sam jedan realan novinar koji živi kao sav običan svet. Ne verujem u medijske šarene laže. Ne mislim da je sve u parama, avionima i kamionima, izmišljenim honorarima, trulim kompromisima. Sve što imam nalazi se u albumima za slike. Kuburim sa otplatom kreditnih kartica, ali zato lepih trenutaka imam za naredna četiri života.


BEZ ANTAGONIZMA PRESTONICA
* DA ste prešli na Pink, znači li to da biste prešli i u Beograd? Ili je to sada već nemoguća misija za jednog Novosađanina koji mnogo voli svoj rodni grad?
- Nemoguća je misija da se preselim u Beograd. Volim da živim u Novom Sadu, ali pravog medijskog buma nema bez Beograda. Zato sam ja doveo sve zvezde iz Beograda u Novi Sad. Ne može se ništa graditi na antagonizmu dve prestonice, nego moramo da se nađemo na pola puta. “Tabloid” je najbolji dokaz koliko zvezde i zvezdice vole da dolaze u Vojvodinu i u Novi Sad.