Vlada Divljan: Muzika mi je bila fenomen

Milan Adžić

30. 05. 2013. u 20:55

Muzičar o idolima, tranziciji, promenama, neurednosti i koncertu koji sprema za 7. jun u SKC

MUZIČAR Vladimir Vlada Divljan, bivši predvodnik grupe „Idoli“, i „Ljetno kino big bend“ najaviće među prvima dolazak leta u Beogradu koncertom, odnosno velikom plesnom zabavom, 7. juna u bašti Studentskog kulturnog centra. To će biti jedinstvena prilika da publika uživo čuje legendarne hitove „Idola“ i ljubavne pesme Divljanove samostalne karijere u novim, za ples pogodnijim izvedbama „Ljetnog kina“.

- Nismo preterivali sa rearanžiranjem, ali zvučimo svežije i drugačije - kaže Divljan za „Novosti“.

- U ovom sastavu smo svirali desetak koncerata. Ljudi odlično reaguju na našu kombinaciju i zvuk, jer ima mnogo optimizma koji prija u ova tmurna vremena. Ne trudimo se da na silu budemo veseli, već da sebi učinimo život zanimljivijim i srećnijim.

* Šta se promenilo od 1981, kada su „Idoli“ otvorili baštu SKC-a?

- Mnogo toga. Prvo zemlja, zatim i čitav svet. Što se tiče muzike, promene su ogromne. Od ploča i kaseta, koje su tada kretale u pohod na publiku, do kompakt-diskova i dijametralno drugačijeg predstavljanja muzike na internetu. To je donekle uništilo diskografiju, mada je ona pojela samu sebe. Kada sam se početkom devedesetih preselio u Australiju, počeo sam da posmatram iz drugog ugla velike svetske muzičke kuće koje su, zbog ličnog materijalnog zadovoljstva, preuzele na sebe karijere slavnih bendova. Njihovo je bilo da snime album, na koje će staviti ime, a kada prodaju milione nosača zvuka, njihova matična kuća ih uslovljava gde će i šta da rade i troši njihove pare, a da ih ništa ne pita. Ljudi imaju osobinu da postaju važniji od posla kojim se bave, pogotovo ako su uspešni. Tako je i diskografska industrija postala važnija od izvođača, što se dolaskom interneta, na sreću po mlade, promenilo. Danas talentovani muzičari mogu besplatno da se reklamiraju, pa ako su dobri - neko će ih primetiti.

*Za čim iz tog vremena žalite i postoji li nešto što ste rado zaboravili?

- Za publikom. Naša je ostarila, a nova je potpuno drugačija. Uočio sam to po svojim klincima. Moja sreća kada mi je otac doneo iz inostranstva gramofon ne može se meriti sa njihovim istovremenim kuckanjem SMS poruka, gledanjem TV, surfovanjem po netu i slušanjem muzike preko MP3. Deci danas muzika manje znači, a meni je bila fenomen. Uhvaćeni u tranziciji, nismo svesni promena. Taman se obrazuje neka urbana kultura, a onda dođe nova elita sa svojim ukusom. Stvari se menjaju, ne možemo da tražimo vrednosti iz osamdesetih, ali smeta mi što nema kontinuiteta. Nije to samo stvar sa rokenrolom, cela umetnost je takva. Nema stvari koje želim da zaboravim. Čak u onima za koje sam mislio da ih se neću sećati, sada nalazim humor.

* Da li srpsko društvo danas ima idole i po čemu se oni razlikuju od onih u koje ste vi verovali?

- Političari su uspeli da nam se nametnu i pretvore svoj posao u estradu. Ne kažem da bi trebalo samo muzičari da budu idoli, kao što su meni bili „Bitlsi“, ali političari moraju biti manje privučeni svetlostima pozornice. Oni treba da rešavaju naše probleme, a ne da budu „selebriti“.

* Ivica Dačić, Legija, Hemingvej, Gadafi, Karleuša i Đoković našli su se nedavno na vrhu liste današnjih idola. Vi birate...?

- Ta lista nam govori o novom kontradiktornom vremenu, refleksiji onog što se događa oko nas. Zanimljivo je da nema nijedno svešteno lice. Ako bih mladima morao da preporučim neko ime sa te liste, neka to bude Novak Đoković.

* Šta je to što oni koji vas poznaju ne znaju o vama, a što bi ih iznenadilo?

- Spoznaja koliko sam neuredan. Doživljavaju me kao perfekcionistu, ali kada dođu kod mene u studio ne znaju da li se bavim popravkom kompjutera i mobilnih telefona, jer koristim tri, a stare skupljam iz nepoznatog razloga, ili stvaram muziku. Dakle, prvo dobiju lopatu da prokrče sebi mesto. Nikada nisam ostavljao organske sastojke i prljav veš za sobom, kreativni haos ograničavam samo na studio. Ne širim se po stanu, jer bi me žena ubila.

Kada sam sa Giletom iz „Električnog orgazma“ snimao album za decu, svi su se čudili kako neuredan Gile i uredan Vlada mogu zajedno, a istina je drugačija.

SVUDA POĐI, U BEOGRAD DOĐI

*KOJI grad birate - Beograd, Sidnej ili Beč?

- Beograd je moj grad. U njemu sam rođen. Beč je moja stalna adresa, budući da mi deca tamo idu u školu. Sve ima svoje prednosti i nedostatke. Uvek ću znati odakle sam krenuo, a gde pripadam - to se relativizuje. U bivšoj Jugoslaviji veća je razdaljina bila između Maribora i Niša, nego između Beograda i Beča. Nadam se da će nam uskoro izbrisati granice.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije