GRADITELJE METROA ČEKAJU PODZEMNE TAJNE: Skrivena zaostavština često je znala da iznenadi one koji su kopanjem zadirali ispod Beograda (FOTO)

Zoran Nikolić

28. 02. 2021. u 16:33

ГРАДИТЕЉЕ МЕТРОА ЧЕКАЈУ ПОДЗЕМНЕ ТАЈНЕ: Скривена заоставштина често је знала да изненади оне који су копањем задирали испод Београда (ФОТО)

Foto D. Milovanović

ŠTA li sve očekuje buduće graditelje beogradskog metroa? Nije isključeno da će u tom poslu biti iznenađenja, jer srpski glavni grad ima beskrajno burnu istoriju, tokom koje su slojevi koje su ostavljale prethodne civilizacije ostali duboko pod zemljom.

Neki od njih "umeju" naglo da "progovore" i tako iznenade građevinare. Iako takvi, istorijski i arheološki slojevi najčešće nisu duboko ispod površine, kako će instalacije metroa sigurno da budu postavljene, ipak su u bliskoj prošlosti stare, zaboravljene građevine znale da privremeno zaustave graditelje, iznenađene neočekivanim otkrićem...

VRATIĆEMO se tako u vreme kada je otkriven džinovski bunar tokom gradnje podzemne železničke stanice "Vukov spomenik". Doduše, i ranije se govorilo, a štampa je o tome pisala, kako se u delu Ruzveltove ulice kuće neobično sležu, a fasade pucaju. Odgovor se pojavio kada su otkrili kolos od bunara, dubok 40, a širok od 2,5 do 3,5 metara. Ovaj podzemni objekat sličan je Rimskom bunaru na Beogradskoj tvrđavi. Kako se kasnije pokazalo, i godina izgradnje bi mogla da im bude slična, iz doba austrijske vladavine Beogradom od 1717. do 1739. godine.

Bunarski cilindar doseže do najnižeg perona podzemne železničke stanice, a stručnjaci su ga obeležili vratima od pleksiglasa. Zbog izuzetno jake kondenzacije i vlage, na svaka dva do tri metra postoje metalni sigurnosni prstenovi. Gornji, ulazni deo nekada je bio poklopljen i ostao je tajna posle odlaska Austrijanaca iz grada.

SVOJEVREMENO nam je dr Marko Popović pričao o tom bunaru, jasno tvrdeći da je građevina poticala iz 18. veka:

- Opeka kojom je ozidan je tipično austrijska, umnogome podseća na Rimski bunar na Kalemegdanu, a na dnu su arheolozi pronašli jedno đule i kazan koji su bili tipično austrijski.

PROJEKAT GUGLE I GALA IZ 1883.

DAVNE 1883. godine dvojica Beograđana, Gugla i Gal tražili su odobrenje da naprave preteču beogradskog metroa. Ma kako to neobično zvučalo, još u to doba Beogradskoj opštini bio je predložen veoma autentičan projekat.

- Trebalo je da iz Ulice kneza Mihaila do stovarišta savskog prokopaju tunel kojim bi namestili podzemnu železnicu za prenos espapa (tereta) i putnika i sproveli vodovod - kaže dr Vidoje Golubović, jedan od autora knjige "Beograd ispod Beograda". - Tako je u Beogradu na pomolu bio jedan od prvih svetskih metroa.

Nepoznati su razlozi zašto su ova dva čoveka, kojima su ostala zabeležena samo prezimena, odustali od ove ideje. Poznato je samo da im je Opština odobrila projekat, ali se ne zna zašto nije ostvaren.

Ruku na srce, u to vreme su London i Glazgov već imali svoje metroe, ali nije jasno zašto smo mi svoju priliku propustili.

Jedino što je arheolozima ostalo prilično nejasno zašto se bunar nalazio na tako dalekoj periferiji grada, budući da je varoš završavala kod potonje Stambol kapije, odnosno na prostoru ispred današnjeg Narodnog pozorišta.

Prvi put se na ostatke ovog bunara naišlo pri probijanju Vračarskog tunela, od 1977. do 1981. godine, ali je tokom izgradnje podzemne železničke stanice, od 1989. do 1996. godine, sve bilo detaljno ispitano.

PODZEMNI objekti brojni su i u Karađorđevoj ulici, gde postoji 15 laguma od Brankovog mosta do Kalemegdana, a Zemun je prepun ovakvih, podzemnih građevina.

Podsećamo, lagumi su veštačke pećine koje su kopane iz dva razloga. Prvi je bio trgovački, jer su bili najbolje mesto za čuvanje robe kojom su naši preci trgovali, a drugi je bio vojni, jer su to neretko bile barutane ili objekti koji su imali neku drugu vojnu namenu.

Ti objekti su iskopani pa ozidani u lesu, koji je, kako građevinari kažu - najgora podloga. To je davno nataloženi rečni nanos, koji je veoma nestabilan. Tako da će graditelje nekog budućeg metroa, očigledno, čekati burni izazovi.

VEROVATNO najatraktivniji podzemni prostor ispod Beograda su Tašmajdanske pećine, ali one, objektivno, ne bi mogle da budu prepreka graditeljima. Nalaze se u centralnom delu grada, ispod Tašmajdanskog parka. NJihov potencijal je ogroman u turističkom smislu, jer su još Rimljani odatle vadili kamen, svaka civilizacija nastanjena u Beogradu vadila je kamen ili šalitru sa tog podzemnog prostora, a nemačke okupacione vlasti su tu napravile pozdemno vojno sklonište.

TELA BRANITELJA ISPOD PODVOŽNJAKA

PODVOŽNJAK koji vodi ka Dorćolu i dunavskoj obali, na kraju Ulice Tadeuša Košćuška napravljen je 1934. godine. Tu građevinu izvela je francuska firma "Batinjol", ali građevina je ostala pod teškom senkom onoga na šta su graditelji naleteli. Naime, tada je otkopano i 40 skeleta naših branitelja iz Prvog svetskog rata koji su branili Beograd 1915. godine.

Ta grobnica je slučajno pronađena, jer su Austrougari nemarno zatrpavali naše žrtve u duboke kratere koje su prethodno napravili projektili njihovih haubica. Ostaje pitanje koliko ovakvih, nepoznatih grobnica postoji ispod grada.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)