DA LI ZNATE ŠTA PREDSTAVLjAJU OCILA NA SRPSKOM GRBU? Malo poznati podaci o našem simbolu koje svi moraju da nauče

Boris Subašić

nedelja, 09. 08. 2020. u 15:49

ДА ЛИ ЗНАТЕ ШТА ПРЕДСТАВЉАЈУ ОЦИЛА НА СРПСКОМ ГРБУ? Мало познати подаци о нашем симболу које сви морају да науче

Foto arhiva

OTKRIĆE najstarije srpske zastave, nedavno pompezno objavljeno na mnogim internet-portalima, loše je tumačenje srednjovekovne priznanice iz Dubrovnika.

Ona svedoči da je u stvarima kralja Vladislava čuvanim u riznici tog grada, bila i crveno-plava zastavica, verovatno vojna oznaka, koja je ishitreno nazvana drevnim stegom Srbije.

U srednjem veku država nije bila nalik današnjoj, niti je imala ovovremene simbole. Priča o staroj srpskoj simbolici je mnogo interesantnija od senzacionalističkih konstrukcija. Ona otkriva da su Srbi, igrom sudbine, u svojoj heraldici sačuvali simbole prve hrišćanske države, slike carstva nebeskog na zemlji.

Simbol te "Hristove države" je čak i u doba SFRJ bio u centru grba Socijalističke Republike Srbije: crveni štit sa belim krstom i četiri ocila, ili četiri "s" ili "beta", zavisno od tumačenja.

Foto Dokumentacija "Borbe

Malo ko je tada znao da je to divelion, simbol carstva čiji je vladar u zemaljskoj hijerarhiji imao ulogu Hrista na nebesima. On je bio naslednik trona Konstantina Velikog, prvog hrišćanskog cara koji je proganjanu veru načinio državnom religijom.

Pruge

Višebojne prugaste zastave ušle su u modu tek posle francuske revolucije 1789. u kojoj je stvorena prva moderna republika. Njen simbol, trobojku, docnije su podražavale sve sledeće republike, kao što su monarhije uzimale simbol orla od Rima.

Pogađate, reč je o Rimu, imperiji koja je od 4. veka mnogoboštvo zamenila hrišćanstvom. U svesti srednjovekovnog čoveka sve do 1453. i pada Konstantinopolja, ostaci carstva na Istoku smatrani su jedinim Rimom.

Steg cara hrišćanskog Rima i njegove države bio je krst oslikan zlatom, na purpurnoj kvadratnoj tkanini. To je simbolička predstava vizije Konstantina Velikog, uoči sudbonosne bitke na Milvijskom mostu. Njemu se, po predanju, na purpurnom nebu ukazao krst od svetlosti i začuo se Božji glas: "Ovim pobeđuj!". Dvoglavi orao, drugi simbol Hristove države na zemlji, predstavljao je istočni i zapadni deo carstva, Rim i "Novi Rim zvani Konstantinopolj".

Grb kralja Stefana Uroša, Foto Dokumentacija "Borbe

Vladari istočnog, Romejskog carstva, na Konstantinov steg su među krakove krsta dodali četiri velika slova beta, koja podsećaju na ocila. Ona su simbol rečenice (na grčkom) "Car careva vlada carevima", a steg je nazvan divelion, ili u prevodu "božanski".

Grb na zastavi regularne ustaničke vojske 1809., Foto Dokumentacija "Borbe

- Divelion je bio lična zastava romejskog cara, čija je titula bila "Hristov zastupnik na zemlji". Nošenje znakova Hristovog zastupnika, diveliona i dvoglavog belog orla, bilo je privilegija za odabrane. Srbiji su te simbole u baštinu doneli Nemanjići, koji su se u više navrata orodili s carskom kućom, mada je verovatno takvih veza bilo i ranije - navodi istoričar, profesor dr Vlada Stanković.

Grb Nemanjića, Foto Dokumentacija "Borbe

Nemanjići su prvi izborili samostalnu nacionalnu državu i crkvu u multinacionalnoj imperiji čije je narode ujedinjavala hrišćanska vera. Otišli su i korak dalje: znakove dostojanstva carske porodice pretvorili su u nacionalne simbole.

KRSTAŠ BARJAK NASLEDNIK LEGIJA

KRSTAŠ barjak iz srpske epike je direktan naslednik stega koji su nosile legije Konstantina Velikog. Pre njegove vizije svaka legija imala je sopstveni veksilijum, bogato ukrašeno koplje sa kvadratnom zastavom okačenom o poprečnu letvu, na kojoj je bio simbol zaštitnika jedinice, obično nekog od paganskih božanstva. Posle Konstantinove pobede pod znakom Hrista, kada je postao neprikosnoveni vladar Rima, paganske oznake su počele da se skidaju sa vesilijuma i da se umesto njih stavljaju hrišćanski simboli. Na kraju se ustalio jednostavan krst, simbol hrišćanskog carstva.

Prvi srpski vladar za koga sigurno znamo da je na odeći imao carske orlove i nosio Konstantinov steg bio je kralj Stefan Prvovenčani. Kada se oženio princezom Evdokijom, ćerkom romejskog cara Isaka Trećeg Anđela, dobio je titulu sevastokratora i po romejskom državnom protokolu stekao pravo na nošenje "kolaste azdije", odeće nalik velikom ogrtaču ukrašenom belim dvoglavim orlovima "u kolu" (krugu), kao i stega sa belim Konstantinovim krstom na crvenoj osnovi.

Srbi su postali jedini evropski čuvari simbola hrišćanskog carstva kada su zapadni krstaši 1204. opljačkali i spalili Konstantinopolj i zauzeli romejske teritorije u Evropi.
- Srbi čuvaju i ističu znamenje dvoglavog orla, naročito od vremena kad je Carigrad pao pod latinsku okupaciju od 1204. do 1261. godine, ali i kasnije, jer 1271. car Mihailo Paleolog prihvata Uniju s papom. Najverovatnije od tada Srbi smatraju krst sa ocilima svojim legitimnim simbolom koji su zaslužili, jer doživljavaju sebe kao čuvare pravoslavlja - kaže istoričar umetnosti, prof. dr Oliver Tomić.
Prvi grbovi plemićkih porodica, koji su istovremeno i simboli prostora kojim oni vladaju, javljaju se na zapadu u 14. veku, a zatim se šire ka istoku. U 15. veku krst sa ocilima i dvoglavi orao nalazio se na grbu i novcu despota Stefana Lazarevića. Sa propašću srpske srednjovekovne države, simboli nisu zaboravljeni. Čuvali su ih plemstvo i srpska crkva u izgnanstvu.
- Serblia, znana i kao Srblija ili Srbija, predstavljena je na crvenom štitu belim krstom okruženim ocilima. Taj krst je baština cara Konstantina, koji ga je video na nebesima i preneo na vojne stegove. Krst s ocilima je pao u Srbiji, a kad se uzdigne i Srbija će se osloboditi ropstva - glasi potpis ispod krsta s ocilima u grbovniku Pavla Ritera Vitezovića iz 17. veka.
Crkva je krst s ocilima vratila na grb Beogradsko-karlovačke mitropolije početkom 18. veka.

Grb manastira Hopovo 1756., Foto Dokumentacija "Borbe

- U vreme mitropolita beogradskog Mojsija Petrovića, koji je sjedinio dve mitropolije, od 1713. do 1715. godine, na njegovom pečatu pojavljuje se krst s ocilima, kao obeležje srpskog naroda. Od tada je ovaj simbol neprestano prisutan - navodi istoričar dr Milić Milićević.

Stara simbolika je vraćena u narod posle štampanja "Stematografije", prvog modernog srpskog grbovnika 1741. u Beču. Autor ovog bestselera svog doba bio je umetnik i svetski putnik Hristifor Žefarović, pod pokroviteljstvom patrijarha Arsenija Četvrtog Šakabente.

- Žefarovićev bakrorez bio je neka vrsta propagandno-političkog memoranduma. To je bila glorifikacija srpske prošlosti koja treba da održava narodni duh u teškim vremenima - govorio je akademik Dinko Davidov.

Stematografija je promakla je strogoj cenzuri slovenskih knjiga za koju su bile zadužene jezuite. Doživela je nezapamćenu popularnost među Srbima, odštampana su i rasturena dva izdanja pre nego što su je cenzori stavili je na listu zabranjenih dela. Prekasno, jer je misija "Stematografije" već bila ispunjena: oživela je simbole velike prošlosti koji su rasplamsali nadu u budućnost. Ona je postala izvor svim potonjim heraldičarima. Kada je 1804. izbio Prvi srpski ustanak, već su bile spremne zastave na kojima se ponovo zajedno uzdigli Konstantinov krst i beli orlovi Nemanjića.

Od veličanstvene sage o čuvanju simbola Srbije danas su poznati samo fragmenti. Po svedočenju prote Mateje Nenadovića, prve insignije Prvog srpskog ustanka sa krstom i ocilima, simbolom Romejskog carstva, stigli su iz Rusije, koja je i sama pretendovala da bude "Treći Rim". Pečat Praviteljstvujuščeg sovjeta, prve srpske vlade i vojvodske zastave, stigli su iz carskog Sankt Peterburga. Na barjacima i pečatu nalazi se isti motiv, jedan štit s krstom i ocilima i drugi s glavom divljeg vepra, simbolom oblasti Tribalije, koji potiče iz Žefarovićeve "Stematografije".

Grb Orlovi, Foto Dokumentacija "Borbe

Žefarović u knjizi prevodi šifrovane stihove iz starijih grbovnika sa latinskog na slavenoserbski i objašnjava zašto je grb Tribalije srpski: "Istočnorimski carevi Srbiju i srpske kraljeve nazivaše i tribalskim". Neki istoričari pak smatraju da je grb Tribalije, glava divljeg vepra probijena strelom, svojevrstan rebus koji ukazuje na konjicu i streličare, po kojima je srednjovekovna srpska vojka bila čuvena. Naime, postojala je vojna formacija zvana "veprova glava" u kojoj je teška konjica napadala kao klin, dok su iza njenih leđa išle lukonoše ispaljujući kišu strela.

- Takvo tumačenje ima logike, ali je činjenica da su vizantijski istoričari i retori zaista nazivali Srbe Tribalima i Dalmatima, prema teritorijama na kojima su živeli. Ali to važi isključivo za istorijske i retorske spise, a ne i za službenu dvorsku komunikaciju u kojoj se Srbi i Srbija tim imenima nazivaju od 10. veka - kaže prof. dr Vlada Stanković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

Mala pomoć

09.08.2020. 16:34

I pored ovolikog teksta, niste rekli što znači riječ ocilo. Evo malo pomoći iz Crne Gore: ocilo je stara gvozdena naprava, kojom se, jakim trljanjem o meko drvo, palila vatra, jer su šibice izmišljene tek u 19.vijeku. Ocilo je simbol vatre i stvaranja civilizacije. Ne slovo S ćirilice.

DONEKLE SI U PRAVU ALI NE U POTPUNOSTI

09.08.2020. 17:45

@Mala pomoć - To je takozvani "masat" kojim se stvarale varnice iz kamena kremenjaka, i koristilo se za potpaljivanje vatre, to su najcesce pusaci upotrebljavali. Nego, nek mi neko kaze, odakle se pojavise ona kockasta g*vna na srpskom amblemu?

Raso

10.08.2020. 09:35

Још један и низу покушаја да се Срби прикажу као скоројевићи и да су све што имају узели од других. Истина о "оцилима","крсту" и "грбу" је другачија и потиче од прадавних времена када су наши преци, стари Винчанци, уочили природно кретање и стање сунца у четири карактеристична положаја. Усправна линија представља поделу године између краткодневнице и дугодневнице а водоравна су равнодневнице. Између њих је приказано сунце. Давно су наши људи схватили астрономске појаве, правилно их тимачули и користили то знање за успешније привређивање и то им је дало кључну предност над другим народима. Све то је надтало хиљадама година пре хришћанства а у време тзв. хоризонтне астрономије.

Stojan Mutikaša

10.08.2020. 11:16

@Raso - Богу хвала брате да има и нас који знамо поријекло и смисао и ових симбола.Волио бих само да знам ко су ови идиоти који муте бистру воду и за чији интерес

Zoran

11.08.2020. 07:49

Ne znam ko ovo tumaci Al je potpuna ludost!!!! Srbska ocila su zabelezena NAJKASNIJE u 5. veku pre Hrista!!! I'ma oh na helenskim bazama I amforama! Veku sluzi internet ako cemo da pricamo ludosti!!!

Cp6a

11.08.2020. 22:32

Нису оцила већ огњила. ,,Први званични опис српског грба утврђен је Сретењским уставом (Устав Кнежевине Србије из 1835. године), где у другој глави, под именом Боја и грб Сербије, стоји следеће: 3) Боја народна Србска јест отворено-црвена, бјела и челикасто-угасита. 4) Грб народниj Србскиj представља Крст на црвеном пољу, а међу краковима Крста по једно огњило окренуто к Крсту. Огњила, у односу на оцила, носе и далеко богатији асоцијативни потенцијал, који отвара знатно шире димензије симболичког значења и тумачења грбовне целине. Јер нема никакве сумње да композиција српског грба, са крстом у средишту, има изнад свега сакрални карактер, с обзиром на окриље хришћанске културе и време у коме је настала, па је треба и сагледавати у том духу. И док оцила (челик) остају нема, огњила (огањ) јасно говоре: ''Ја дакле крштавам вас водом ... Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.'' (Мт 3;11)"