LJUDI IZRASLI IZ ZEMLJE: Mačva oživljena u foto-monografiji Radomira J. Popovića i Branislava Stankovića "Slika jednog kraja"

POSTAVŠI ponovo pogranična oblast, Mačva je u novom veku, prepuštena sama sebi, ostala po strani od opštih tokova razvoja i napretka, i traje više u istoriji i književnosti nego u svesti savremenika.

SVEDOČANSTVO Kosci ispred Devića kafane u centru Crne Bare, Foto-monografija "Slika jednog kraja"

Voljom ćudljive savremenosti istorija je postala njeno trajnije pribežište. Kroz tu izoštrenu optiku ona se jasnije raspoznaje i postojanije razume, prihvata i voli. Razlog za takav odnos dolazi iz ukorenjenosti u nacionalnu tradiciju i živu sliku prošlosti.

Sada je u foto-monografiji Radomira J. Popovića i Branislava Stankovića "Slika jednog kraja" (Narodna biblioteka "Janko Veselinović", Bogatić, 2021), ta ratnim razaranjima i kulturnim usponom obeležena prošlost, iznova, dolično oživljena, pregledno i reprezentativno predstavljena.

Dr Radomir J. Popović, Foto Istorijski institut

Branislav Stanković, Foto macva.info

Uvereni da je Mačva "osobena kulturna oblast koju odlikuju prepoznatljive specifičnosti u odnosu na susedne krajeve, Jadar, Pocerinu, Semberiju i Srem", autori, učeni istorici, kao posebnost svog zavičaja prepoznali su njegov "ruralni karakter" i na toj osnovi izraslu "kulturu zemlje", koja je karakteristično određivala Mačvane. Zbog toga su pregli da metodološki utemeljeno, sa veoma uputnim tekstom predgovora, objektivizovano i nepretenciozno, kroz nekoliko oblasti življenja, sagledaju njenu prošlost, prate i dokumentovano predstave "dinamiku promena u razdoblju dužem od pola veka". Razdoblje obuhvaćeno ovim posebnim i ljupkim foto-albumom seže od kraja devetnaestog do polovine dvadesetog veka. Ti odvojeni vidovi života iskazuju se kroz predstavljanje krajolika, ljudi, zdanja i različitih porodičnih i javnih manifestacija - svega onoga što predstavlja život vezan za plodnu zemlju u obuhvatu velikih reka i u različitim vidovima njegovog ispoljavanja i trajanja. Mačva - to su ljudi izrasli iz zemlje.

Opredeljeni da prate "dinamiku istorijskih procesa" skrupulozni autori ove slikovne istorijsko-patriotske čitanke, letopisa i životopisa, istovremeno, izborom fotografija i njihovom osmišljenom postavkom, indirektno ukazuju na "istorijske okolnosti" koje su "dramatično uticale na promenu krajolika Mačve u prvoj polovini 20. veka". Dva velika rata su započela, a socio-komunistički režim dokončao rastakanje tradicionalnih oblika sitog, samoodrživog, kulturno usmerenog i moralno uzdignutog domaćinskog života u ovom kraju. Od nekadašnje najveće ravnice u kneževini Srbiji, kako je pisao njen poneseni lirik Janko Veselinović, do njenog opadanja i marginalizacije nije prošlo mnogo. Mada je još Skerlić isticao kako je u novom dobu, uz Šumadiju, Mačva osnovna srpska zemlja, njeno sistemsko zanemarivanje i potiskivanje pokazuje kakav je ukupni nacionalni odnos prema nasleđu i vrednostima koji su radom i borbom teško stečeni i skupo plaćeni. Nije Srbija toliko siromašna i zabataljena zemlja, koliko je siromašan naš odnos prema prošlosti i kulturi, naša plitka istorijska svest i naš golemi zaborav.

MODA Badovinčanke tridesetih godina prošlog veka, Foto-monografija "Slika jednog kraja"

TRADICIJA Ukrasi na nošnji, Foto-monografija "Slika jednog kraja"

Dok pred radoznalim očima promiču uzastopne slike života: ratnih stradanja, rada u polju, podizanja crkava i škola, javnih i političkih zborova, običaja i obreda (slike svadbi plene, očaravaju), svakodnevice i razbibrige, u likovima nekadašnjih ljudi, u otisku minulog života, postojano tinja i sija iskra radosti i lepote trajanja.

To je trag one heraklitovske vatre koja ne prestaje, već se prenosi iz vremena u vreme, iz pokolenja u pokolenje. Toj neugasloj svetlosti ova ilustrativna i vredna knjiga pomenik je i himna.

Precima su potomci uvek dužni. Taj stvarni i metafizički dug i ovako se, primerno, utvrđuje i vraća. Negujući "kulturu sećanja" mi postojanije i dublje razumevamo svoje vreme i sebe.

Raspoznajemo se i odmeravamo u istoriji i savremenosti.

Drama naših života nije veća od iskušenja predaka, zbog toga prošlost zaslužuje pomen, poštovanje i slavu. Sve dok nas ima.

TRAJNI SPOMENIK DUHU

Foto-monografija "Slika jednog kraja"

BAŠTINEĆI trud brojnih fotografa, oslanjajući se na riznice arhiva i biblioteka, koliko i na porodične albume i građu koja je dostupna, autori su pred čitaoca i korisnika prostrli šaroliku mapu "bogatijih" vidova života svojih predaka i zemljaka. Pominjući i slikovno predstavljajući one značajne: Miloša Milojevića, Isakoviće - što ih je u "Seobama" obesmrtio Crnjanski - do onih koji su svojim delom i životom u kulturi upisali trag u pamćenju, kakvi su Janko Veselinović, i unuk mu Janko Tufegdžić, a iz novijeg doba napominjući Milorada Panića Surepa, Milića od Mačve, Mikana Aničića... Mačvani nisu samo zemljodelci i ratnici, oni su i duhovno-umetnički stvaraoci - slikari i pesnici nerazdvojno srasli sa rodnim tlom, njegovom ravničarskom mistikom i poezijom koja slavi koren života. Takvom "sentimentu" i duhu ova je knjiga trajni spomenik.

Preporučujemo

Kultura

0 0

U GALERIJI ARTGET KCB: Telo između nade, spokoja, snova i prolaznosti

07. 09. 2021. u 20:14

Kultura

0 0

UMETNOST FOTOGRAFIJE: Alija Sahanić

07. 09. 2021. u 09:28

Poznati

0 0

VODENA EGZOTIKA: Neobična fotografija Maje Berović iz Salcburga (FOTO)

06. 09. 2021. u 14:52

Srbija

0 1

FOTO-IZLOŽBA “LEPOTA STARENjA”: Maji Stošić iz Paraćina prva nagrada za kolekciju

05. 09. 2021. u 16:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije