AMBASADOR DžEJMS BISET: Duh mitropolita Amfilohija živi i dalje

B. Rajčević

26. 11. 2020. u 20:01 >> 20:01

АМБАСАДОР ЏЕЈМС БИСЕТ: Дух митрополита Амфилохија живи и даље

Foto: Lična arhiva

Diplomata Džejms Biset bio je poslednji kanadski ambasador u nekadašnjoj Jugoslaviji, na službi u Beogradu od 1990. do 1992. godine. Tada je imao priliku da upozna Mitropolita Amfilohija Radovića i da postane prijatelj sa njim.

ULOGA HRABRIH PRAVOSLAVNIH SVEŠTENIKA

U predgovoru za knjigu Mitropolita Amfilohija ambasador Biset piše:

"Bombardovanje Srbije i Crne Gore nije se moglo sakriti, a šteta i ljudske žrtve mogle su se izračunati, evidentirati i objaviti. Žrtve su se mogle identifikovati, a njihovi voljeni su mogli da im prirede hrišćansku sahranu. Grobovi su mogli da posete i mrtvima organizuju tradicionalni obredi. To nije bilo tako na Kosovu i Metohiji, jer je tamo počinjen genocid. Na Kosovu i Metohiji dogodilo se veliko zlo. Na Kosovu i Metohiji su poklani stari i mladi, ali za razliku od ostatka Srbije, strahote koje su tamo počinjene ostale bi neprijavljene i nezabeležene da nije bilo hrabrih postupaka pravoslavnog sveštenstva."

Kada je Mitropolitova knjiga "Obnovljeno raspeće Kosova" trebala pre šest godina da doživi i englesko izdanje, velikodostojnik SPC je zamolio ambasadora Biseta da napiše predgovor i da svoje viđenje krize oko Kosova, bombardovanja SRJ i zbivanjima koja su usledila posle agresije NATO. On je to, kako sam kaže, sa zadovoljstvom učinio jer smatra da knjigu Mitropolita Amfilohija "treba da pročitaju ne samo Srbi, nego što je još važnije, nesrbi koji su zavedeni lažima izrečenim od zemalja NATO-a o onome što se zaista dogodilo nakon što su trupe NATO ušle na Kosovo."

Ambasador Biset piše da je Mitropolit Amfilohije Radović bio "izvanredan čovek, briljantni učenjak, ugledni državnik, žestok i hrabar branilac svoje zemlje i svoje srpske pravoslavne vere".

"Novosti" su ovih dana stupile u kontakt sa ambasadorom Bisetom koji je za naš list odgovorio na nekoliko aktuelnih pitanja.

- Od bombardovanja 1999. do danas, sve vezano za Kosovo bilo je na štetu Srba, a u korist albanske strane. Mislite li da je moguće da će neka promena u odnosu snaga u svetu dovesti do zaustavljanja ili preokreta ovog procesa?

Optimista sam da će s vremenom istina o NATO bombardovanju prevladati. I danas sam uveren da većina članica NATO-a koje su učestvovale u ilegalnom bombardovanju shvataju da je to bila greška, ali naravno nikada neće priznati da je to bio i ozbiljan ratni zločin. Štaviše, grozno ponašanje Albanaca na Kosovu i način na koje tretiraju srpsko i romsko stanovništvo dobilo je prilično široku globalnu pokrivenost i to je pomoglo, barem donekle, da se promeni mišljenje u svetu o tome ko su zaista bile žrtve na Kosovu. Budimo iskreni, tragični događaji koji su zahvatili bivšu Jugoslaviju 1990-ih rezultat su prvenstveno vođstva Sjedinjenih Država. Žalosno je, ali istinito, da su druge zemlje NATO-a, s izuzetkom Grčke, bile sramežljive i da su dozvolile Amerikancima da koriste NATO kao instrument svog geopolitičkog uticaja na Balkanu. Iako se danas odnos svetske moći promenio, zemlje Balkana su, kako je istorija pokazala, i dalje ranjive na fatalnu intervenciju jedne ili druge velike sile.

O KNjIZI "OBNOVLjENO RASPEĆE KOSOVA"

Ova se knjiga ističe kao izvanredan prikaz sramotne epizode u istoriji poslednje decenije dvadesetog i prve decenije dvadeset i prvog veka. Priča nije završena, a rad Mitropolita će biti nastavljen. Srbija i srpski narod će povratiti samopoštovanje i samopouzdanje. Ovo delo bi trebalo da posluži kao „knjiga mučenika“ čija će patnja biti svetionik budućim generacijama mladića i devojaka u Srbiji kako bi se osiguralo da se ništa slično više ne ponovi.

- Napisali ste da je jedan od najvećih, ako ne i najveći zločin nad srpskim narodom način na koji se on spominje u medijima, posebno u kontekstu kolektivne krivice za sve što se dogodilo poslednjih decenija. Imate li utisak da se možda ta slika u svetu promenila u poslednje vreme?

Kao što sam već naznačio, mislim da je došlo do postepene promene u svetskom mišljenju o tome ko je prvenstveno kriv za zločine počinjene tokom balkanskih ratova ranih 1990-ih. Namerni raspad Jugoslavije pratio je niz drugih takozvanih "obojenih revolucija" i intervencija koje su dizajnirale Sjedinjene Države koristeći slične taktike. Obrazac destabilizacije zemlje, organizovanja unutrašnje opozicije, a zatim demonizacije vođstva i izazivanja oružanog sukoba danas je prepoznat kao omiljeni instrument američke spoljne politike. Dramatična promena u američkoj unutrašnjoj politici i uspon Kine kao priznate svetske sile možda su doveli do kraja ove taktike. Samo će vreme pokazati, ali moje je lično mišljenje da se Srbija i srpski narod danas, srećom, u očima sveta više ne smatraju varvarima.

- Citirali ste svedočenje italijanskog generala Del Vekija koji je službovao na Kosovu da se sve radi sistematski kako bi se uklonio svaki trag da su Srbi ikada tamo živeli. Prema vašem mišljenju, šta Srbija treba da uradi u tom pogledu i da li je uopšte moguće da ona predstavi istinu svetu?

Nedavna optužnica i ostavka predsednika Hašima Tačija ohrabrujući je znak da je čak i Haški sud pretrpeo temeljnu promenu u svojoj bivšoj antisrpskoj pristrasnosti. Smatram da je ovaj preokret politike od strane Tribunala važan pokazatelj temeljne promene u odnosima Evrope i SAD sa Srbijom.

- Bili ste prijatelj sa mitropolitom Amfilohijem. Pretpostavljam da ste s njim puno razgovarali o situaciji u Crnoj Gori. Kako sada doživljavate najnoviji politički ishod u ovoj zemlji?

Da, imao sam nekoliko razgovora sa mitropolitom Amfilohijem tokom i nakon ambasadorskog posla u bivšoj Jugoslaviji. Bio je, kao što će znati vaši čitaoci, izuzetno inteligentan čovek, ali i divan pripovedač priča s odličnim smislom za humor. Voleo je Crnu Goru i bio je tužan kada je proglasila nezavisnost. Da je poživeo, bio bi aktivno uključen u događaje koji su se nedavno odvijali u toj zemlji. Što se mene tiče, podelio sam njegovo mišljenje da je Crna Gora trebala da ostane sa Srbijom. Zajedno su bili i jači i do sada nezavisnost Crne Gore nije bila dobra za njen narod. Ipak, nedavni događaji, proizašli iz poslednjih izbora, ukazuju da demokratski sistem nije u potpunosti iskorenjen. I dalje se nadam da se mnogi problemi s kojima se zemlja suočava mogu rešiti bez nasilja i da ljudi napokon mogu pronaći mir i sreću. To je Mitropolit priželjkivao i siguran sam da njegov duh živi dalje.

- Jedna od političkih inicijativa Beograda za stabilizaciju situacije u regionu je takozvani Mali Šengen. Jeste li upoznati sa tim i kako to ocenjujete?

Ideja o slobodnom kretanju ljudi između tri države članice nažalost postaje problematična dok je Evropa u pandemiji. Iskreno, takođe se osećam pomalo nelagodno zbog stabilnosti same Evropske unije, Bregzita, a brine me i dominacija Nemačke i Francuske nad EU koje postavljaju pitanje da li manje države treba da postanu članice. Teško mi je da prihvatim kako Srbiju tretiraju neke članice EU i smeta mi ideja da bi članstvo u Uniji podrazumevalo i članstvo u NATO-u. Po mom mišljenju, Srbiju su napustili nekadašnji istorijski saveznici. Srbija je dostojna da stoji sama i da bude neutralna zemlja bez obaveza prema drugima. Neka joj Švajcarska bude uzor, a mrtvi vojnici vera.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Mama

26.11.2020. 23:03

Prija kad cujes istinu iz usta stranaca koji su ili su bili funkcioneri.Dobro je da se istina probina ali je to tezak put a oni koji su izginuli nikada se nece vratiti a samim timnjihovim najmilijima to nista vise nema smisla.