TUŽIOCI U UTORAK ODLUČUJU O BUDUĆNOSTI JAVNOG TUŽILAŠTVA U SRBIJI - sa Zagorkom ili bez nje

TUŽILAČKI izbori koji se u utorak, 23. decembra, održavaju u javnim tužilaštvima svih nivoa u celoj Srbiji radi biranja pet članova Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca, odrediće dalji kurs javnotužilačke organizacije u Srbiji, navode naši sagovornici iz pravosuđa.

Foto Ž. Knežević

Ovi izbori se održavaju prvi put posle ustavnih i zakonskih reformi iz 2022. i 2023. godine i praktično predstavljaju referendum u javnom tužilaštvu. 

Naime, kako ukazuju upućeni izvori, tužioci glasanjem za određene kandidate odlučuju sa jedne strane - o budućnosti sa Zagorkom Dolovac - koja već 16 godina u tri mandata kao Vrhovni javni tužilac drži apsolutnu moć i kontrolu nad javnim tužilaštvom i to kroz unapred dogovoren izbor i napredovanje podobnih ili sa druge strane - za samostalnost javnog tužilaštva - oslobođenog od Zagorkinih poluga moći, uz odlučivanje u skladu sa Ustavom, zakonima i propisanim kriterijumima za izbor i napredovanje javnih tužilaca u karijeri. 

Ukupno 762 javna tužioca u Srbiji u utorak će birati dva predstavnika osnovnih javnih tužilaštava, jednog predstavnika viših javnih tužilaštava, jednog predstavnika apelacionih tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Javnog tužilaštva za ratne zločine i jednog predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva.

Sagovornici objašnjavaju da su ključni birači na nivou osnovnih i viših javnih tužilaštava koji imaju najveći broj glasača, 448 na osnovnom novou i 233 iz viših javnih tužilaštava. 

To su mahom mladi ljudi koji tek treba svojim radom da grade tužilačke karijere i napreduju u skladu sa tim, a ne po volji i merilima podobnosti Zagorke Dolovac. 

Na nivou apelacionih i specijalizovanih tužilaštava pravo glasa ima 68 javnih tužilaca i 13 iz vrhovnog javnog tužilaštva.

Međutim, kako ističu naši sagovornici, Zarogka Dolovac kao vrhovni javni tužilac je već po funkciji član VST i predstavnik vrhovnog javnog tužilaštva, što je velika nepravda za tužilačku organizaciju jer svega 13 tužilaca iz vrhovnog tužilaštva (od ukupno 762 u celoj državi) ima 2 predstavnika u VST. 

Venecijanska komisija je pre usvajanja ustavnih reformi ukazivala na neophodnost da se ukine izborna jedinica u Vrhovnom javnom tužilaštvu upravo zato što je Vrhovni javni tužilac već član VST po funkciji.

Međutim to nije učinjeno, zbog čega je sada ključna odluka na mladim tužiocima koji treba da opredele svoju budućnost - sa ili bez apsolutne moći Dolovac. 

Naime, Vrhovno javno tužilaštvo pored Dolovac čini još njih dvanaestoro, a mahom su svi kadar koji je prošao ne samo katastrofalnu reformu pravosuđa i reizbor još 2010. godine, već i kako su nam ukazali sagovornici, većina njih prošla je i Zagorkina merila podobnosti i poslušnosti za napredovanje u karijeri. 

Zbog toga će se glavna "borba" glasovima za buduće članove VST voditi na nivou osnovnih, viših i specijalizovanih tužilaštava. 

Da podsetimo, Zagorka Dolovac se već 16 godina krije od javnosti, dok zajedno sa svojim bliskim saradnicima, potkupljenim nezasluženo mahom visokim funkcijama u tužilaštvima širom države, a naročito na teritoriji AP Vojvodine,  "drži sve konce" u javnom tužilaštvu Srbije.

Ona je odlučivala o sudbini mladih pravnika kroz izbore za javne tužioce, ona je odlučivala o napredovanju javnih tužilaca na više nivoe, o izboru glavnih javnih tužilaca, kao i o disciplinskoj ne/odgovornosti svih njih, bez da je ikada reagovala i nekoga javno zaštitila od spoljih napada i uticaja. 

Kada je teško, tužioci su uvek ostajali bez zaštite, prepušteni sami sebi, a kada se na račun Dolovac uputi bilo kakva kritika u javnosti - momentalno se aktivira kompletna mašinerija, tobož' radi bezbednosti Vrhovne tužiteljke ili zaštite njene samostalnosti.  

Iako se krije pod velom neodgovornosti za tuđe predmete, javnost mora da zna i da vrhovnu javnu tužiteljku Zakon o javnom tužilaštvu ovlašćuje da tzv. obaveznim uputstvom naloži postupanje svakom glavnom javnom tužiocu u Srbiji u hijerarhiji, a samim tim i krivični progon za svaku radnju ili događaj, protiv svakog lica.  

Isto važi i za sumnje koje se pojave u javnosti - kada glavni tužioci ne reaguju ona može (ali neće) da im naloži postupanje. 

Postavlja se pitanje zbog čega ćuti u javnosti, zbog čega se krije ? 

Sagovornici nam ukazuju da je to zato što godinama već trguje svojim uticajem, zato što ucenjuje i zato što se u javnosti skriva iza opravdanja da Vrhovno javno tužilaštvo nije operativno. 

Ono i nije operativno, ali Zagorka Dolovac jeste i ona je jedina odgovorna za sve "postupke" koji nikada nisu pokrenuti, nikada okončani ili su propali usled oslobadajućih presuda.   

I sada očigledno imamo podelu, odnosno totalni haos u javnom tužilaštvu.  

Sa jedne strane, imamo zarobljeni deo tužilaštva pod njenom kontrolom, a sa druge strane deo koji želi da postupa samostalno, u skladu sa Ustavom i zakonima RS, da svoje kolege bira prema utvrđenim kriterijumima i merilima, a ne po nalozima Dolovac.  

To sada uviđa veći deo javnotužilačke organizacije koji je od nedavno otvoreno stao na stranu protiv Dolovac, navode sagovornici. 

"Zauzimanje suprotne strane postalo je javno očigledno nakon što su sredinom prošlog meseca na sednici Visokog saveta tužilaštva (čiji je Dolovac član po funkciji) oboreni svi konkursi za izbor 88 javnih tužilaca, upravo iz razloga kako bi se zaustavio tzv. izborni inžinjenig i kadriranje tužilaca koji su 'podobni' po merilima Dolovac", podsećaju naši izvori. 

Zbog toga, kako dodaju, dolazimo do ključne tačke - važnosti konstelacije snaga u novom sazivu VST koja će se utvrditi nakon ovih tužilačkih izbora.

Ukoliko apsolutna moć ostane u rukama Zagorke Dolovac - ovlašćenja tužilačkih poluga moći mogla bi i dalje da se zloupotrebljavaju.

Ukoliko pak tužioci ovog puta iskažu odlučnost za izlazak iz začaranog kruga vlasti Zagorke Dolovac i izaberu kandidate dostojne poverenja svojih kolega i svih budućih javnih tužilaca, moglo bi da se vidi svetlo na kraju tunela - svetlo koje će da opere i osvetli obraz javnog tužilastva i koje će mu povratiti i opravdati poverenje svih građana Srbije. 

Podsećamo da je Dolovac, pored svega navedenog, nakon tri mandata i 16 godina vladavine javnim tužilaštvom nedavno izgubila i legitimitet Narodne skupštine (koja ju je birala na tu funkciju), i to u danu kada skupštinski Odbor za pravosuđe zbog niza manjkavosti nije usvojio njene izveštaje o radu javnog tužilaštva za poslednjih pet godina.     
      
Što se tiče kandidata za predstojeće izbore, kandidaturu ispred Vrhovnog javnog tužilaštva podnela je samo Jasmina Stanković, dakle siguran glas Zagorke Dolovac u VST.

Na nivou apelacionih tužilaštava, JTOK i JTRZ kandidati su Radmila Jovanović i Zoran Vucelja, od kojih Jovanovićka važi za Zagorkinog kandidata. 

Kandidati za predstavnike viših javnih tužilaštava su Nikola Uskoković i Zagorkin pulen Boris Majlat.

Za predstavnike osnovnih javnih tužilaštava ponovo su se kandidovali članovi VST Boris Pavlović i Predrag Milovanović, inače osvedočeni protivnici Zagorke Dolovac, kao i Jovana Komnenović (kuma Zagorkine pulenke  Ivan Stojiljković Pomoriški - šefice Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu) i Nikola Stojanović.

Preporučujemo

Politika

0 17

BRISEL ZAGORKINIM SUZAMA NE VERUJE!

14. 12. 2025. u 18:28

Politika

0 3

MILjKO PRED PENZIJOM, ALI U PUNOM POGONU! Pritisci na tužioce po direktivi Zagorke Dolovac

12. 12. 2025. u 12:44

Politika

0 18

GLAVNI TUŽILAC NENAD STEFANOVIĆ: Stamenković i Dolovac najodgovorniji za stanje haosa u tužilaštvu, moraju da odgovaraju za to

11. 12. 2025. u 12:45

Politika

0 2

OBRAĆANjE UGLjEŠE MRDIĆA ZAGORKI DOLOVAC: Brojne su posledice lošeg rada Vrhovnog javnog tužioca

10. 12. 2025. u 16:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije