ISPOD GRBA OVK PRETE VELIKOM ALBANIJOM: Iz Prištine i Tirane ponovo prizivaju opasan plan

UOČI jučerašnje 15. godišnjice nelegalnog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine, koja se u Prištini obeležavala uz demonstraciju "sile" lažne države i uz dekor terorističke OVK, albanski premijer Edi Rama dodao je još jedan začin u već uzavreli kosovski lonac - ponovo oživljavajući san o stvaranju "velike Albanije".

Foto AP

Rama, koji je još pre pet godina lansirao ideju o izradi zajedničke strategije ujedinjenja svih Albanaca do 2025, sada je još jednom poslao poruku da ne odustaje od tog projekta, pre čijeg bi ostvarenja, kako je naglasio, "Srbija trebalo da prizna Kosovo i zatraži oproštaj za ratne zločine počinje na njegovoj teritoriji".

Tajming Raminog istupanja, smatraju sagovornici "Novosti", nije nimalo slučajan: utrčao je u fotofinišu zapadnih pritisaka da se formira Zajednica srpskih opština i otkoči dijalog sa Beogradom, kako bi dao vetar u leđa premijeru privremenih institucija u Prištini Aljbinu Kurtiju da nastavi da insistira na sporazumu o međusobnom priznavanju kao uslovu svih uslova.

To su juče na sednici parlamenta povodom 15 godina od proglašenja nezavisnosti ponovili i Kurti i predsednica privremenih institucija Vljosa Osmani. Za govornicom prištinskog parlamenta "ukrašenom" simbolima OVK, odali su počast i onima kojima se danas u Hagu sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a koji su, kako je rekao Kurti, "obezbedili dolazak nezavisnosti". Time su, paradoksalno, priznali na kakvim osnovama je nastala lažna kosovska država. Nije izostala ni zahvalnost međunarodnim saveznicima, koji su Kosovu, naveli su prištinski lideri, pomogli da se "oslobodi invazione Srbije".

FOTO D.Z.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković ocenio je da se, i pored pompezne proslave jednostranog proglašenja nezavisnosti, učinjenog suprotno međunarodnom pravu i principima nepovredivosti granica suverenih država na kojima počiva stabilnost savremenog sveta, ne može poreći činjenica da je u međunarodno-pravnom smislu samoproglašeno Kosovo do danas ostalo provizorijum i politički "čardak ni na nebu ni na zemlji", nešto što je osuđeno na postojanje u prostoru između želja i realnosti i dodao da nije i ne može da postane država.

- Realnost je da samoproglašeno Kosovo, uprkos podršci značajnog broja moćnih i uticajnih zemalja, nije i ne može da postane država jer je značajno veći deo međunarodne zajednice svestan da bi dopuštanje jednog takvog presedana imalo katastrofalne posledice po stabilnost u svetu.

Ponovio je da naspram 84 države koje priznaju Kosovo, stoji 106 zemalja koje čvrsto stoje na strani Srbije i međunarodnog prava.

- To što je 27 država povuklo priznanje, bilans je rada politike Beograda i predsednika Aleksandra Vučića, koji odlučnom i mudrom politikom predstavlja čvrstu branu legalizaciji takozvane kosovske nezavisnosti. A pored Albanaca, koji ni sami ne veruju da je samoproglašeno Kosovo država, već se nadaju da je ono samo faza u procesu stvaranja "velike Albanije", tamo žive i Srbi i drugi nealbanci, za koje je KiM bilo i ostalo neotuđivi deo Srbije, za koje će se Beograd, kao i do sada, čvrsto boriti i biti uvek uz njih. Istoričar Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ukazuje za "Novosti" da između Kurtija i Rame, odnosno lidera u Prištini i Tirani nema razlike, već da postoje samo finese u stilovima kako da ostvare svoj zajednički konačni cilj - "veliku Albaniju":

- Rama s jedne strane želi da pomogne Kurtiju koji se suočava sa zapadnim pritiscima, ali i da pokuša da dobije dodatnu podršku u albanskom društvu, u trenutku kada se suočava sa političkim potresima i demonstracijama u zemlji. A po pravilu, u našem regionu, poeni se najlakše skupljaju na pojačavanju nacionalističke retorike. Zapad, naravno, kao i do sada ćuti na velikoalbanske aspiracije. Za njih postoji samo jedan opasan nacionalizam i velikonacionalni projekat - ako je u vezi sa Srbijom i Srbima.

Štaviše, Zapadu ide u prilog Ramina izjava kao dodatni pritisak na Beograd u trenutku kada je ideja da se izgura francusko-nemački plan o Kosovu. Aleksandar Gudžić, istoričar iz Gračanice i politički analitičar, posebno se za "Novosti" osvrnuo na to što se Kurti hvalio da "Kosovo daje prava etničkim manjinama kao nigde u Evropi":

- Ta Kurtijeva izjava nema veze sa realnošću i životom Srba na KiM, koji su u mnogim sredinama, pogotovo južno od Ibra, izolovani, bez slobode kretanja, prava na imovinu, jezik, ali i prava na povratak... Događaji poslednjih meseci, upadi kosovskih specijalaca sa dugim cevima, etnički motivisani napadi uneli su i dodatan strah među Srbe na severu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije