JA, PUTINOV AGENT: "Lica sa poternice" na okupu

SPISKOVI „stranih plaćenika i domaćih izdajnika“ pojavljivali su se s vremena na vreme u srpskoj javnosti i oni su ostavljali različite tragove – nekada su njima crtane mete na čelu, a nekada su shvatani komično. Kako shvatiti spisak „Putinovih agenata“ tema je novogodišnjeg Sputnjikovog specijala.

Foto: © Sputnik / Lola Đorđević

Ekskluzivno su o tome govorila „lica sa poternice“, odnosno, oni koji su se, između ostalih našli na opskurnom spisku Putinovih agenata u Srbiji.

Srbija je puna špijuna – i to ruskih. Niko to nije znao dok jedna opskurna organizacija na čijem je čelu jedan beogradski advokat nije javno obznanila da u Srbiji deluje, ni manje ni više nego čak 4000 ruskih špijuna.

Na veb sajtu ove organizacije objavljeno je tek oko dvadesetak imena. Među njima su i novinarka Ljiljana Smajlović, glavna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić, glavni urednik „Novosti“ Milorad Vučelić, direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović, pulmolog dr Branimir Nestorović, kao i novinar Milomir Marić.

Oni su bili gosti Sputnjikovog novogodišnjeg specijala. Bez obzira na to što su „razotkriveni“ i što bi, možda, zbog toga trebalo da budu zabrinuti, u studiju je vladala vesela atmosfera. Ono što su gosti Ljubinke Milinčić prvo primetili je da svi osim Bajatovića - „volontiraju“ kao ruski špijuni.

„Želim da me isplate, da li u nafti, da li u gasu i da pri tome još zaradim. To je moćna Rusija. Dosta sam bio „korisni idiot“ za razne službe, za razne ideje, za razne poražene vojske, države, tako da želim da me konačno isplate“ kroz smeh govori Milomir Marić.

Bajatović, kao jedini „plaćenik“, čudi se kako njegovi sagovornici mogu da rade špijunske poslove pro bono.

„Pa, ima li gorih ljudi od onih koji rade špijunažu besplatno. Nema!“, kaže kroz smeh.

Ime Ljiljane Smajlović nalazilo se na nekoliko spiskova – pre 5. oktobra, dok je bila novinarka NIN-a, tadašnji savezni ministar informisanja Goran Matić optužio ju je da je agent američke obaveštajne službe. Sada je, eto dogurala do toga da se nalazi na spisku ruskih špijuna.

Optužbe da je neko nečiji špijun su nekada smešne, a nekada baš i nisu, kaže ona. Ali strašno je isplativo praviti takve spiskove. Ljudi koji to rade od toga će samo imati koristi. Prvi spiskovi ljudi koji rade u korist ruskih interesa pojavili su se u Srbiji 2014, u vreme kada su se odnosi Rusije i Zapada izrazito zaoštrili.

Tada su „zagovarači“ ulaska Srbije u NATO pravili spiskove ljudi koji navodno šire meki uticaj Rusije u Srbiji.

„Prvo sam se pitala da li to rade zato što su ovde izrazito neuspešni, a finansiran si da to radiš. Pretpostavljam da je bilo zgodno reći, ma Rusi su sa još više para došli. Mi ne možemo ništa da postignemo za NATO jer Rusi dolaze sa više novca. Kad praviš spiskove neprijatelja ništa gubiš, nego samo dobijaš. Zašto ljudi to ne bi radili? Za čas dođeš u medije. Odlična stvar“, kaže Smajlovićeva.

Za razliku od vremena optužbi za širenje ruskog mekog uticaja, sadašnje optužbe su, dodaje Smajlovićeva, na granici progona.

Za Bajatovića, pravljenje spiskova ruskih špijuna u Srbiji je „jedna vrsta sejanja straha“.

„Naravno da niko od nas nije počastvovan što smo na spisku. Biti špijun ili biti agent, to je nešto najgore u našem narodu. Ali, kada stavite konkretne ljude na spiskove na KiM samo zato što su Srbi, to prestaje da bude šala. U tom najgorem obliku vidi se šta ta pojava, koja je u našem slučaju bezazlena i šaljiva, donosi. Kada se logika spiskova razvija, onda se dođe i do genocidnih spiskova“, napominje Vučelić.

On podseća na knjigu Umberta Eka „Beskrajni spiskovi“ u kojoj proslavljeni italijanski pisac piše o, kako Vučelić kaže, predivnim spiskovima. U srpskom slučaju, radi se o paklenim spiskovima. Još jedna funkcija spiska, prema njegovim rečima, je pokušaj da se kompromituje Rusija u Srbiji.

"Oni hoće da osramote ljude koji, iz svojih različitih razloga, nacionalnih, istorijskih, mentalitetskih vole Rusiju, hoće da obrukaju i hoće da pokažu da mi „zavodimo“ te ljude. Oni hoće da kompromituju istinska osećanja, koje ljudi ne moraju ni da obrazlažu“, kaže Vučelić, a sa njim se slaže i Smajlovićeva.

„Diskredituješ ugledne ljude, sugerišeš da oni ne misle to što misle, već ih Rusi plaćaju“, kaže ona.

Doktor Nestorović napominje da je srpska ljubav prema Rusiji iracionalna, a kao dokaz za to navodi da već 22 godine traje „besomučna kampanja promocije EU i evropskih vrednosti u Srbiji“.

„Ulažu se velike pare u to i posle 22 godine besomučne propagande, proganjanja ljudi koji vole Rusiju – kakvi su rezultati ankete – 84 odsto ljudi voli Rusiju“, kaže on.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije