Mladi Crnogorci odlaze da se (ne) vrate

ORGANIZACIJA crnogorskih studenta u inostranstvu (OMSA) objavila je u petak da u ovom trenutku van Crne Gore studira između 1.300 i 1.400 studenata. Istraživanje koje su sproveli pokazalo je da ih najviše ima u Italiji, Turskoj, Austriji, Sloveniji i Rusiji. Što se tiče usmerenja ovih mladih ljudi, najveće interesovanje je za ekonomiju, menadžment i biznis (22 odsto), arhitekturu (17 procenata) i političke nauke (13 odsto), a najmanje za sociologiju (0,5 odsto). Istraživanje je prikazano u publikaciji o crnogorskim studentima u inostranstvu (OCSI) i prva je od tri koje ovaj tim priprema u narednom periodu. Oni ocenjuju da se trend odlazaka neće smanjiti, nego čak intenzivirati.

- Predviđanja su da će do 2020. godine na listi najpopularnijih destinacija za studente iz celog sveta Kina preuzeti drugo mesto od Ujedinjenog Kraljevstva. U Japanu se nalaze dva studenta iz Crne Gore, šest studenata studira u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dok je u Južnoj, Srednjoj i Severnoj Americi više od 45 studenata. U SAD studira više od 50, a u Kanadi više od 15 mladih. Veliki broj crnogorskih državljana studiranje u Americi obezbedilo je sportskim stipendijama (najčešće košarka za muškarce i odbojka za žene). Na jednom od najpoznatijih svetskih univerziteta, Harvardu, u studijskoj 2016/17, studirala je jedna crnogorska državljanka, navode u saopštenju.

Među stranim zemljama najmanje su popularne države pirinejskog poluostrva Španija i Portugalija, dok su Italija i Turska zemlje u kojoj OCSI beleži najviše kontakata, pokazalo je istraživanje ove organizacije.

Profesor dr Zoran Lakić, akademik Crnogorske akademije nauka i umetnosti, kaže da će odliv mozgova izazvati povratak kadrova.

- U ovom vremenu tehnološkog buma znanje i samo znanje dobija pravu vrednost. Znanje je svačije. Ima ga i kod takozvanih velikih i kod takozvanih malih država. Razlika među njima je u tome što se nejednako odnose prema znanju. SAD je, na primer, u vreme jugokrize i NATO bombardovanja naše zemlje 1999. godine "obezbedila" čak 50.000 viza za naše mlade školovane kadrove, iako smo bili pod blokadom.

Pomnožimo taj broj sa 50.000 evra, koliko košta školovanje samo jednog školarca, i dobijamo sumu od 2,5 milijardi evra koje su se "odlile" u SAD.

- Pretpostavimo da SAD tako "sarađuju" sa još dvadeset zemalja, pa ta suma narasta na 50 milijardi evra i to je u redu - objašnjava profesor Lakić.

- Na drugoj strani naš odnos je prema mladim i školovanim kadrovima sasvim drugačiji.

STRATEGIJA

Moramo pod hitno sačiniti strategiju povratka naših mozgova koji su rasuti po "belom svetu". Udruženje iskusnih univerzitetskih profesora - Emeritus, čiji sam ja predsednik, pokušava da radi na tome. Očekujemo razgovor u rektoratu, ali oni bar za sada imaju "druga posla", naglašava akademik Zoran Lakić.