Upozorenje: Jezero će progutati Moraču!

POSLE saznanja da je Vlada Crne Gore 10. novembra usvojila informaciju o statusu projekta hidroelektrana na Morači, u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici u prisustvu mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija održan je sastanak na kome je osnovan inicijativni odbor za zaštitu i očuvanje prirodnih, kulturnih i duhovnih vrednosti sliva reke Morače. Sastanku su prisustvovali predstavnici udruženja Moračana i Rovčana.

Tim povodom Mitropolija ističe da se ovde ne radi samo o ugroženosti drevne nemanjićke svetinje - manastira Morače, kome preti opasnost od urušavanja rastresitog platoa na kome se nalazi, nego i od ekstremno velike količine vlage koja će se neminovno pojaviti i to prvi put za 765 godina postojanja ovog manastira!

Najava izgradnje osam hidroelektrana u kanjonu Morače, sa po jednom na njenim pritokama Mrtvici, Sjevernici i Maloj rijeci, podiglo je na noge žitelje Ljevišta, prirodnjake, istoričare, umetnike, crkvene velikodostojnike. Strahuju da bi buduće jezero ugrozilo nemanjićku lavru - manastir Moraču, monumentalno zdanje hrama Svete Bogorodice, jedinstvene arhitekture sa čuvenom freskom Setog Ilije u pustinji, Kaluđerov most na Morači i Danilov most na Mrtvici, kao i mnogobrojne pećine u kojima su nađeni tragovi preistorijskog čoveka od pre 120.000 godina.

Voda će zbrisati kanjone Platije i Mrtvice, Kapetanovo jezero. Prirodnjaci upozoravaju da bi potopom kanjona Morače bilo ugroženo 115 vrsta ptica, dok bi dotokom vode bilo ugroženo i Skadarsko jezero, riblji fond u njemu, kao i vekovni stanari - ptice.

Trideset godina traje ova priča da bi opet kulminirala, jer država namerava da preko kineske kompanije "Norinko" realizuje ovaj projekat. HE bi bile snage od 293,6 megavata i sa godišnjom proizvodnjom od 894,83 gigavata struje. Projekat je podeljen u dva dela - izgradnju HE Andrijevo i Zlatica, i drugi uzvodno od Andrijeva.

- Evo prilike za sve zaštitnike prirodnih i kulturnih dobara, da se obrate Unesku i međunarodnim institucijama kako bi se Morača otrgla iz kandži potopitelja, očuvala i upisala u dobra pod zaštitom Uneska čija su joj vrata širom otvorena - kaže Komnen Bećirović, književnik i publicista iz Ljevišta, nastanjen u Parizu.

U društvu branitelja Morače našli su se i istoričari umetnosti Tatjana Pejović i dr Aleksandar Čilikov.

- Prvo je izmešteno Kosijerevo, zatim je na red došla Piva sa preko 1.260 metara kvadratnih fresaka i na kraju skromni monaški centar, manastir Dubočica. Kosijerevo i Dubočica su se sa idiličnih rečnih obala Trebišnjice i Ćehotine obreli na bezvodnim terenima, bez čari. Piva je zauvek izgubila izvor Sinjca, čuveno Pivsko oko.

- Šta čeka Moraču, ona se ne može izmestiti. Suviše je složen organizam sa toliko specifičnosti za koje naše društvo nije stručno ni materijalno doraslo. Njeno "čupanje" iz veličanstvenog kanjona bilo bi neoprostiv zločin.