Promene nabolje svetu će doneti rođeni posle 2000. godine, jer mladi neće da budu robovi hipoteka: Čuveni svetski ekonomista o vremenu koje nas čeka posle pandemije

SVET je upravo doživeo scenario "crnog labuda", trenutak kada mu se desilo sve loše što je moglo da mu se dogodi. Niko to nije očekivao i zato planeta zbunjeno stoji. Pandemija virusa koja odnosi živote je samo vrh ledenog brega i to je prvi udar iza kojeg će krenuti još veći ili manji šokovi u svakoj sferi života. Ako svet želi da ide dalje, mora da promeni prioritete i skalu vrednosti, a to ne mogu generacije koje su danas lideri. Svet nabolje mogu da promene oni rođeni posle 2000, oni koji znaju kakav im je život ponudila merkantilna civilizacija njihovih očeva.

Ovako, za "Novosti", govori Jicak Kalderon Adižes, jedan od najuticajnijih ekonomista sveta. Profesor Adižes, svetsku dramu, izazvanu pandemijom virusa korona, posmatra kroz prozor doma u Santa Barabari u Kaliforniji. Ovaj doktorand sa Kolumbija univerziteta, profesor menadžmenta na UCLA, Stanfordu, Tel Aviv univerzitetu, Harvardu, ne veruje da štampanje i zasipanje novcem može da spase svetsku i američku privredu dugoročno. Tvrdi da je potrebna korenita promena ekonomske filozofije. Vreme kada su se bogatili pojedinci i njima bliske grupe mora da zameni budućnost u kojoj će svima biti bolje. Priznaje da i sam pripada generaciji koja je "živela u budućnosti", planirajući i radeći tako da stekne što više materijalnih bogatstava.

- Moja nada za budućnost su generacije rođene u ovom veku, koje, za razliku od nas, neće da rade poslove koji ih ne ispunjavaju. Primetio sam da mladi, talentovani ljudi novac više ne stavljaju iznad duhovnosti, verovatno jer su odrastali gledajući šta su novac i materijalna bogatstva uradili sa životima njihovih roditelja. Pretvorili su ih u robove rada, hipoteka, velikih kuća, automobila. U takvom okruženju, nema sreće - naglašava prof. Adižes.


O danima i godinama koje slede, govori sa zebnjom. Kako kaže, potrebno je prvo zbrinuti bolesne i pomoći im, a to neće biti lako.

- Gori potres će uslediti ako se obistine prognoze da bi oko 30 odsto radnika u SAD moglo da ostane bez posla zbog korone - ukazuje naš sagovornik. - Federalni paket pomoći je projektovan da zadovoljava samo trećinu mesečnih potreba porodice, ili pojedinaca, a čak Kalifornija, najbogatija država u SAD, sa najvećim socijalnim paketom, ne može da adekvatno odgovori na krizu. Šta će biti sa državama kao što je Meksiko, gde je čak 40 odsto žitelja ispod svakog siromaštva, teško je i prognozirati.


Ništa neće biti isto u postkorona svetu, kaže prof. Adižes, primećujući da se, "recimo školstvo već seli na internet". Naš sagovornik naglašava i da je Jugoslavija bila najbolje uređena kada se samoupravljalo.

- Gledao sam to svojim očima, jer sam u Beogradu sedamdesetih godina prošlog veka za magistarski rad izučavao ove postavke u "Beogradskom vunarskom kombinatu" i drugim preduzećima. Mnogo toga iz Beograda sam preneo u program na fakultetima gde sam radio i primenio u firmama gde sam bio angažovan da uspostavim bolji sistem upravljanja.

REGION I KORONA

ZA Srbiju ne brinem ni u aktuelnoj korona krizi. Parola "snađi se" uvek funkcioniše u vašoj zemlji. Događanjima u Crnoj Gori sam iskreno zbunjen, mislim da Đukanović smatra da će doživotno vladati. Makedonija stoji loše i jedini joj je spas ako uđe u EU. U BiH je "kriva Drina" konstanta i u doba krize, dok u Hrvatskoj stvari stoje ekonomski loše - ocenjuje ukratko stanje u regionu Adižes.