Raspad EU zaista počeo ulaskom zemalja bivše Jugoslavije: Balkanski vic postao stvarnost

OD STALNOG DOPISNIKA - BRISEL

BILA jednom Zajednica za ugalj i čelik, osnovana davne 1952. godine. Velika porodica je živela srećno i berićetno, vremenom su stizale prinove, širili su bratstvo i bogatstvo. Prolazili su bure i katarze, srećne i manje srećne trenutke, radovali se i ponekad tugovali, a onda je nastupila velika kriza. Prvi član familiju je napustio jednog hladnog, zimskog, poslednjeg januarskog dana 2020. godine.

Tako bi mogao da glasi početak i kraj lepo zamišljene evropske bajke, u kojoj je, posle 47 godina braka između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije, uz dosta neverstva, ovog vikenda zvanično proglašen razvod.

Pred Briselom je sada možda i veća postbračna neizvesnost nego u Londonu. Britanci su odabrali svoj put i nemaju kud. Iako ima dosta skeptičnih, većinski ipak osećaju pozitivan zamah i entuzijazam zbog povratka nezavisnosti. Nadaju se da će, posle prelaznog perioda koji traje do kraja ove godine, samostalno, pre svega ekonomski, da grade srećniju budućnost.

Treba još da utvrde pravo na posetu, nadoknade deo štete iz sukcesije, pa da definitivno, ponovo emancipovani, krenu za zovom sopstvene sudbine. Podeljeni rovom punim vode, zajedničku imovinu praktično nisu ni imali.

EU je, s druge strane, dovedena pred svršen čin. Prvi put od kada je, nekoliko godina posle završetka Drugog svetskog rata, krenuo integracioni proces, kreću u rikverc, protivno svojoj volji.

PROČITAJTE JOŠ - Džonsonovo NAJVAŽNIJE obraćanje u karijeri: "Najvažnija poruka ove večeri je da ovo nije kraj već novi početak" (VIDEO)

Da bi sprečili novi rat s istorijskim neprijateljem Nemcima, francuski političari Rober Šuman i Žan Mone su, uz saglasnost Konrada Adenauera s druge strane Rajne, pripremili mirovni projekat zasnovan na ekonomskoj saradnji, predstavljen 9. maja 1950. godine, uz poziv drugim zemljama da se priključe.

Poznata Šumanova deklaracija je pretočena u Pariski sporazum koji je sklopljen 1951. godine i stupio na snagu sredinom sledeće, s rokom trajanja od pola veka. Krenulo se od šest zemalja, sa ugljem i čelikom, nastavilo preko ekonomske zajednice, produžilo kroz slobodu kretanja i monetarnu avanturu, stiglo do 28 zemalja i nekoliko kandidata.

Prvi ozbiljni znak raspada evropskog zajedništva demonstriran je pre petnaest godina, na referendumima u Holandiji i Francuskoj povodom predloženog evropskog ustava. Tada je Unija mogla da preraste u neku vrstu čvršće konfederacije, i tako opstane, ali građani su hteli drugačije.

Britanci pozdravljaju novostečenu nezavisnost,AP foto

Od tada EU korača unazad. Poslanički bajpas protiv narodne volje u vidu Lisabonskog sporazuma samo je donekle usporio ovaj hod vezanih očiju.

Evropska unija je ozbiljno uzdrmana. Načela ih je ekonomska kriza, uzdrmala ljuta birokratija, a dokrajčio migrantski talas. Upravo je nekontrolisana migracija bila kap koja je prelila čašu britanskog strpljenja.

Ne zna se u kom će pravcu EU da se upravlja dalje. Njeni aktuelni lideri se kunu da će da nastave zajedničku politiku, još ujedinjeniji nego pre "bregzita". Međutim, i oko toga, kako da ubuduće funkcionišu, danas nisu složni. Čekaju ih dve godine rasprave i decenija sprovođenja reformi za koje niko još ne zna kako bi trebalo da izgledaju.

Najjači, centripetalno, žele Evropu s više brzina, najslabiji, centrifugalno, traže ista prava za sve. U trenucima kada svaka od ove dve prirodne sile vuče na svoju stranu, EU se, kao za sada najbolje rešenje za vekovne animozitete na Starom kontinentu, nalazi u procepu.

Jedno je sigurno. Izlazak Britanaca je prvi reverzibilni korak. A čim kola krenu nizbrdo, gravitacija sledi svoju logiku. Proces za nove kandidate koji bi mogli da ih napuste je otvoren.

PROČITAJTE JOŠ -"ZBOGOM" posle 47 GODINA: Velika Britanija napustila Evropsku uniju

Kamenčić u cipeli smo im i mi. I tu se ne slažu, trebamo im li, i kada, ili ne. Nisu, tako, složni ni oko širenja, ni oko osipanja.

AP Photo Pete Morrison

Neće ni Britancima sve biti luk i voda. Možda će sklapati bolje komercijalne ugovore, ali geopolitički su u velikom problemu zbog Škotske i granice s Republikom Irskom.

Kružio je davno društvenim mrežama vic da će, kada prvi članovi sa trusnog područja bivše Jugoslavije budu krenuli da se pridružuju EU, ona automatski početi polako da se raspada, kao što se raspala i nekadašnja zajednička zemlja.

Vic je delimično počeo da se obistinjuje, uz ozbiljnu opomenu da na kraju možda nikome neće biti smešan. Evropska unija je stvorena za mir, niko nije predvideo šta će biti ako je eventualno više ne bude.

ŠKOTI TRAŽE NEZAVISNOST

Premijerka Škotske Nikola Sterdžen izjavila je da i dalje želi referendum o nezavisnosti tokom ove godine. U govoru u Edinburgu ona je priznala da se to, ipak, možda neće dogoditi pre izbora za škotski parlament predviđenih za narednu godinu.

Sterdžen je ponovo insistirala na tome da bilo kakav referendum "mora biti legalan i legitiman".

Škoti nezadovoljni napuštanjem Unije,Jane BarlowPA via AP

VUČIĆ: PRILIKA ZA BOLjE ODNOSE

IZLAZAK Velike Britanije iz Evropske unije predstavlja priliku da Srbija izgradi bolje odnose sa zvaničnim Londonom, nego što ih je imala dok je ta zemlja bila u Uniji, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić i dodao da će i sama EU želeti da se prikaže kao još uvek poželjna, što može da bude i šansa za Srbiju.

Vučić je ukazao da ćemo morati, kao i da ćemo sada imati priliku, da gradimo bolje odnose sa Velikom Britanijom, nego što su bili dok je ta zemlja bila deo EU.

On je primetio da će Britanija sada želeti da se pozicionira kao samostalna sila, te da su, u tom nastojanju, već napravili samit sa Afrikom, jer žele brži i veći prodor ka tom kontinentu nego što je bio slučaj do sada, a da će to isto želeti da ostvare i na našim prostorima.

ZABRANA BRITANIJE ZA FRANCUSKE RIBARE

FRANCUSKO ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je Velika Britanija privremeno zabranila francuskim ribarima lov u vodama kod Gernzija, ostrva u Lamanšu nadomak francuske Normandije.

Ova zabrana je izrečena zbog administrativnih promena nakon "bregzita" koje će, kako se očekuje, biti prevaziđene u narednim danima.

MAKRON: LONDON BEZ OBAVEZA, ALI I PRAVA

FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron izjavio je da uprkos tome što Pariz želi da održi čvrste odnose sa Londonom posle "bregzita", Velika Britanija ne može da očekuje da će biti tretirana na isti način kao i kada je bila deo EU.

- Ne možete biti i unutra i napolju. Britanski narod je izabrao da napusti Evropsku uniju. Neće imati iste obaveze, tako da više neće imati ni ista prava - rekao je Makron u televizijskom obraćanju naciji povodom izlaska Velike Britanije iz članstva EU.