Porošenko pred izbore duva u ratne trube

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

DAN posle morskog "boja" u Kerčanskom moreuzu, Ukrajina i Rusija su nastavile diplomatski rat optužujući jedna drugu da su narušile međunarodno pomorsko pravo. U popodnevnim satima u Kijevu je juče, istovremeno, saopšteno da je predsednik Petar Porošenko potpisao ukaz o uvođenju ratnog stanja.

Ukrajinski parlament je u ponedeljak uveče odobrio ukaz predsednika Petra Porošenka o uvođenju ratnog stanja na delu teritorije Ukrajine. Za tu odluku je glasalo 276 poslanika Vrhovne rade i ona stupa na snagu 28. novembra, a trajaće 30 dana.

Parlamentu je u ponedeljak bilo 338 poslanika, a bilo je dovoljno 226 glasova da Porošenkov predlog prođe. Glasanje je više puta odgađano jer su poslanici blokirali govornicu tražeći da im se obrati predsednik. Tek u 21 sat pred njih je istupio Porošenko, a zatim se i glasalo.

Ispred zgrade parlamenta oko 300 ukrajinskih nacionalista je tražilo od parlamentaraca da prekinu bilo kakve odnose sa Rusijom, što nije prihvaćeno.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao je poslanicima da će ratno stanje u toj zemlji biti uvedeno u 10 regiona koji se graniče sa Rusijom, Belorusijom i Pridnjestrovljem. Ratno stanje važi za regione koje je Porošenko identifikovao kao potencijalno najpodložnije eventualnom ruskom napadu. Ukrinform prenosi da će ratno stanje stupiti na snagu 28. novembra u 09.00 po lokalnom vremenu.

Ukrajinski Generalštab će, najavljeno je, organizovati delimičnu mobilizaciju, a biće pojačane kontraobaveštajne aktivnosti, kao i antiterorističke akcije. Posebna pažnja će se posvetiti informativnoj bezbednosti.

Kritičari Porošenka smatraju da je on postavio mlade mornare da bi nastao incident od kojeg obe strane imaju štetu, a jedino bi on, kao predsednički kandidat, mogao da ima koristi i podigne sebi, zasada vrlo nizak, rejting. I trojica bivših ukrajinskih predsednika protive se uvođenju ratnog stanja.

Najratoborniji su bili radikali sa liderom Olegom Ljaškom. Spiker parlamenta Andrej Parubij je obećao da će pred parlamentom govoriti predsednik Porošenko i sekretar Saveta bezbednosti Aleksandar Turčinov. Do zaključenja ovog izdanja Porošenko se nije još pojavio u parlamentu, ali je saopštio da ratno stanje traje 30, umesto prethodno predviđenih 60 dana.

Kako se navodi, Porošenko je tu odluku doneo posle konsultacija s predstavnicima političkih partija i s ciljem da se planirani predsednički izbori u Ukrajini nesmetano održe u određenom roku. Drugi cilj je sprečavanje spekulacija da se ratno stanje uvodi samo da bi se odložili izbori.

Za razliku od Porošenka, koji je tražio da se uvede ratno stanje u Ukrajini, predsednik Rusije Vladimir Putin nije smatrao za potrebno da sazove vanredno zasedanje Saveta bezbednosti Rusije povodom incidenta u Kerčanskom moreuzu. Putinov portparol Dmitrij Peskov je uvođenje ratnog stanja u Ukrajini doveo u vezu sa Porošenkovim predsedničkim ambicijama.

U Moskvi smatraju da je Kijev režirao provokaciju sa starim tegljačem, jer se u decembru na Generalnoj skupštini UN, na zahtev Ukrajine, razmatra rezolucija o "ruskoj militarizaciji Crnog i Azovskog mora". Zbog toga su dva ukrajinska vojna čamca koja su pratila stari tegljač oko sedam sati u nedelju ušla bez dozvole u ruski deo mora.

Pročitajte još - Objavljen snimak ukrajinskih brodova u ruskoj luci (VIDEO)

U međuvremenu, sa Krima, iz Kerča stižu umirujuće informacije. Oko četiri sata ujutro uspostavljen je ponovo promet civilnih brodova po Jenikaljskom kanalu i ispod Krimskog mosta ka lukama u Azovskom moru. To je potvrdio Aleksej Volkov, direktor kompanije "Krimske morske luke".

Zadržani ukrajinski vojni čamci "Berđansk", koji je oštećen, zatim "Nikopolj" i stari tegljač "Jani Kapu", odvučeni su u luku Kerč. Tri ukrajinska mornara koja su lakše ranjena prebačena su u bolnicu u Kerč, gde im je pružena pomoć i njihovi životi su van opasnosti. Radi se o Andreju Artjomenku (24), Vasiluiju Sorokinu (27) i Andreju Ejderu (18). Oni su ranjeni u noge kad su ruski specijalci otvarali vatru po ukrajinskim plovilima. U Kijevu tvrde da su Rusi povredili šestoricu mornara. Na tri ukrajinska plovila bilo je ukupno 23 člana posade. Rusko tužilaštvo je protiv posada ukrajinskih plovila pokrenulo krivičnu prijavu zbog nezakonitog prelaska granice.

Predsednik Porošenko je otvoreno kazao da očekuje od Zapada podršku i to ne samo verbalnu, nego koordinaciju aktivnosti. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i Petar Porošenko su se telefonom dogovorili da se sazove vanredno zasedanje komisije Ukrajina - NATO, pošto su razgovarali o opasnostima za regionalnu bezbednost posle incidenta u Kerčenskom moreuzu. Porošenko je tražio da Zapad napravi pritisak na Rusiju kako bi se što pre oslobodili njeni mornari koji se sada nalaze u Kerču. U ponedeljak je Porošenko upoznao sa situacijom oko "ruske agresije u akvatoriju Kerčenskog moreuza" i Donalda Tuska, predsednika Evropskog saveta.

Pročitajte još - TENZIJE IZMEĐU RUSIJE I UKRAJINE: Šta je bilo do sada, a šta tek sledi?

Porošenko se obratio i rukovodstvu SAD i Velike Britanije, kao potpisnicima Budimpeštanskog memoranduma koji su garantovali, zajedno sa Rusijom, bezbednost Ukrajine posle povlačenja svih atomskih bojevih glava i raketa sa njene teritorije. Taj memorandum je potpisan 5. decembra 1994. godine.

Ministar spoljnih poslova nemačke Hajko Mas izjavio je u Madridu da je njegova zemlja spremna da bude posrednik u rešenju spora Ukrajine i Rusije posle incidenta u Kerčenskom moreuzu.

A u Rusiji je veći broj političara, iz raznih partija, reagovao identično. Svi ocenjuju da je provokacija ukrajinskih plovila režirana u Kijevu. U Moskvi su ubeđeni da iza svega stoji predsednik Porošenko čiji je rejting vrlo nizak, pa sada provokacijama pokušava da poboljša svoje šanse na predstojećim predsedničkim izborima, predstavljajući se "velikim patriotom".

Ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov je pozvao "zapadne sponzore Kijeva da utišaju one koji pokušavaju na vojnoj histeriji da zarade političke poene u vezi sa predstojećim izborima, ili drugim događajima u Ukrajini". Lavrov je ponovio da su tri ukrajinska plovila nezakonito ušla u ruski akvatorijum u kojem su pravili opasne manevre. Sva tri plovila su bila zadržana 20 kilometara od ruske obale.

Predsednik Ukrajine se obratio Rusiji tražeći da se odmah oslobode ukrajinski mornari i vrate čamci i tegljač, što je prvi korak za normalizaciju situacije u Azovskom moru.

Pročitajte još - OPASNO "GURANjE" NA CRNOM MORU: Rusi zauzeli ukrajinske brodove, ranjena šestorica mornara, EU poziva na uzdržanost

"OTIMANjE" AZOVSKOG MORA

AZOVSKO more je važno, kako za Rusiju, tako i za Ukrajinu. Njegov značaj je veći za trgovačke nego vojne brodove, jer je to najpliće more, čija dubina ne prelazi 13,5 metara. U vreme dobrih odnosa Moskve i Kijeva nije bilo problema oko korišćenja i boravka brodova na tom moru. U njemu nisu mogli biti strani brodovi bez zajedničke dozvole Rusije i Ukrajine. Kad su se odnosi pokvarili, i Krim se vratio matici, javili su se i problemi u Azovskom moru. Sadašnje ukrajinsko rukovodstvo želi da tamo napravi svoju vojnu bazu, što Rusiji ne odgovara.

Ukrajinski ratni brodovi

"PREVIDELI" PROCEDURU

DA BI se prošlo brodom kroz prolaz pod Krimskim mostom mora se predati prijava luci u Kerču koji pravi raspored plovidbe. Ukrajina tvrdi da je zahtev predala, ali je očigledno da zeleno svetlo nije dobila, pa je došlo do incidenta. U septembru su dva ukrajinska vojna broda prolazila tim vodnim putem i nije bilo problema, jer su na vreme najavili prolaz i dobili dozvolu.

DEMONSTRANTI PRIZIVAJU ORUŽJE

PRED konzulatima Rusije u više gradova Ukrajine razjareni nacionalisti pale automobilske gume i bacaju dimne bombe. U Kijevu je zapaljen automobil sa diplomatskim tablicama. Tražili su od vlasti da dozvoli ukrajinskoj vojsci da upotrebljava oružje u ovakvim incidentima. U Harkovu su demonstranti zapalili rusku zastavu i zahtevali da Kijev prekine diplomatske odnose sa Rusijom i nacionalizuje ruske firme. Uzvikivali su i da Ukrajina treba da prestane da poštuje sporazum sa Rusijom o podeli Kerčanskog moreuza.

Vojnici iz Ukrajine

MOSKVA: ŽESTOKO BRANIMO SUVERENITET!

Rusija će žestoko reagovati na bilo koje nasrtaje na njen suverenitet i na njenu bezbednost, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri OEBS Aleksandar Lukaševič: "Upozoravamo, ovo što Kijev radi u saradnji sa SAD i EU, kada je reč o provociranju konflikta sa Rusijom, sa sobom nosi ozbiljne posledice", naglasio je i dodao da je ovaj incident iniciran i sa ciljem da se veštački pogoršaju odnosi Ukrajine i Rusije kako bi se stekli uslovi za uvođenje novih sankcija Moskvi. Lukaševič je upozorio i da uvođenje ratnog stanja u Ukrajini ugrožava bezbednost u Donbasu. Istovremeno je zatražio od Kijeva da osigura imunitet ruske diplomatske misije u Ukrajini, budući da se ispred diplomatskih predstavništava održavaju protesti.